Jakšić, Đura - PROZA
A ovako, eto, kao što me vidiš, živ sam!...“ Nato je sasvim žalostivo ućutao; pili smo rakije, ali nismo ništa progovorili.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ta, je li mogućno da ga oči varaju?... I opet stade gledati. Prikradao se sve bliže i bliže... Da su oni koju reč progovorili, on bi čuo, tako je blizu bio!... Ali ne vide nikoga!... — Ama to je laž!... — šaptao je on.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Vi brat moj, zdes!“ Isakoviči su, već u januaru, bili progovorili, nekoliko reči, ruski, pa je oko toga bilo mnogo smeha, među njima.
To veče, kad odoše da spavaju, nisu više ni progovorili. Međutim, to se, idućeg večera, opet, ponovi. Varvara, sirota, pokušala je da jetrvu odobrovolji, i da Đurđa pohvali,
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Sa sigurnošću i ubeđenošću koja im u ozbiljnim poslovima tako često nedostaje, odrasli su još jednom progovorili u ime dece, zabrinuti zbog ustajale, prevaziđene tematike dečje poezije.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kuvao je sam sebi kofijanović i pio je potpuno rasejano, kao da mu nije ni do čega. Nikad nismo progovorili više od desetak reči iz jednog cuga. Obično je to bilo nagvažđanje o poskupljenju novina ili o tome kako mi ide učenje.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Za ručkom ne bi reč progovorili. Iz Palanke bi pošli tako da u suton stignu u Prerovo. Čim bi izišli iz mehanske avlije, on bi dizgine pružio Vukašinu
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Da je kakav pisac bio pored vas da posmatra: kako se kamen povraćao u dušu, nem kako ste progovorili, mrtav kako ste oživeli. Gnušaj me se, ako ti je milo, pobratime.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tako to trajalo tri godine da ni riječce progovorili nisu. Kad prošlo tri godine, zapaze djeca na svome ocu da mu lijevo oko plače a desno titra.
Tako i bilo. Što rekoše, to i učiniše. Najstariji sin uhvati zgodu te će upitati oca: — Oče, dugo nismo progovorili, sad je došlo doba da moramo govoriti. Kaži mi, bih li smio, kao tvoj najstariji sin, da te za nešto upitam?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Za sve vreme koje smo zajedno proveli u manastiru Vratimlje nismo progovorili jedan s drugim ni dve reči. Kad smo god mogli, trudili smo se da se ne nađemo na istom mestu u isto vreme.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Al' to je bila neka vrsta pismene ljubavi, jer mi nikad nismo ni reči progovorili, već smo, posle prvih izmenjenih osmeha, jedno drugom pisali, neprestano pisali.