Ne postoji primer upotrebe reči proleca
Obradović, Dositej - BASNE
” „Lane, u ovo doba? Pomagaj! Tada me nije ni bilo na svetu; mati me je ovog proleća ojagnjila. „Vidim da si ti umno i pametno, i da se umeš dobro odgovarati”, reče mu kurjak.
“ — „Štoje meni do proleća i do onih koji te slušaju? Meni je samo o tom starost kako ću ja moj trduh napuniti.” Naravoučenije Mudrost, nauka,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ono leži na severnom kraju Mačve, između dve vode. S jedne ga strane plavi Sava, a s druge Zasavica. Kad s proleća vode nabujaju, ono je sve u vodi...
Dučić, Jovan - PESME
Kad su se s proleća vraćale laste u svome kaluđeričkom odelu od svile crnobele, pevale su joj neki tamni napev s mora. Pevale su joj, jer
oči, nekada zelene kao limunovo lišće, postale mutne; i kada je u svojim venama osetio jesen koja više nema svog proleća, on se vratio na svoje sunčane obale Jonskog mora. Sve je tamo bilo kao i pre. Ali on nije više bio onaj isti.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I to valjda zato, što ima mnogo da se plače. Mnogo se nakupilo. Cele zime i proleća. Pa sve to ima da se isplače, izjada, iskaže mrtvima. Šta se u kući, od kako je on umro, dogodilo.
To je bio vesnik proleća. Čim otopli, zamiriše na zelenilo, eto njega u varoš s punim nedrima zelenog zdravca. — Ete — smejao bi se on
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Dakle, da radimo? — Da počekamo do proleća. — Al’ ako ja, gospođo mamice, do proleća volju izgubim? — No, to bi lepo bilo! To onda ni sad volju nemate!
— Dakle, da radimo? — Da počekamo do proleća. — Al’ ako ja, gospođo mamice, do proleća volju izgubim? — No, to bi lepo bilo! To onda ni sad volju nemate!
— No, to bi lepo bilo! To onda ni sad volju nemate! — Sad imam vrlo veliku, al’ do proleća ne znam kako će biti. — Proleće nije daleko. Ako ste šarmantan čovek, dajte mi reč da ćete do proleća čekati.
— Proleće nije daleko. Ako ste šarmantan čovek, dajte mi reč da ćete do proleća čekati. — Obećavam vam, ali reč zadati ne mogu. — Ta, kad obećavate, to je toliko kao da ste reč zadali!
— Dakle, obećanje stoji? — Stoji. Tako se još malo porazgovaraju, pa onda Ljuba dâ naposletku i reč da će do proleća čekati. Sad Ljuba ustane i zamoli mater da mu dozvoli u baštu da vidi šta frajla radi. Mati mu dozvoli.
Sirota Alka ide u baštu da traži ljubičice. Početak uskršnjeg posta. Cvet ljubičice, dika mirisnog proleća! Alka bere ljubičice, kiti se krinom njenim i uzdiše.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Crnjanski DRUGA KNjIGA SEOBA Sadržaj I ALI SVE JE TO SAMO OMAMA LjUDSKIH OČIJU 6 II NESREĆA IH JE TOG PROLEĆA, U TEMIŠVARU, STIGLA NEOČEKIVANO...
Derao se: „Temišvaru, ni selo, ni grade, većem jedan, ukraj vode, smrade.” II NESREĆA IH JE TOG PROLEĆA, U TEMIŠVARU, STIGLA NEOČEKIVANO...
Oni to još nisu znali, tog proleća, i budili su se u Temišvaru, kao što su se budili nekad u Srbiji, kao jedna porodica.
Želeli su da ostanu zajedno, kao što su došli, u zbeg Trifuna Isakoviča, u Hrtkovcima. Nesreća ih je u Temišvaru, tog proleća, stigla, neočekivano. A to proleće, godine 1752.
Nesreća, koja ih je tog proleća bila stigla u Temišvaru, nesreća Pavlova, pa zatvor, saslušanja, sve to, a naročito svađa sa gospožom Kumrijom – koja
A prodavali su i konje, pa i posteljne stvari, po gornjem i donjem Sremu. Te selidbe su, tog proleća, bile učestale, u Pomorišju i Potisju. Za nekoliko talira Marije Terezije, mogla se, kod tih trgovaca, kupiti kuća.
mu je gospoža zadala strah, i kad mu se nudila, sa isto toliko brzine, ovo mu se mlado stvorenje dopade, kao neki znak proleća i lepe noći, koja je napolju, u bašti, ostala. Preletao je pogledom, i nehotice, niz njena leđa.
Ostaće ovde gde imena zvezda daju konjima. On će otići, daleko od svega toga, kroz taj miris jasmina iz proleća, kroz taj sjaj zvezda u noći, kroz te crne oči što ga gledaju iz rascvetanih lipa.
