Obradović, Dositej - BASNE
Ne mogući ništa drugo, činila je to što svi slabi tvore kad im od silnih obida biva: proklinje, i pravosudnoje nebo na osvetu prizivlje.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Čini mi se, e se majčina hrana buni u meni i proklinje me!... Osećao sam njihove suze po telu mome, jer su me pekle kao živa žeravica!... — Ćuti, sinko, ćuti! — veli mu popa.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« Celim putem plače i proklinje čas kad se tako debela rodila na svet. — Melanija je bila malo sanjalica i sentimentalna; a Jula onako, ne znaš ni sam
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kaže, nema više kuda. Otkad odvedoše, bundžije, Maljkoviča i Meandžiča u gvožđa, proklinje je cela Mahala. Svima je kriva, što je živa. Nikud iz ovog kućerka Ananija.
Teška je i tastova kletva. Nikakva pisma Varvarina nisu mogla da umilostive senatora Stritceskog, koji grmi – i proklinje, iz Neoplatense, kao baba. Pavle je mirno saslušao Trifuna.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
postane lekar, ali se onesvestio čim je ugledao prvu galvaniziranu žabu, prešao na književnost i sad taj nesrećni dan proklinje kad god prima platu ili donosi kući zadatke za ispravljanje.
na ovaj ili onaj način, a onda se setih oca i galvanizirane žabe zbog koje on danas predaje istoriju književnosti i proklinje profesorske tarifne pravilnike. Za mene je razmišljanje o sudbinama mojih junaka bilo galvanizirana žaba mog oca.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Poslednja želja mu je bila da ga u platnarskom dugačkom sanduku ukopaju. Proklinje Saru, ako mu volju ne ispuni. Šta će da radi, mora mu Sara volju ispuniti no ona je dostojna Čamčina žena, dosetljiva,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Zar ne vidiš da smo stari? Ne smemo da se naprežemo. Za to vreme vozačeva žena čisti decu od blata i proklinje i muža, i auto i prebrzu vožnju: – Možeš li da pokrećeš glavu? Hajde, probaj! Možeš li? Je l' te jako boli? – Ne boli.
Radičević, Branko - PESME
Te proklinje koja ga rodila, I za take muke odojila, E kroz pakâ do neba ulega, Nebo pred njim, a ne mož' u njega. Oh kada bi vrem
Po glavi mu misli se premeću: Kad god junak u goru zamakô, On proklinje svoju lošu sreću, Uvek štogod ulovi dojako, Jal' medveda, jali barem vuka, Ali sada... to je grdna muka!...
Bog Srbinje pogledao s neba. Beše za nji dosta pusta leba, Povratiše blago sirotinje, Da junake jadna ne proklinje, Dinu puste salomiše roge, Sakraše i glavu i noge, A što zdravu odnese lubanju, Sve se slomi amo u poljanu,
Te proklinje koja ga rodila I svojim ga mlekom odojila, Jera otrov izašô iz mleka, — A nigde mu, nigde nema leka... Što da čini,
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
koje uznemiravaju rod čelovečeski i koje čine da čovek na čoveka mrzi, jedan drugoga huli, goni, udručava, ozlobljava, proklinje, u večnu muku šilje i vragu predaje; a što je najgore, pod imenom vere i zakona, prevaćajući i tolmačeći zakon svoj po
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ali mi je sve to malo pomoglo. Ko se oženio, taj me posle psuje i proklinje; gdi sam bio na daći, tu me popreko glede, jer se boje da i njima ne lomim pogaču; te od svega ništa.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pred ovim tragičnim i smrtonosnim trenutkom uozbiljio se čak i Milan, pa će reći: — E, ljudi, ako majka proklinje sina, neka samo kaže: dabogda bio pešak.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Pišti majka i danju i noću I proklinje cara i dvorane: Što uzeše nejakog Jovana, Što uzeše, majku prevariše, Uzeše ga, pa ga pogubiše. 242.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Poneku sirotu ženu ti neprekidni pogrebi toliko uzbuđuju, da nam dovikuje ružno i da nas proklinje glasno. Psuje i njegovo veličanstvo – a ja koračam uštogljeno. Nisam čuo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tamo sedi Ribarac i žurno piše članak: »o pogreškama, zabludama i gresima liberalne stranke«. U članku proklinje čas, kad mu je prvi put došla u glavu luda misao: da bude ministar.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Eh, zar da me seljački hleb kune i suza njihova proklinje? — gorko, velikodušno je odbijao od sebe. Ali tako isto nije hteo niti smeo da dočeka ni ono drugo — otuđivanje,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
I po pravoj pravidi, ko drugoga nepravedno proklinje, njegova kletva mora na njega pasti. No, bog će milostiv biti i svetim ocem kao i drugim ljudma, jer su i oni ljudi bili,
Ćosić, Dobrica - KORENI
Postiđen pred Čađevićem, Aćim glasno proklinje sina i žuri. Valjaju se magle, teške, guste. Na drveću šušti inje. Čađević zastajkuje, zanosi se i sapliće, udara
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I tamo priča sve što je čula od Ikete, i kune i proklinje one nečastive sinje neznabošce socijaliste. A oni se tamo dosećaju.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Pa onda ljubav paše svemoćnog? A više svega vlažna tamnica U kojoj svoje dane proklinje I zalud čeka lažnu zamenu Siromah Boško?...
Petrović, Rastko - PESME
Koji te proklinje. SUNČANE LESTVICE I Videću opet one Lestvice Sunčane Po kojima se sva Sunca dižu i spuštaju, Svih svetova gde u čašu
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Mladići su bili još suroviji: — Od guštera zmaj ne biva! — govorili su i smejali se. Poče da proklinje momak svoju sudbinu, a majka poniknu očima, prvi put osećajući da je nemoćna da pomogne.
Život je ovaj pun muka! Zar on, do juče srećan, noćas ne proklinje svoju sudbinu? Razbolela mu se mlada žena, na kocki blago izgubio, a ničeg nema na prodaju, sem nekoliko stotina ovaca.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On strašno proklinje Vuka Brankovića za izdaju, koju ovaj nije počinio, ali koju nosi u ime svih onih feudalnih gospodara što su, držeći se
ličnost kao što je Marko Kraljević (na kraju pesme Uroš i Mrnjavčevići): Na Marka je vrlo žao kralju, te ga ljuto kune i proklinje: „Sine Marko, da te bog ubije! Ti nemao groba ni poroda! I da bi ti duša ne ispala dok turskoga cara ne dvorio!
Ti nijesi posjekao Marka, već posječe božjega anđela“. Na Marka je vrlo žao kralju, te ga ljuto kune i proklinje: „Sine Marko, da te bog ubije! Ti nemao groba ni poroda! I da bi ti duša ne ispala — dok turskoga cara ne dvorio!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
rascveljena srdca ne povređaj, tužljiva ne odrevaj, od potrebna ne svraćaj očiju, ne učini te spone da te čovek proklinje (jerno kunući te tko s čemerna mu srdca, stvoritelj mu hoće ga poslušati i tebi odmastiti); tvoje uho pregni k