Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Čedićeš se Ti nikakav, dok te odaderem ovom motikom! — oseče se Marica. — O, o, bogami, ona se ne šali! — progunđa gazda Raka, pa odmače od plota. — E, zbogom, Maro, zbogom! — reče brzo i, klimnuvši glavom, učini »hm! hm!
I od tada se uvek klonio ženskinja. Čim sretne, bilo ženu bilo devojku, tek samo progunđa nešto, pa zaobiđe podalje a poklompi se kao vodom poliven.
! — prodera se Simica još oštrije. Julka tek učini: »O, bog s nama — luda čoveka!« pa pritvori vrata i nešto još progunđa... Oni zamakoše za voćnjak i nestade ih u pomrčini. Sava i Nikola poćutaše još malo, dok se sve utaja. — Ded sad!
Ustaj, more, diži se!« On se samo okrene na drugu stranu, progunđa: »Ne diraj se!« pa zašiče opet. Zva ona, zva, aja, neće da ustane! Povuče ga najposle za nogu.
Hoćemo li tražiti vodeničara ili graditi drugu vodenicu? — Uh, opet ta prokleta vodenica? — progunđa neko. — Da gradimo drugu! — veli čiča Mirko. — Jok, da tražimo vodeničara! — reče Srdan. — Da čuvamo sami!
Brzo ustade, popipa se po leđima i onako bunovan progunđa: — Uh, ala sam žestoko ljosnuo! I leže opet u krevet da spava.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ljuti se on, bolan, kad vidi da sveća gori. Čuo sam jedanput, kad dođe docne kući, gde progunđa: — Šta će ta sveća u ovo doba? — Pa da se vidiš svući, Mitre, — kaže moja mati.
Uzima novce, glavu okrenuo na drugu stranu, pa kad prođe, progunđa kao za se: „Još samo ovo!” I onda čisto beži iz sobe.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tek ponekad lane, pogleda sumnjivo na tu stranu od vremena na vreme, kao da progunđa nešto na formu: hm, ajd, ajd! a zatim se smirio, legao je i produžio spavanje »lenjština jedna, što badava jede hleb«
— Ti koješta govoriš... — Ama ja i ne govorim ništa; vidiš da dremam, spav’o bi. — Idi, ne probudio se — progunđa gđa Sida. — Ovo sve k’o da se najelo bunike danas, tako gogori!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Nije hteo frajli Savki ni reč da proslovi, ni u oči da joj pogleda. — Šta ću da je gledam, kad neće biti moja, — progunđa napolju. Ljuba ode kući. Frajla Savka ostane dešperana, ali naskoro se za jednog notaroša uda.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Aha, ovdje su se sakrila ona dvojica! — zlurado progunđa on i polako, na prstima, stade da se šunja sve dublje u mračnu pećinu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Sedeći na kauču, potpuno odevena ona je, očigledno, čekala oca. Rekoh joj da sam učio sa jednim drugom. Ona progunđa da je to svakako istina: ja sam zaista jedan od onih koji uče do ponoći. - Možda si i učio! - reče na kraju.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Bata starac tamo-amo za nekim nevidljivim poslom, nezadovoljno šmrkuće, a kad se stric Nidžo pojavi na vratima, on samo progunđa nikog ne gledajući: — Dobiće neko vilama iza rogu, pa će ga proći volja za Marijanom.
— Sablaznio te tvoj svetitelj zaštitnik, a? — nasmija se slikar. — Eh, zaštitnik! — progunđa ozlojeđen Sava. Vala mi se bio na glavu popeo.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Čula je kako aščika, probuđena njenom lupom i spoticanjem, progunđa za njom: — Ti li si? — Ja, ja. Ništa, teto! — umirila je ona aščiku i izišla.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Prenu se Pijevac, istegnu vrat, progunđa glasno: „Stao mi sat!“ — pa klepnu krilom i kukuriknu, u samo uvo Mačkovo viknu: „O, kukurriku, zorrice Zorri!
Sve se u moru sunčanom kupa. Tu je i torba i na njoj rupa. „Il bila java ili sam snivo' — progunđa Ćosa uz osmjeh mio — brašno sam dao, nije mi krivo, vidim, i mišić gost mi je bio. Umalo torba stradala nije.