Tako se, iznuren, umoran, pošešuljao, vraćao, u snovima, čak do svog detinjstva. Ukaza mu se Cer, u srebru proleća, zatim u zlatu jeseni, sav u plavetnilu neba.
Pavle je, uostalom, navaljivao na Petra da se pokori tastu i da, ili odustane od selidbe u Rosiju, ili da ženu, do proleća, ostavi ocu. A može na proleće doći po ženu, a to će omekšati srce i starcu.
i obuhvatila svoja kolena, rukama, kao da ima, na krilu, neku kotaricu voća, ili golubove, ili jagnje, koje je iz ranog proleća, u jesen, zalutalo.
Pri kraju proleća, zatim, Rakišič je dobio odštetu, za sve, što je njegov transport pretrpeo. Određeno im je i zemljište, kud će ih
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Zimi ili prvih dana proleća putnik ovde naiđe na veću toplotu i jače sunčane zrake. Ne osećaju se jake ciče severnih oblasti, osim izuzetno, kad
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ovi živi za koje se brinuo, ova žena, a još više deca koju je voleo, premeštahu se svaki čas, iz proleća, u jesen, iz leta, u zimu, iz veselja, u plač, iz dana, u noć.
Bez gorčine i očaja ostade tako kraj njih dugo i dočeka i prve dane proleća. Vozio se kolima po poplavljenoj zemlji, pregledao zidanje crkve, koju je brat bio započeo da diže, u selu koje im je
Ipak, da je Vuk Isakovič bio kod kuće, on se ne bi bio gadio nje. Ova toplota proleća i ove vode setile bi ga njene mladosti. Iako je sva žuta, ružna, zbabana, njemu bi još uvek bila lepa.
Kretahu se po njegovoj želji i njegovim zamislima i uskoro mu se činilo da i kiše na njih padaju, i proleća oko njih nastaju, kad on hoće i kako on hoće.
Osetio on, ne osetio, najnežnije buđenje proleća, pre dvadeset godina, kad je prebivao pod tvrđavom Oseka, ili najtišu tišinu večeri, pod gradom Varadinom, gde se beše
dušu, na ovom odlasku na vojnu, više nego ikad pre, slučaj je hteo da mu ponizi i telo, nekad osetljivo za svaki znak proleća i svaku zgodu naslade.
Iz Beča međutim zapovedali su mu sve nestrpljivije da napada i on pri kraju proleća popusti, spreman da vidi bojišta i mrtvace, zapaljene ulice, ubijene žene, kiše, šume, brda, livade, kao i njegovi
Pošavši, on je ostavljao za sobom brige, koje mu tog proleća naročito dodijaše, svađu s bratom oko ženinog novca, bolesno dete, krastavo po celom telu, otužnu ženu koju više nije
udarena sekirom, dala na zlo, i on je išao, po selu, vraćajući tu ovcu, tamo konja, tamo plevu, sve što beše pokrao s proleća i preko leta.
da je Isakovič ostao živ i da ih je još mnogo živih u Nemeckoj, koji će prezimiti u tuđini, ali koji će se vratiti s proleća, iduće godine, zalupaše u bubnje, zasviraše i zaigraše, uz diple i zurle, i celo se selo opi rakijom od dudinja, krsteći
Zapovest se sastojala svega iz nekoliko nemačkih reči. Nagrnuše, tako, odmah prvih dana proleća, kroz Bavarsku i Austriju, urlajući od radosti i lomeći đumruke putem.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
takva, ona traži da je čovekove ruke gnetu, ona voli da se seme u nju baca, da je zapahne miris zobi i raži, voli da s proleća osvane u cvetu trešanja i jabuka, zemlja čezne da je stogovima sena i slame zimi utopli ljudska ruka.
GODINA Za sedam poslednjih godina zime, za sedam gladnih krava bez mleka koje popasu i pobrste sedam najlepših prvih proleća, pogase sve što bukti i tinja, poharaju sedam majskih škrinja; za sedam glečera koji slede sedamdeset i sedam ranih
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
srođavaju sa kućom u kojoj rade: Nabasa kogod i na izjelicu, noge bi ispod sebe pojeo, a našim prvim komšijama svakog proleća odnekle dobatrga i sam kakav subenast čovjek, obično dečačina, pa radi džabe ili za malu paru.
u vlažne i nemirne martovske noći dok napolju kaplju trule strehe i u pomrčini se čuje vjetar, u mokrim noćima ranog proleća, kad samoća naraste do grla i čovjeku se ne spava (Glas iz djetinjstva) sećanje na one dane nevesele i nagnjile, kad
I kao što bi se, u detinjstvu, svakog proleća rascvetao u baštici kraj naše kuće slez i ljupko prosinuo iza kopljaste pocrnjele ograde, Tako, sada, te slike
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U prvim desetinama XIX veka srpske knjige su obično izlazile s proleća, mahom u Budimu, I trgovci iz donjih krajeva srpskih, koji su dolazili na veliki godišnji peštanski vašar u martu,
Mlada, sveža i topla poezija Branka Radičevića imala je dah mladosti i proleća, i bila kao oaza u suvoj i mrtvoj pustinji ondašnje bezlične, beskrvne i ukočene didaktične »objektivne« poezije.
