Obradović, Dositej - BASNE
Noć prolazi, dan se približava: ide Vidovdan, Vidiće se ko je v e r a, ko li je n e v e r a! Mi prolazimo, al' idu drugi posle nas. Ko ne mari za posledak, o onom ovde nije reč.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ljigavi, puni sluzi puževi puze po meni i miševi se vitlaju, češu, jure oko mene i preko mene. Puna mi glava mravi. I prolazimo kroz triumfalne kapije.
Afrika
Već odavna prolazimo po vodi kraj sasvim majušnih crnih derana u malim vretenastim pirogama, istesanim iz stabla, kojima oni upravljaju
šumovita, s visokom travom koju crnci počinju paliti po naročitome planu, kako bi zverove naterali na zamke i jame. Prolazimo kroz čitave hodnike ognja od kog se jedva diše i koji nam skoro pali lice. „Htelo bi mi se da slobodnije dišem!
Švajcarac se više ne trudi da puca i mi mirno prolazimo kroz ovaj tamni raj gde nas sve životinje radoznalo gledaju i nijedna ne mrzi.
Ona je bukvalno kostur obojen crno. Slikam je. Prolazimo okrugle glatke kamene planine gde su bile bitke Sumangurua, heroja Bambara.
“ Jer u čemu bi inače bila interesantnost njihovog položaja! Dok smo se vraćali, seljaci jednog sela kraj koga prolazimo, i koje je na sedam kilometara od Banfore, kažu nam da će oko deset časova biti neka svadba.
Ono nekoliko retkih sela kroz koja prolazimo opet je sastavljeno od okruglih koliba, sa kupastim krovovima od suvog bila; vezane su zidovima koji ih brane od noćnog
Poklanjaju mi zube koji su lepi ali, valjda zbog rđavog lova, dosta oštećeni. Prolazimo pored gustih tropskih šumica punih lijana.
Fotografišem ga tako da se nalazi u sredini između planine Sumangurua i njegove žene. S druge strane prolazimo kroz jedno seoce gde mi svi poklanjaju zube od hipopotama; i potom se kroz žutu, bleštavu savanu upućujemo Svetoj Šumi,
i evo me sad, pošto sam prešao ceo hram, u jednom niskom mračnom hodniku, čija su sva druga vrata pod katancima. Prolazimo kroz ona desno i odmah smo u novom hodničiću, sa čijeg dna prozor propušta kroz rešetke opojno plavilo neba i Okeana.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
grad, krovovi... tamo oblaci... sazvežđa... to nebo puno svetlosti? Kad se pred svim tim ućuti? Je li i onda kao da prolazimo bezumno... bez smisla... je li moguće da je sve to jedna bezdana praznina?
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
sve te prizore kada tako brzo promiču s onu stranu stakala, poput televizijske emisije koja je izneneda izgubila ton? Prolazimo ispod sumornog zdanja stare austrougarske gimnazije, a onda skrećemo ka Obali i ja ponovo prepoznajem crvenu boju
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
U ratu neko mora poginuti i taj će biti isto onako naduven, pomodreo kao leš pored koga sada prolazimo, a sa koga je skinuta obuća, te su prsti rašireni i natekli, slično korenu u alraune.
Sunce pripeklo, znoj kipti sa ljudi i stoke. Kad prolazimo kroza selo, ljudi ne mogu da se napiju vode. Bilo je to nekad kad su seljaci iznosili vino i vodu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
“ Znali su unapred da će do smrti, i oni i njihova deca i njihove pogrbljene žene, jesti polentu. Prolazimo jednako kraj stenovitih i golih uvala, pod kršom Povilja, gde ima tunolov.
Na toj utrini, crvene krstače, na kojima piše: „ZA PRAVDU I SLOBODU“. Ima ih svud, tako, sve do sela Katomeri. Prolazimo kroz šumu maslina dalje. Jedna kanta od benzina u trnju. Tu je, isto tako, bio logor. U kukuruzu vidim jedan grob.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Pa juri voz, preseca one rajske predele i prolazimo kroz divne varoši. A ti iskrivila glavicu, u onom tvom putničkom šeširiću sa velom ja uživam da te vidim sa tim velom
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Talasi kroz koje je plovio naš brod prelivali su se u divnoj fluorescentskoj svetlosti, a mi smo to tumačili kao da prolazimo kroz dugu ulicu osvetljenu misterioznom svetlošću u triumfalnoj povorci.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
tamo oblaci ... sazvežđa ... to nebo puno svetlosti? Kad se pred svim tim ućuti? Je li i onda kao da prolazimo bezumno ... bez smisla ... je li moguće da je sve to jedna bezdana praznina?
