Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
SNEG NA MEDVEDNIKU Bože, ala veje! Neka veje! Sir bez crnog luka srebrnjaka nije sir, Nit je proja bez pepela proja, Nit je slatka slanina bez čena belog luka i bez snega do prozora!
Neka veje! Sir bez crnog luka srebrnjaka nije sir, Nit je proja bez pepela proja, Nit je slatka slanina bez čena belog luka i bez snega do prozora!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda ona kao srdito baci prsten na zemlju; prsten prsne, a od njega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu čizmu, a sluga se ujedanput stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati,
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
264. Da je meni što mi srce želi: Lepu diku i kuću veliku. 265. Srce moje prospi se k’o proja, Skupiće te stara dika moja. 266. Dobro mi je i boljem se nadam, U čem’ idem u tome i spavam. 267.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Užina gotova, sve metuto u torbu: i vruća proja, i luk beli i crni, so, veliki zastrug pun sira, pa odozgo potavanjen kajmakom, bardak pun rakije i povr' svega bela
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
5. O ŽIVOTINjAMA 1 Miš poseja proju Po ježevu polju; Narasla je proja Mišu do kolena, Žabi do ramena. Miš sazove mobu, Da mu požnje proju, I zakolje mrava — Debeloga brava!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad budem preko mora, onda mi nekako pukne jedna uprta na torbi, te se sva proja prospe u more. Kad pređem preko mora, u tom stigne i noć, a ja onda sjašem s čelca, pa ga pustim da pase, a pijevca
Kad se gore popnem, a to moja proja uzrela, pa je Bog požnjeo i umjesio od nje ljeb, pa udrobio u vruće mlijeko, te jede. Nazovem mu ja: Pomoz' Bog!
Onda ona kao srdito baci prsten na zemlju; prsten prsne, a od nega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu čizmu; a sluga se u jedan put stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda ona kao srdito baci prsten na zemlju; prsten prsne, a od njega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu čizmu; a sluga se ujedanput stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Volove dobre imaš, neg’, šteta, plug ti je skrpljen. Šta za jelo nosiš u torbi, je l’ pšenični hlebac? O čuda, proja!
i žećeš, Milenko, Kukolj i aptu; hrani ji samo i poj, da ne trpe Glada i žeđi kod tebe; ti ćeš skoro pored njih. Proja mi pada na znoj i voda slađa, Milenko, Neg’ tvoje tebi poslastice stranim sa vinom. U sreći Ne ponesi se!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
V. Ivanjsko cveće. PROSO Hіrѕe (panіcum mіlіaceum). Proso, sitna proja, žito (Šulek). Nekada je bilo glavna hrana; docnije ga je, kao i u ostaloj Evropi (upor. Schrader, Reallex., ѕ. v.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Slavan Đurađ zače besediti: „Brate Janko, budalasta glavo! Jesi l' čuo, da li zapamtio da je bila proja za šenicu? Da li Madžar za Maćedoniju? Da li Srbin za Erdelj-Krajinu?