Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
NE UMIRU NA VREME Za duševno stanje kao od pre pola veka, za čoveka koji voli starinske ljubavne pesme, za one koji se prohujalog drže, koji pišu kako se pisati ne sme, za ljude koji ne umeju da idu brže, koji zaostaju bar pola koraka, za one koji
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
više praznila, starac je postajao sve kuražniji, kao da iz one litrenjače pretače i ponovo vraća u svoje žile sve vatre prohujalog života.
Rakić, Milan - PESME
Starinski vitez, pun vere i nade! Šumi, o noći prohujalog doba! U srcu nosim nekadanje ljude. Povorke bele dižu se iz groba, I sa mnom, ljube, čeznu, strepe, žude!
U srcu nosim nekadanje ljude. Povorke bele dižu se iz groba, I sa mnom, ljube, čeznu, strepe, žude! Šumi, o noći prohujalog doba, Strasno i žudno! Ona mene čeka Ko nekad plava Izolda Tristana.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Gle: tu zasta telo naviklo da luta, Kao da se u kam vrže ruka, noga. Prohujalog doba vir me celog guta. Kamena kućo pocrnela od groma S tragovima kiša, veka, vetra, boga, Na tvome dnu sam bez
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Šumi, o noći prohujalog doba! U srcu nosim nekadanje ljude; Povorke bele dižu se iz groba I sa mnom ljube, čeznu, strepe, žude!
U srcu nosim nekadanje ljude; Povorke bele dižu se iz groba I sa mnom ljube, čeznu, strepe, žude! Šumi, o noći prohujalog doba, Strasno i žudno! Ona mene čeka K'o nekad plava Izolda Tristana. Strepi, i sluša topot iz daleka...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U njima, naš čovek se prvi put stao obazirati po svemiru i ljudskom nemiru. Iako spomenik prohujalog života, one, „zlatnije od zlata“, mogu biti još jednom, ma i za prolazan trenutak čitaočev, i puni život i zrela