Sremac, Stevan - PROZA
Poodavna se datira njihovo neprijateljstvo, još od lanjskog proleća, kad mu je mačak drsko i vešto zdipio čitav jagnjeći but.
A bila je prilična; držala se još dobro, iako se poodmakla malo od proleća života svoga. Ali što je bilo nekad lepo, ostaje ipak lepo, kao što su, što rekao neko, klasične građevine i u
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
S koliko je čežnje, vatre, strasti mislio na ženske, piće, ašikovanje! Naročito su mu teško padali proleća i jeseni. Ili, kad je kakva svadba u komšiluku, a on kao uvek kod kuće.
Kostić, Laza - PESME
Al' moje je srce sveže, proleća se njemu smeše, pa kada bi lišće velo, pa kada bi samo htelo po mom srcu da poleže, svaki listak što bi pao kô cvetak
Lalić, Ivan V. - PISMO
Još jednom taj vrv u žilama, Na strmoj kosini stoleća. Treperi skazaljka proleća Među mrgodnim silama. (3. VI 1989) OKTAVE O LETU Kad već početkom leta senka čvrsne i protka juni kao žila
Jednom sam čuo te u glasu drozda, Na severu, a s proleća je bilo; Jednom si pogled krznula mi krilom Pčele što tromo zuji oko grozda. Trezna halucinacija.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Graške znoja cvjetaju. Protočila odjeća: lažigaće, košulje. Pili bismo sirćeta, pili toplu jomužu, kad se rano s proleća pjeni preko vedrice.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
ZVERINjAKA 229 PRIČA PIJANOG VODENIČARA 236 ČUDAN VOZAČ 238 BAKA, ON, ĐAK I SLON 242 NOĆ UOČI PROLEĆA 253 MAJKA 254 KUDA ĆEŠ, MESEČE?
Negde u svetu sve je zeleno, a sutra k vama proleća eno. Kad vaša polja zavije zima, negde je leto, znaj, mislite onda na cvetne dalji, na sunčan južni kraj.
nije mlina s njegovom hukom polja i staze bile bi neme, dan i noć postali gluvi, na svome točku stalo bi vreme. Proleća jednog, u jutro tiho, dok zlatan dren je na suncu cvao, mlin je tri puta uzdahnȏ tužno, pljusnuo vodom, a zatim —
“ „Čekaj, mali đavolane, drugovi se samo šale.“ „Zato i ja s njima kličem: Zdravo, druže generale!“ NOĆ UOČI PROLEĆA Proleće svu noć vodom pljuskalo pod starom trulom branom, svu noć po našem krovu kuckalo šljivinom golom granom.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
ZBIRKA PESAMA Sadržaj I 2 ŠKOLSKO ZVONCE 3 SRPKINjICA 5 RAZGOVOR MALE SRBADIJE S OTADžBINOM 6 II 7 VESNIK PROLEĆA 8 PROLETNjA ZORA 10 CVETAK 11 MLADOST 12 U PROLEĆE 13 PESMA 14 NA STENI 15 GRM 16 III 17 VEČE 18 LAKU NOĆ!
PESMA 85 NA DNU REKE 87 DEČJA ZBIRKA PESAMA I ŠKOLSKO ZVONCE Već se gubi žarko leto, I proleća vene kras — Jošte malo zime eto, Da pozdravi mrazom nas.
Već se gubi žarko leto, I proleća vene kras — Jošte malo zime eto, Da pozdravi mrazom nas. Čuj! Na školi razleže se Našeg zvona mili glas, K'o da veli:
” II VESNIK PROLEĆA Pod zracima toplog sunca Priroda se iz sna kreće; Sa žuborom bujni potok U doline mirne sleće. Samo gore, na
Nemo me lomiti. — Ja mirom vazduh pojim, Mirišem ljudima; A onako bi sveo Na tvojim grudima! MLADOST Raskošnog proleća kras Leptirak obleće mali I pije medenu slast, I, blažen, Gospoda hvali.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
I naša će se golotinja u reči odenuti ko breza s proleća u lišće. EPITAF SLOVENSKOG PRAPESNIKA Zbog starih naših pesama u novoj me ovoj veri otpadnikom i vragom nazvaše.