“ — To Moreplovac progunđa mrk i čupnu brk. „Hajdemo, braćo — Rudar će meko — spremimo maloj uzdarje neko. Pođimo žurno.
Tu ptica rajska na grani spava šarena repa ko duga prava. „Eh, to je poklon za malu lijep!“ — progunđa Lovac i zgrabi rep.
“ Progunđa Žuća kraj topla panja: „Dere se guska, lisicu sanja!“ Mačak se sneno po vratu grebe: „Javlja se gusak, sanjao tebe!
I kako idu, od prve stope, nestaju brzo, prosto se tope. Začućen gazda progunđa nato: „Istopi magla gusaka jato!“ Kasnije gazda u gnevu ljutom, po gustoj magli šibao prutom: „Ni od koga ja se
Ratnički poklič vojvode mačka uplaši samo jednoga miša. U rupu strugnu, progunđa strogo: „Vidider mačka, blesav je mnogo!“ U čudu bleje Žuća i mačak, niz pusto polje žito se ziba. Nikoga nigde.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Šta je to sad? — progunđa pa se pipnu rukom po glavi i vide da na njoj nema kose, već, mesto kose, oseti pod prstima perje. — Kakvo je to čudo?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Sutra ću izgubiti, ako je tako, i ovo drugo oko!... — progunđa ljutito ona žena. — A jaoj noga! — prodera se čiča, oslobođen tom primedbom ženinom.
— Huuu!... Spotakne se dete, pa udari glavom u ovaj kamen, pa svu glavu razbije! — progunđa s očajanjem na licu, pa uzme kamen i iznese ga iz dvorišta.
Izedoše me kojekakve budale!” Tako prođe po celom mestu, i pred svakom radnjom, pa ma kakva bila i ma čija, zastane i progunđa ljutito: „Koješta, i taj nešto radi, kao da ga ne znam?!...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Prelepa je, je li i moja takva? — Tvoja je grozna, i grozno je biti riba, glupa riba u glupom moru! — progunđa Plačko. Svet morskog dna bio mu je odvratan. Gadio mu se morski krastavac, mrzeo je ribe, ježeve, samoga sebe.
— Zaželeo bih da te nikada nisam sreo! progunđa dečak ljutito, a Svetlosnog brega i starice nestade kao da ih nikada nije ni bilo.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Pošteno bi bilo da ni Pavle ne brani svoje, — nadoda drugi. . — Ne branim ja! — progunđa u neprilici Pavle. I prelom prosu se smeh i žamor kao u roju pčela u košnici.
I danas, kad je u polju Cveta ponela ručak, krišom reče nešto Pavlu, a Pavle učini se nevešt i nešto progunđa, što, doduše, on nije čuo, ali ga je u sumnju bacilo, i suveznički se pogledi, kod radnje, toga dana već ne sukobiše.
Tamo se dalje! Cveta kroza san nešto progunđa i pomače se, ali kad je on, legavši do nje, snažno rine od sebe, razdremavši se, reče mu ljutito: —Koji ti je đavo
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Đeneral progunđa nešto, major pripasa sablju, obrnu konja, obode ga i brzo ce izgubi u šumi. To je bilo oko 9 časova izjutra, a oko
Ćipiko, Ivo - Pauci
— veli Vaso. — Biće čovjek zaboravan, i, prišavši k njemu, izvadi mu iza pripašaja topljeni bakalar. Čovjek mucajući progunđa nešto i ispričava se: — Zaboravio, da, zaboravio... a ti, gospodaru, zapiši, a ja ću uzeti bakalar...
a žao mi te! 'Ajde—de, uzeću ga ja, kad si baš najašio. —Dobar je, bolan, gospodar, — opazi Vaso. —Kao duša, — progunđa Vojkan. —Ostavimo razgovora, — veli gazda, već da ti platim!
Petar oklijeva i nešto progunđa kroz zube. —Što si zabrinut? Što je? —A što ću ja vama? —Ništa! ... Kad kupiš oba dijela, prodaćeš ih meni za iste
I diže se, priđe k prozoru i gleda na ulicu. Ilija nešto u sebi progunđa, htjede da ne da oduške svojoj misli riječima, ali one navale same: —Prodaj, gospodaru! Sreće ti, prodaj!
