Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
bila je burna i vrlo promenljiva, ali bez ikakvog strâ osvrćem se ja na nju, i sa zadovoljstvom i unutrašnjom nagradom prolazim u mislima sve prošle godine mog života, i radujem se da ni na jedno delo ne nailazim, za koje bi mi sovest štogod
Afrika
Čas prolazim kroz šumarke u kojima se rasciče majmuni; čas smo u dnu nekih jendeka koji se sasvim sklapaju nad nama. Moji su crnci
Mnogo sam mislio o tome! Evo predela, kroz koji prolazim sada, i koji ne ustupa lepotom ništa predelima oko Mana, ili Gornje Volge, i Sudana na Nigeru.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
tragovi nam se ujedaju Ujedaju za nama u prašini Nismo mi jedno za drugo Stamen hladan kroz tebe gledam Kroz tebe prolazim s kraja na kraj Ništa nema od igre Kud smo krpice pomešali Vrati mi ih šta ćeš s njima Uludo ti na ramenima
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bilo je to kao u nekom snu — ja često sanjam taj grad, prolazim njegovim ulicama, a niko me više ne prepoznaje, osluškujem razgovore,a ne mogu ništa sam da kažem: onda sve nestaje
Radičević, Branko - PESME
Niko t' videt tu ne more, Pored stuba vrata stoje Odma kako s' popneš gore; Tud u izbu ja ulazim, Kroz ničiju ne prolazim.“ 37.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
No jedne večeri odoh. Prolazim ulicom, pa sve mrtvo. Sve kapije zatvorene, a samo njihova beše otvorena. Uđoh, i iznenadi me svetlost. Da nije umro?
da se tek tada, uzgred setila, prekine i počne po koga da hvali: — More, Anice čujem, eto, Nedeljko ’arno se opravio. Prolazim i gledam, a dućanče mu puno. Zembili puni, raf pun.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Doviđenja, onda, gospodine. — Doviđenja. Kažete trideset litara? — O, vrlo često i više. — Doviđenja. Prolazim opet kroz selo. S jedne i s druge strane, žene i ludi gledaju me ljubopitljivo. Kažem svakome: dobro veče!
— O, svuda je na jezerskim obalama ima dosta. — Evo naše kuće. Dobra noć, mladi gospodine. — Dobra noć. Prolazim pored kovača i obućara. Sad vidim samo njihove prilike pred kućom. Okruženi su ženama i decom.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Stanovništvo se razbežalo, ali na opštinskoj česmi ima žena i devojaka, koje me posmatraju, nemo, neprijateljski, dok prolazim. One veselo ciče, i smeju se, kad talijanski progovorim. Neke su vrlo mlade. Svet mi se tuži, jer misli da sam Talijan.
Ne nalazi prenoćište. Kroz veliku gomilu vojnika što još uvek na stanici, po patosu, leže, prolazim kroz specijalnu čekaonicu, gde mi opet traže stvari koje su „državna svojina“.
U uniformi boje sladoleda. Prolazim kraj kafana, kraj kojih sam prolazio u detinjstvu, i raj Pozorišta, u koje sam, išao.
Ne sećam se živih bića, ništa mi ne mogu, ostavljam ih, i prolazim kroz ove mračne gradiće tako da mi ni njina imena ne ostaju na duši.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Pavki.) Ju, slatka, ono vredi videti, ono se ne da rečima opisati, ono treba očima videti. (Jevremu.) Prolazim kraj apoteke i gledam. Znate onu sekretaricu... Ju, zaboga. Pa ono je već javna stvar...
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA dok ga nisam oženio tobom, ja sam znao kakav je, ali sada ti treba da znaš... I sinoć prolazim pored čivluka i vidim da je tamo nešto menjao, neke štale premeštao. Šta je on imao tamo da se meša?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Sve mi je ovo tada ujedanput palo na um. Nisam mogao opstati. Sad prolazim, može biti, poslednji put! Može biti za navek! Pokraj blaženoga mesta, ostavljam ga za navek!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
BOLEST Desi mi se da kraj kafana (Dok svi na meni vide lovor) Prolazim mračan usred dana, Nemo, kao da ne znam govor. I ne znam ko sam, ne znam šta sam, A hitam kao da znam kuda.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Visoke, no skromne i uske kuće, zidane svaka za po jednu porodicu, pored kojih prolazim, nestadoše u doba Baroka, da se na mesto njih podignu gospodske palate ili velike kuće za izdavanje, ali žitelji varoši
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Gotovo u isto doba noći kad prolazim ovuda, prilično nervozni, šetali smo ono veče duž pruge koja je blještala na svetlosti mesečine, očekujući da ona
“ Ja uzimam, dakle, sebe kao gotova, cela čoveka. Ja se, na primer, ženim. Ja prolazim ulicom sa svojom ženom. Ja sam najkorektnije odeven, moja žena isto tako; i prolazeći, ja čujem kad kažu: „To je
Zašto ne razumete kad vam čovek prosto kaže: tom prokletom ulicom ne prolazim. I nikad neću proći. Nikad! I kao uvek dotle mi se uputismo onim uskim sokačetom za Grand hotel.
ciničnim izrazom lica na vratima svoga dućančeta u Vasinoj ulici, i kuda, eto zbog toga što ste čuli, nikad ne prolazim.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Čas prolazim kroz šumarke u kojima se rasciče majmuni; čas smo u dnu nekih jendeka koji se sasvim sklapaju nad nama. Moji su crnci
Mnogo sam mislio o tome! Evo predela, kroz koji prolazim sada, i koji ne ustupa lepotom ništa predelima oko Mana, ili Gornje Volge, i Sudana na Nigeru.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Kad pođem u Solun, za naše straže ja sam Francuz. Kažem samo: „že Franzez“ — i prolazim svuda. Tanasije pozdravi i veselo odskakuta za svojim drugovima. — Šta da se radi! — reče komandir i mahnu glavom.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Hoj devojko, zumbul plavi Jal' me ljubi, jal' se mani, Ljubezna. Za tobom se ja pomamih! Tvoji dvori ukraj puta, Kud prolazim po sto puta, Ljubezna. I ti sediš na pendžeru, Na svilenom jastučiću, Ljubezna.
Stanković, Borisav - TAŠANA
HADžI RISTA (Stani): A, Stano, ljut sam na tebe! STANA (iznenađeno): Zašto, dedo? HADžI RISTA Tako, ljut sam. Prolazim pa vidim: te ovde kukuruz istovaren, te onde prosuto, onde bačeno, ostavljeno... Kako ti to da ne vidiš?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Da ti pričam. Prolazim ti ja juče pored baba Frelihovicine „muške konfekcije”, kad, u dućanu cvet gospoja, i onih s kukastim nosom, i našeg
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pa eli uznem po-za seb’ izmećarče, eli si sam uznem fener, okačim ga na čibuče eli na pule odi džube, pa si prolazim mirno pokraj turcki karakol... Nesam, bre brate, džimpir eli kačak, eli kumita, ta da si brez fener idem preko sokak!...