A zlata mi niko nije dao da reči svoje izvezem. Evo se utroba moja sa podzemljem složila, a do proleća ploda dugi su vekovi čekanja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kada su granuli prvi dani proleća i procvetali kukurek, visibaba i ljubičica, komandanti su naredili da se sa vojnicima izvodi obuka na topovima.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I, mesto da se klanjam Mesecu, toskanskom, što u reci, rascvetan kao krin, blista, znam da ću, ovog proleća, zakašljati ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno, senkom i korakom, kroz vodu što zvoni, u
I, tako, bez groba, veselost je neka, u meni, rugoba. I, tako, bez tela, duša mi je nevidljiva, i nevesela. Jednog proleća, i ja sam gorko znao da, kroz svirale devojačkog rebra, zdravlje dajem.
Bio je zaboravljen i skoro sasvim oslepeo. Sudbina pesnika nije veselje, kod nas, ni na Jadranu. Ja sam napustio tog proleća tu akademiju na Rijeci, zbog jednog, komičnog, zamešateljstva oko jednog dvoboja.
Oko ponoći, onda, počeo bi da nam priča. O onima koji su osuđeni na vešala. Sve do proleća 1916, ja sam tako prolazio Bečom, kao senka, i ko zna dokle bih bio posmatrao, tako, pozadinu rata, da nije došlo do
29). U toj maloj kući, sa jorgovanom pod svojim prozorom, preživeo sam najsretniju godinu u svom životu. Već tog proleća ja sam predao knjižaru S. B. Cvijanoviću rukopis moje prve zbirke pesama, koju sam nazvao Lirika Itake.
KOMENTAR O „POZDRAVU“ Već u početku proleća godine 1919, na beogradskom Univerzitetu počele su demonstracije i nisu prestajale, sve do atentata na kralja, godine
Kako su ovde vesele borbe! Ove večeri, pune širokih voda, mostova, koji se previjaju preko večnosti i proleća, posle kiša, donose mir.
Tada, na primer, kod Stravinskova Proleća, dolazi do buke; frakovi se uzbune, dekoltovana grla viču, čuju se i zvižduci; najzad, mladići grlatiji i šakatiji,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Još mu ona vojačina i bes vri po glavi, ali će se umiriti, sigurno. Tako je mislio čiča Pera celoga proleća i uz to radio svoje poslove.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
martu, čim prvo sunce zasija, u ostavi krompir počne da klija; jer svaki krompir klicom oseća kraj zime i prvi dan proleća.
S proleća, šumu treba protresti jošte malo Jer pola žutog lišća s drveća nije palo; Zato se, eto, vetrina goropadi. Al godina rad
Pa i ti Kad ti povetarac, s proleća, zaćarlija u kosi, Šta si drugo, do list, kojeg godina nosi... STORIJE IZ ISTORIJE ŽALOPO
Nekad sam sa njim bila srećna, A onda — celu stvar odnese vrag: To se desilo onog proleća Kad mu se izgubi svaki trag!” „Nas tri smo jutros, u osvit sunca, Uhvatile večnog begunca U kafani „Poslednja šansa”.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
postojati naročite oblasti za rasplođavanje jegulje; za tim se tu ona razvija i na 8—10 nedelja po rođenju, početkom proleća, rasturi se u moru, pa onaj deo što dopre do ušća reka ulazi u ove i ide rekom uzvodno dok ne naiđe na povoljnu stajaću
I tako putujući, jegulje koje polaze iz srednje Evrope meseca oktobra, stižu na plodište u toku proleća. Pošto su pratili jegulju na tome putovanju, a na pomenuti način, prirodnjaci su joj doterali trag do Azorskih ostrva,
godine od fizičara i marinskih inženjera u Kilskom Zalivu dale su odlične rezultate. Ovoga proleća 1939 god. pronalazač namerava da pomoću svoga aparata snimi dno Tirenskog Mora i da dobije fotografije u bojama scena
kojima su ispisana imena tamo daleko u hladnim i burnim islandskim vodama podavljenih okeanskih ribara, polazi svakog proleća čitava flota onih koji na tim udaljenim ribljim lovištima zarađuju hleb svojim porodicama.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Zato su te zime Sofki bile lakše, slađe, jer posle zime već joj nije bivalo tako, osobito s proleća. Uvek bi počela da oseća kao neki nemir, kao strah.
Sve je za nju to bilo tako tuđe i strano. Ali što je za nju najgore bilo, to je što je ona s godine u godinu, uvek s proleća i leta — a to nikome, ni sebi nije priznavala — sve sa većim strahom i užasom počela primećivati kako, što više stari
jače, sve jasnije se ispoljava, i, kao neka zmijica, počinje da je čupa i drugi nemir, upravo užas: kako će sada, ovoga proleća i leta, možda na prvom saboru pred crkvom pojaviti se koja nova devojka, koja će nju svojom lepotom baciti već jednom u
No ipak, uverena je bila da to ne može nikada biti. Dopuštala je da će možda sada, toga proleća, kao uvek, neka tek tada prvi put izvedena svojom mladošću i bujnošću, kao svaka novina, privući opštu pažnju; ali da
Sa ulice dopirao je bat koraka. U opšte dan je bio čist, topao, i pun životvorne, balsamske svežine, kao što su dani proleća pred Uskrs.
