Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Onda će biti takvih batina da će pola klisnuti u prirodu, to jest u šumu. Čitavu ćemo četu stvoriti ovdje u Prokinu gaju. Jovanče se zamisli.
— Ne, ne, u šumu, u hajduke, kao moj čukundjed Jovanče. Ima u Prokinu gaju jedna zaravnjena udoljina, ja sam je nazvao Tepsija, tamo ću logorovati.
kaput na pogurenim leđima poljara Lijana, gega se poljar na krivim nogama, žure noge uzanom stazom, penje se staza prema Prokinu gaju, otkriva se Gaj u modrom svitanju. Krenuo je, dakle, stari Lijan da uhodi dječake u samom Gaju.
— Možda je neko prolazio kakvim drugim poslom pa slučajno upao — reče Đoko Potrk. — Obnoć niko nema posla u Prokinu gaju — trezveno dočeka Nik Ćulibrk.
Sve je za njim letjela prašina, perje i kovitlac opala lišća. — Našao sam, našao! Kriju se u Prokinu gaju! Tako veselu i vrtoglavu trku-viku od strane jednog starca ova je zemlja vidjela vjerojatno jedino prije par
Nijedan dječiji trag ne odvaja se više prema Prokinu gaju. Tamo u dubini šume, zavijan snijegom, potopljen tišinom, ćuti ispod otežalih bukava razbijeni logor Tepsija.
Još istog dana, u povratku iz škole, njih dvojica nakupiše u Prokinu gaju po breme suvaraka i otklipsaše do Nikoline kuće. — Otkud vi tako iznenada? — začudi se stara Marija.
— uzbuđeno muca Mačak. — Talijanski bombarder! Ogroman, siv, uz grmljavinu motora, bombarder leti ravno prema Prokinu gaju. Sve je bliže, sve veći, sve strašniji, sve niže leti. — Eto ga pravo za vrat!
— To si se dobro dosjetio — reče učiteljica. — Tamo nas bombarderi neće tako lako pronaći. Logor u Prokinu gaju ponovo oživje. Povazdan je po njemu bilo vike, trke, lupe i kuckanja.
— Hajdemo brže natrag, u Prokin gaj! XV Bitka koja se rasplamsavala pred samim selom Lipovom, sve se više bližila Prokinu gaju. Čitava družina, osim Jovančeta i Mačka, bila je na okupu u svom logoru. Od njih dvojice ni traga ni glasa.
— To su partizani sigurno oteli od njemačkoga generala. XVIII Stradanje svoje vojske i gubitak onolike municije u Prokinu gaju neprijatelj nije mogao tako lako prežaliti.
— Striče Lijane, dva nepoznata seljaka šuljaju se kroz kukuruze prema Prokinu gaju. — Nepoznati seljaci? Jesi li ti to dobro vidjela? Da to nije neko od naših? — Nije, nije.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I za čudo božije, stara mrežetina nigde se ne razvuče, nit se gde prokinu. Stovariše ribu u barke, gladni, umorni dođoše svi, te se skupiše pod bregom oko Hrista.