Crnjanski, Miloš - Seobe 2
I zaista, hteo, ne hteo, Isakovič se, tog četvrtka – koji je u crkvi bio dan uspomene na Prohora, Nikona, i druge mučenike i isposnike – spremao, od ranog jutra, da gospožu Evdokiju poseti.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ja znam da me ti čuješ i da čekaš šta ću ti kazati. Prohora svoga raba želiš da saslušaš, hoćeš da saznaš ima li šta da ti kaže, on najneuspeliji i najbedniji u tvome ljudskom
malu tajnicu, nešto kao neku sićušnu poganu pomisao, tek toliko da i ja imam nešto svoje, da se promučiš odgonetajući Prohora, da ga po tome zapaziš u gomili priprostih dvonožaca, koji su ti verni i koji te se plaše, koji ne sumnjaju u tvoje
Zašto me i ti ismejavaš, Gospode? Zar nije dosta što si na mene natutkao ljude, nego mi i žabe šalješ, samo Prohora, svoga vernog psa Prohora, da poniziš.
Zar nije dosta što si na mene natutkao ljude, nego mi i žabe šalješ, samo Prohora, svoga vernog psa Prohora, da poniziš. Obećavaš li to meni, Gospode: izdržim li i ovo iskušenje, otvoriće se dveri toga raja? Raja?
Jutros su u cik zore sebri našli obešenog o uže, ispleteno od sukna mantije, kaluđera Prohora. Visio je polunag o grani velikog starog hrasta iznad rake u kojoj je proveo nekoliko noći, izdržavajući zavet.
Sada je ovde u mojim rukama. Okrećem ga i zagledam. Hoću li to idući njegovim skladnim linijama do Prohora da dosegnem, da ga pročitam u ovom jedinom rukopisu koji je za sobom ostavio? Ima li te ovde, Prohore?
Hristove grudi su moćne, Prohorove tesne, utonule: na Hristu silna snaga, kipte puste mišice nabrekle i bujne, u Prohora mlitava suva koža što visi sa iskrivljenih kostiju.
Govorio sam, dok je radio: Pogledajte, Prohor po svom liku i obličju delje raspeće. To raspeće niko osim Prohora nije imao mogućnosti izbliže da vidi.
Dimitrije Nikanor je otišao u skit, u Mitrovačku pećinu. Ugledajući se na pokojnog Prohora, obukao je košulju od sirove kostreti i zarekao se da će tamo ostati sve dok mu Gospod ne pokaže put spasenja za
Prema onome što nam je Nikanor o tome rekao, anđeo je znao sve o nama: i da sam ja oterao u smrt grešnog Prohora i da je Dorotej izdao, pa čak i to da je mladi Matija bludničio sa onom kurvicom na Kuli.
Ali ja uobražavam da sam nepokretniji od mrtvog Prohora čije kosti leže pomešane sa glibavom zemljom pod manastirskim hrastom.
Kosti su mu već potamnele, vlaga se uvukla u njih i lagano ih razjeda. I od Prohora sam dakle nepokretniji. Bože dragi, dokle seže moja oblapornost!
Stanković, Borisav - TAŠANA
otišao u svet, i postao ovo što sam sada: vaš sveštenik, vaš deda kaluđer, isposnik Svete Gore, namesnik Svetoga Oca Prohora Pčinskog. I zato sam srećan. San mi je lak, duša čista, telo mirno i mrtvo.