I tako i bi. S proleća već je bila uveliko bašta prekopana. Izvađene i nabacane uza zid belele se gomile kamenja. Zemlja se crnela meka i
Pandurović, Sima - PESME
KUMANOVSKOM RAZBOJIŠTU 128 NOĆ SLUTNjE 129 NA POLjIMA MIRNIM PROHUJALE BITKE 131 RANjENICI IZ 1912 133 CVEĆE OVOG PROLEĆA 136 SAVREMENIK 138 KRAJ LAMPE 141 BEOGRAD U ROPSTVU 143 S
PROHUJALE BITKE 131 RANjENICI IZ 1912 133 CVEĆE OVOG PROLEĆA 136 SAVREMENIK 138 KRAJ LAMPE 141 BEOGRAD U ROPSTVU 143 S PROLEĆA 146 UDES 148 SUDBINA 149 NESTANAK 152 ZNAK 154 SRCE 156 PROMENA 158 ZA STARIM KATULOM 160 NAŠA PESMA 162 ZA
Al’ ja nisam znao da će opet davni Svi utisci jednom oživeti redom Iz jeseni vedre, ljubljenog proleća, Pod hipnozom zvezda i svetlošću bledom. Mirišu opojno duše poljskog cveća.
Ja dugo čamim tih nemirnih dana, Kad proleća prošla olistaju redom Uz mamljivi šumor uzrujanih grana, U sećanju dragom, probuđenom, bledom.
si ostavila svoju kuću celu, Svoje knjige, igre i saksije cveća, I devojačku postelju ti belu, I uspomene svih ranih proleća.
STARI MOTIV Raznežena jesen: mlaki dani neki, S mirisom davnine, proleća i čežnje, S radošću naivnom k’o detinjske težnje; A spomene nose vetrići daleki, Milostivi, blagi, čežnjivi i meki.
Saranio sam svoju dobru dragu U dane što su iščezli k’o para, U mrkom, muklom, crnom sarkofagu, Bez ljubavi i proleća što vara; Saranio sam svoju dobru dragu, A nije znalo proleće ljubavno, Čestice spomena u kome trepere, Ponos i
Saranio sam svoju dobru dragu: U dane što su iščezli k’o para, U mrkom, muklom, crnom sarkofagu, Bez ljubavi i proleća što vara. Saranio sam svoju dobru dragu.
U taj Zanošljiv trenut godine i snóva Ja sam voleo, srećan bio, znam; Isti je bio vruć proleća dah, Isti je vetar nih’o vrh od zova I puno cveća što na jedan mah Strese na zemlju.
Rasprostire se kroz kristalne sfere, Kroz vazduh suv i bistar, iz proleća, Očajno tužno, setno mіѕerere! — Kobni zvuk smrti života i cveća.
POTRES Prošao me strah od boga davno, Dah mirisni ljubavi i čežnje, Bol s proleća; pospale su težnje; Prošao me strah od boga davno. Mutne oči iznemoglo glede U horizont prazan i oron’o.
Pa ipak, nismo mi ni za šta krivi, Gospodo. Jesu protekla proleća Nemirna, lepa; ali neka živi Sumorna mis’o i našeg stoleća!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Popu rog! Popu rog! Popu rog! — guče grlica. Sij luk! Sij luk! Sij luk! — tuče s proleća golub dupljaš, — i znači: već je vreme da se seje luk. Suči cev! Suči cev! Suči cev!
— Gora se s gorom ne sastaje, a čovek s čovekom vazda. — Nema zime dok ne padne inje; ni proleća dok sunce ne sine; ni radosti dok ne deliš s kime. — Daj ti meni plačidruga, a pevidruga je lako naći.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I otud ću u Sinajsku Goru, i kada se vratim, ako budem živ i Bog da, do proleća ću biti kod vas. Čuvaj se, čedo moje slatko, da ne iziđeš iz nekog mog zaveta.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ko bi hoteo znati šta bi[h] ja rad ovde opisati, a ne mogu, neka samo ode od proleća do jeseni, kad mu drago, u [H]opovo, pak kad se doma vrati, vidiće [h]oće li moći sve što je čuvstvovao iskazati.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
GODINE 72 KAMENA USPAVANKA SAMO JE BUDILA MIR O prosta ružo govora Zašto te proleća bude Zaspalu među dva mora Na usni plave lude?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Da sam ludak, veruju mnogi u Prerovu, jer zapazili su, lopovi, da svakog proleća, kad mesec popase noć, Do zore lunjam livadama i stalno se saginjem kao da kupim nešto.