Petrović, Rastko - AFRIKA
Već odavna prolazimo po vodi kraj sasvim majušnih crnih derana u malim vretenastim pirogama, istesanim iz stabla, kojima oni upravljaju
šumovita, s visokom travom koju crnci počinju paliti po naročitome planu, kako bi zverove naterali na zamke i jame. Prolazimo kroz čitave hodnike ognja od kog se jedva diše i koji nam skoro pali lice. „Htelo bi mi se da slobodnije dišem!
Švajcarac se više ne trudi da puca i mi mirno prolazimo kroz ovaj tamni raj gde nas sve životinje radoznalo gledaju i nijedna ne mrzi.
Ona je bukvalno kostur obojen crno. Slikam je. Prolazimo okrugle glatke kamene planine gde su bile bitke Sumangurua, heroja Bambara.
“ Jer u čemu bi inače bila interesantnost njihovog položaja! Dok smo se vraćali, seljaci jednog sela kraj koga prolazimo, i koje je na sedam kilometara od Banfore, kažu nam da će oko deset časova biti neka svadba.
Ono nekoliko retkih sela kroz koja prolazimo opet je sastavljeno od okruglih koliba, sa kupastim krovovima od suvog bila; vezane su zidovima koji ih brane od noćnog
Poklanjaju mi zube koji su lepi ali, valjda zbog rđavog lova, dosta oštećeni. Prolazimo pored gustih tropskih šumica punih lijana.
Fotografišem ga tako da se nalazi u sredini između planine Sumangurua i njegove žene. S druge strane prolazimo kroz jedno seoce gde mi svi poklanjaju zube od hipopotama; i potom se kroz žutu, bleštavu savanu upućujemo Svetoj Šumi,
i evo me sad, pošto sam prešao ceo hram, u jednom niskom mračnom hodniku, čija su sva druga vrata pod katancima. Prolazimo kroz ona desno i odmah smo u novom hodničiću, sa čijeg dna prozor propušta kroz rešetke opojno plavilo neba i Okeana.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Čaršija, kroz koju prolazimo, prava je i široka, presecana sporednim ulicama. Prošavši pored desetine takvih ulica, dolazimo opet do jednog velikog
Sem ovoga, čuvaju se ovde još desetak Euklidovih dela, od kojih jedno o Muzici. Prolazimo kroz nekoliko velikih sala, namenjenih lepoj literaturi, i ulazimo u astronomsko odeljenje biblioteke, koje me naročito
Onde ćemo se upoznati sa svima aleksandriskim naučnicima. Prolazimo kroz ostale delove biblioteke i, prešavši dvorište, ulazimo u prostran vestibil.
Predeo kroz koji prolazimo, Bugarska, ne zamara svojim lepotama moj pogled i ne kvari moje osećanje odmora. Ono je divno! Juče još stotina
Jurimo preko Novog Mosta, savijamo oko džamije Valide, prolazimo pored Visoke Porte, pozdravljamo Aju Sofiju, dodirujemo Atmegdan, nekadašnji Konstantinov hipodrom, sa Tutmozisovim
posluga, klanja nam se duboko, i prati nas, sa rukama skrštenim na grudima, u dugoj povorci, uz glavne stepenice. Prolazimo koridore, pretsoblja, sobe i sale - svugde dočekani od po kojeg dostojanstvenika sa visokom kamilavkom.
Kazaljka termometra približava se već nuli, tački smrzavanja, vazdušni slojevi kroz koje prolazimo puni su sićušnih kristala leda.
A sada mi pružite Vašu ruku; mi već tonemo u oblačno more. Kao Tamino i Pamina, prolazimo kroz paru, kišu, munje i gromove. Vi treperite celim telom, a ja čujem kroz grmljavinu zvuk čarobne frule.
Posle toga će, stareći, stupiti u kategoriju patuljaka, požuteti, pa pocrveneti, dok sasvim ne potamni. Prolazimo pored novih i novih sunaca. Svako od njih je drukčije. Izgleda kao da među njima ima i bračnih parova.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Drveće tajanstveno huči šapatljivim šumom, dok ljudi ćute i misle... Kolona se diže. Prolazimo uskom stazom kroz bodljikavi šibljak i penjemo se uz neki krš.
Spuštali smo se sada, nadajući se uvek da ćemo naići na toplu hranu i hleb. Ali krš sve više osvaja. Prolazimo pored krečnih vrtača, ograđenih gustom ogradom, mislio bi čovek da je tu sahranjen znameniti junak.
Očekujemo samo veče te da priklonimo oči... Neki će ih zanavek zatvoriti. U nama kao da je utrnulo osećanje života, prolazimo pored mrtvih ravnodušno, kao pored onih gomila kamenja pokraj puta.
Sutradan pronese se glas, kako sada nailazimo na opasnu zonu. Prolazimo oko južnog dela Grčke, gde se nalazi veliki broj sitnih ostrva, zatona, kuda se sumareni skrivaju i gde lađe najviše