Ljudi po guvnima vrhu, pa i Vojkana nađe gdje vrše. Rubač mu kaza rašta je došao i kolika je svota. —Ne mari, — progunđa Vojkan, — piši kako znaš ... —Porubano povešću sobom ... —Taman! ... I pravo je .... Po zakonu!
Momak zatraženo stavi na vagu i kaza cijenu. Gospa Pava plati i pozdravi momka, a na gazdu i ne pogleda. — Kuga! — progunđa gazda Jovo, kad je vidje kako gegajući se odilazi ka podrumu.
Kad odloži kašiku, zatraži duvana da zapali, i, zapalivši, gledajući u vatru, veli: —Prošlo je podne! —Prošlo ... — progunđa Rade, i od jarosti dođe mu da se sa Markom grkljani u svojoj kući. —Pošao bih kući! —Kako te volja!
Prkošljivo hiti tunju što je dalje mogao i progunđa nešto nerazumljivo. Tek Ivo je želeo čuti izbliza toga čudaka. Sunce ga je časom osušilo i počelo prožigati, a
—Muč'!... — okosi se na nj Marko. — Šta? — progunđa Zagorac, zastriže očima i mučke iziđe. Još malo vremena prođe, i šjor Luka zatvori dućan.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Je l' razumete? — Ja ne razumem! — progunđa Živko, iz kojega ima sva svetlost da poteče. I baš ta okolnost što mu onaj koji svetlost treba da pozajmi drugima ne
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Evo ti još jedna zaušnica. Stric se još jednom prezrivo iskezi na svoj lik u prozorčiću i progunđa: — Paprika! Ništa pametnije nijesi mogao da izmisliš.
— Hm, ovde ti još nedostaje samo pop s bradom i Mađar sa štapom, pa bi sve bilo u redu! začuđeno progunđa Stric. Povrh one dvije vreće na magarčev samar naslagaše, natovariše, objesiše, natrontaše i privezaše još vazdan
Mačku se nije vraćalo samom kroz šumu, pa poče da ga straši: — A zar ne misliš na vuka? — Nek na nj misli magarac — progunđa umorni Stric. — Izreka veli: ujeo vuk magarca, a ne: ujeo vuk Strica!
Šta je sad to? Začuđeni Stric zagleda se u svog magarca i progunđa: — Što zuriš u mene, budalo?! Pao, pa pao, što se to tebe tiče!
— Pa šta ćeš onda raditi? — Sakrivaću se svaki dan u šumi, dok me vuk ne pojede — tužno progunđa dječarac. Sad se i Stric rastuži. — Ništa se ti ne boj, ne damo mi tebe. Ima nas ovdje... Ih!
— Ol rajt! — složi se Nik Ćulibrk. — I meni je tata pričao jednu takvu priču. — Pa da se zakunemo — progunđa Stric i prestade da štrpka svoju kuruzu. — Hoćemo li odmah? — Hoćemo, ali ne ovdje — reče Jovanče.
— Šta je? — šanu Mačak iza njegovih leđa. — Nekakva jama, šta li je — progunđa Jovanče u nedoumici, pa se nagnu naprijed i poče da šara lampom po nečem ispod svojih nogu. — Pazi ga, voda, jezerce.
Jovanče od iznenađenja jedva povrati dar govora. — Ej, otkud sad ti? — Svuda se ta nađe — progunđa Mačak. Lunja se oprezno izvuče iz hodnika u dvoranu, obrisa lice i mirno objasni: — Bježala sam iz škole ovamo u Gaj,
Pogledaj, eto ti spiska. Nema ih već danima ni da privire u razred. Valjuško uze spisak i progunđa: — Još danas ću svima da zaprijetim globom. Hej krčmaru, je li tu poljar Lijan?
kao... — Mene preskoči, i to valjanje — progunđa knez — nego nam onda reci jesi li bar u okolnom orašju ili kestenaru vidio kakve male nevaljalce da se pentraju po
— Da je ovaj šašavko bio malo pametniji, pa da izgubi bar neki dukat — progunđa starac. — A baš za ovu paricu nije mu se isplatilo da zalazi u ovoliku koprivu.
Pipnu se je li ostao čitav i ruka mu dodirnu hladan grlić boce. — Oho, i ti se sledila od straha, sirotice moja! — progunđa on s puno nježnosti, pa diže glavu i taman da će nategnuti iz boce, kad se iza plasta ukaza nekakva ogromna čupava i