I zapretio mu Đorđe, da mu više nikad u kuću ne uđe. Kod koga će raditi? Čime će decu ishraniti do proleća? Mora da ga moli. Bog je njega, Tolu, zato izmislio da bi neko po ovoj zemlji išao na kolenima i pognute glave.
Ni on, niti iko drugi. Kad se jednog proleća truli direk srušio, on je verovao da se pas počešao i oborio ga, mati je rekla, žalosno i strogo: „Ne dirajte ga.
Ako. Ništa mi ne dugujete. Neka ptičica neće. Zapamtiće moju jabuku i svakog proleća doletaće na nju i praviti gnezdo.“ A kome će on da posadi jabučar?
I cvet i trn. Ako. Ona je uvek žena bez srama a muž joj sunce. Iako joj svakog proleća dolazi isti, celog marta se stidi da navali i pritisne na nju. Izišao je iz zabrana opijen vlagom njenog mleka.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Pognute glave, dečak se vrati kući i zamoli majku da mu skrati nogavice. Zatim su se dani, kao talasi, sustizali, proleća se pretapala u leta, leta u jeseni, i zime. Dečak je opet pomagao ocu, kradom vraćajući malene ribe i rakove u more.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ih je gotovo pet meseci, i okretao se vetrovima koji su, na veliku reku, iz svojih prapostojbina, nanosili mekotu proleća. Nije bio sam: oko njega su, kao i obično, bila tri stražara. Riga je stajao, stražari su sedeli.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
boju zimskog limunovog granja ili plitkog mora, postale mutne; kada je u svojim venama osetio zimu koja nema svoga proleća, Usud ga je vratio ponovo u Joniju. Sve je tamo bilo kao i pre.
Pa ipak nismo mi ni za šta krivi, Gospodo. Jesu protekla proleća Nemirna, lepa; ali neka živi Sumorna mis'o i našeg stoleća!
da danas više ne zanima Nas, umornu decu ovoga stoleća, Drugi i lepši pol - da se ne prima Nas nada i čednost budućih proleća.
Osetićemo miris ljubičica Starih, i ljubav, i nadu proleća, Pa ma i mlada, a uvela lica, Mi, po milosti Božjoj, deca ovoga stoleća. S.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Šta se to dešava sa mnom?“ zapita se on kao u čudu. Tada se priseti: „To je dah proleća!“ To beše, zaista, dah proleća - proleća njegova života.
„Šta se to dešava sa mnom?“ zapita se on kao u čudu. Tada se priseti: „To je dah proleća!“ To beše, zaista, dah proleća - proleća njegova života. Njutn održa svoje obećanje i posećivaše često porodicu apotekarevu.
“ zapita se on kao u čudu. Tada se priseti: „To je dah proleća!“ To beše, zaista, dah proleća - proleća njegova života. Njutn održa svoje obećanje i posećivaše često porodicu apotekarevu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
naprezao da zamislim: kako opet kroz san slušam onaj isti žumor svemira i osećam sav onaj, buran, pun strasti dah zore proleća, kad je vazduh sav od mirisa i od cvrkuta, zujanja osa, veselih uzvika, zvona, škripe kola, odjeka motike što cepa
ŽENA Tu maіtrraіѕ l'univers entіer danѕ ta ruelle Fleurs du mal Prozori su gledali u vrt i prvi sunčani zraci proleća zlatili su čipkane zavese. U postelji, u peni iz čipaka, ležala je bolesna žena i disala brzo.
U noći, u bolnim tišinama rovova, zavitlavan mećavama, zatrpavan olujnom kišom čelika, bez sunca, bez proleća, bez vazduha, bez vesti o svojima, sanjao je, čekao, nadao se, verovao.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Godi mu to veoma, da je još odsad smatra kao svoju, sasvim svoju... — Ja, vala, hoću, samo da čekamo do proleća, jer se pre neću vraćati. Dotle ćemo sve ’vako zajedno... Ti da si moja odsad... neću ni s kim drugim, znaš...
Divna li života!... »...Ali ko zna... dugo je još do proleća. Dotle ću se sit nauživati, jer — kuršum je pred očima svakoga dana!...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Imao sam i ja veselih časova. GROBNICA LEPOTE Da li znate zemlju s grobnicom bez kraja Gde stanuje duga i život proleća? Noći gde ne beše već tol'ko stoleća? To je zemlja njene lepote i maja.
mladosti i cveća Disala je ona još lepotom svojom U jesenjoj noći, u noći sa kojom Grlila je život svih mrtvih proleća.
Izgubljeni ljudi i stoleća, Kao reči, k'o oblici zvuka; Izgubljene pesme i proleća, Borbe, strasti i zavičaj muka. U baštama mirnog zaborava, U podneblju umrlih opela Ženska kosa i lepota spava Sa
A iz venca, a iz snova, Melodija i zvukova Zabrujaše pesme cveća, Pesme sunca i oblaka I anđela i junaka I mladosti i proleća: To je bila pesma straha I padanja i uzdaha.
I niko nikad ni slutiti neće S kime se družim u tamnici jada, Kome se molim, za kog berem cveće. Jednog proleća, ili jedne zime Prestaće život, moji dani s njime. Ja ću zaspati.
Noćas me je pohodila sreća Mrtvih duša, i san mrtve ruže, Noćas bila sva mrtva proleća: I mirisi mrtvi svuda kruže. Noćas ljubav dolazila k meni, Mrtva ljubav iz sviju vremena, Zaljubljeni, smrću zagrljeni Pod
Još je bilo sunca i zelenih grana, Al' miris proleća vetrovi razneše, K'o i svelo cveće plavih jorgovana. Meni ništa tada poznato ne beše: Ni samoća tvoja, tvoj život u
PRVA PESMA SREĆE Moje srećne oči narodu se dive, Što ostvari snove, duge pet stoleća, Što unese opet duh drevnog proleća U ravnice puste i gudure sive, I obnovi dane što podižu žive.
Moje srećne oči narodu se dive, Što ostvari snove duge pet stoleća, Što unese opet duh drevnog proleća U ravnice puste i gudure sive. I obnovi dane što podižu žive.
Kroz moju dušu prošla su stoleća, Njih pet na broju, s topuzom i đordom, Spaljena leta i mrtva proleća, Podignut narod sa ljubavlju gordom.
slobode i večnog morala, Na koje čekahu pet dugih stoleća, Vi ste svoju braću oprostili zala, Probudili zemlje i nova proleća.
Taj osećaj straha, što u meni raste, K'o s proleća vode, k'o crni oblaci, Da l' krije u sebi smrt što me polazi? Il to prošlost moja — moje duše zraci — Bez pokrova
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
teško da napustim laboratoriju, pa je prošlo nekoliko meseci dok nisam uspeo da oživim sve utiske iz svog života do proleća 1892.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U šumi su srećne ptice, probuđeni pupoljci na stidljivim grančicama i mali divlji cvetovi ranog proleća, izgledali kao da čeznu za veličanstvenim suncem koje treba da se pojavi.
Život mi nikad nije izgledao tako beznadežan kao tog strašnog proleća 1896. godine. Ali želeo sam da živim jer sam imao malu ćerku koju je trebalo odgojiti.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ali postoje i stare slovenske pčele, vesnice proleća i bogatoga roda. U jednoj mitološkoj ruskoj pesmi čovek se pčeli obraća molbeno da zaključa zimu i otključa leto, leto
napominje da je „prva pesma Otkrovenja“ – prolećni početak dovodi se u vezu sa snom u majčinoj utrobi: Ja sanjah na rubu proleća, a vi gde sniste Nedirnuto? Za njega bar znam da sanja taj san U trbuhu svoje matere.
Kada im pak sa nove strane priđemo, našoj pažnji neće promaći da se u četiri navedena stiha san na rubu proleća, pre no što novo leto nastane, uzajamno preslikava sa snom čovečijim pre no što izađe iz majčine utrobe.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
da se klanjam Mesecu, toskanskom, što u reci, rascvetan kao krin, blista, znam da ću, ovog proleća zakašljati ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno,
podaničkoj zavisnosti od tuđe volje, naglašava vanredna tananost njegovih čula: „Osetio on, ne osetio, najnežnije buđenje proleća, pre dvadeset godina, kad je prebivao pod tvrđavom Oseka, ili najtišu tišinu večeri, pod gradom Varadinom, gde se beše
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Deca kao deca lepša i od cveća, Trenutni poljupci večitih proleća. Goriš da ižljubiš taj podmladak sveti — Ono iz kolevke kroz dušu ti leti. Eh, kako će majke sve za njih da žive!
Miljković, Branko - PESME
reč CVET Evo cveta dovoljno smelog da miriše Na praznom mestu i u uspomeni PESMA Varka prodre u reč Vatra dostojna proleća SPAVAČI Budan ja kradem ono što oni sanjaju OSTALE PESME MORAVA 1 Noć, još nisam bio izašao iz noći pune pravednosti
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Od jeseni do jeseni, Od proleća do proleća, Od dan’ na dan biva jača, Od čas’ do čas’ biva veća. Što te krepi, ako kloneš, Što te digne, ako
Od jeseni do jeseni, Od proleća do proleća, Od dan’ na dan biva jača, Od čas’ do čas’ biva veća. Što te krepi, ako kloneš, Što te digne, ako padneš, Što ti
Kako u vis ševa leta; — Kako nevu grli sreća; — Kako krasno ruža cveta; Kako j’ život pun proleća. Take slike ja bih svetu Brže nego pesmu dao, Nikom nikad ne bih rekô, Čime sam ih molovao.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vodu ne gacam, Mreže ne bacam, Da im ja ovim Malu ulovim Ribicu. Vrt ja ne gradim, Cv'jeće ne sadim, Nit' je proleća, Da im dam cv'jeća Kiticu. Ha! Znam sad, što ću: Pisati hoću Djeci malenu L'jepu, šarenu Knjižicu. 1810.
” To rekoše sina oba, Mlad Radomir, mlad Radivoj Svojoj majci ostareloj U proleća cvetno doba. Sunce sinu na istoku, Pred kolebom dva junaka, S njima majka, stara baka, U njenom je suza oku.
u Dragoljubu, Pešta 1846, 61—2, objavio sledeću pesmu, koja je ropska kopija Subotićeve: MLADA SRPKINjA Ja sam ruža proleća, Moj je život maj; u tom mi je sva sreća Kad ja stvaram raj; Nit’ na nebu čeka nas Od te sreće bolji čas, — Veli mlada
Da vam srodno diše grud, Pa miline biće svud, — Veli mlada Srpkinja, Slavna Srpkinja. Leptir cvetu proleća Ljubi nežni lik, Ljubit slast je jošt veća Anđelski oblik; Neka leptir ljubi cvet, Ja ću srodni mladi svet, — Veli mlada
P. N.-ova pesma glasi: MLADI SRBIN Ja sam čedo proleća, Ime mi se cvet, Slast mi srce oseća Kad me vole svet; Raj za drugi ne zna grud, Nego mila biti svud, Veli slavnog
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Dobro to tubim, kô da je juče bilo. Bio sam uz pokojnog Parteniju momak. Tog cijelog proleća prepili su Partenija i Simeun i učili nekakve depešine... lepešine, kako li se kaže.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ostaju u gori od proleća do jeseni ("Otišli su o Đurđevu danku,/ Ostali su do Mitrova danka,/ List opade, a snijeg zapade").
Nastasijević, Momčilo - PESME
Topli sam ćuv s proleća kad podune, Pupi mi pupila mala. Đurđevska noć nad pupoljima tako, Pupi mi pupila mala. Plameno da se razviješ u
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Njega dodole meću u kotao s vodom kojom prskaju čeljad (Karadžić, 3, 1901, 204). Kada se s proleća javi k. (koji je inače jedan od prvih proletnjih cvetova), deca mu pevaju pesmu: »K. s brda zove: Oženite me!
Inače njegova snaga može biti i kobna, i zato ga narod ne voli. Ako se k. rano s proleća unese u kuću, kokoške neće nositi celog leta (Karadžić, 3, 43); njega uopšte ne valja uzimati u ruke pre Đurđevdana, »jer
Trešanja s proleća valja okusiti nekoliko, a ne samo jednu, »jer će se u protivnom od jedne čaše rakije opiti« (SEZ, 13, 416). Od t.
Trnjina, trnavka, crni trn, divlje šljivice (Šulek). Narod veruje da ne može biti pravog proleća dok t. ne procveta (Sofrić, 213). Tej od t., sa stipsom, lek od srdobolje (ŽSS, 311; v. i SEZ, 16, 434).
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Već mi je dosadno! — govori doktor. — Zar nećeš podulje ostati? — Najduže do proleća... Beč, Beč! — povika iz Nenada, kao iza sna, i požuri.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Snegovi se počeše topiti. Nabujali potoci su rikali i rovali obale. Navukoše svakojaki šljam i kamen oko Morave. S proleća se Morava izli.
ugnjezdila se ovde, postavila svoj čador u sredini dvorišta, baš pod lipom gde smo za srećnih i mirnih dana, s proleća u maju i junu, sedeli, lenčarili, dokono ćaskali; razbaškarila se tu ona u glibu, žitkom smrdljivom blatu, prostrla
Topli vetar pirka, liže gromadne zidine Kule, oseća se već dah proleća. Dole, opkoljen kaljugom, u memljivoj ćeliji, Dorotej podbuo od vlage, slutim vrlo bolestan, loman, izmožden, gleda u
i da kukumavče govoreći kako su ludi mršavi i slabi, da su mnogi stradali od boleština i loše ishrane tokom zime i proleća. Poznajem ja njih dobro: hoće da iskamče još žita iz skladišta u Kuli.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I vredni ratar oblazi pola, Priprema seme, oštri plug; I sve je sreno - polje i dola, I gusti lug. Sve slavi proleća dan.
Gle, na tom surom stablu njezino drago ime Još vreme štedi zar? Srce se moje budi, i moja prošlost s njime, I mog proleća čar Ali nje nema više.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Koliko je puta Sunce prošlo kroz proletnju ravnodnevicu, toliko je proleća granulo. Po toku tropskih godina zeleni i opada lišće, procvate i svene cveće.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Znala je, naravno, gde je istok. Ali od ranog proleća do duboke jeseni, ona je u vreme izlaska sunca obično već bila negde na drumu, vozila se do svojih njiva i staja, i
Jer je mladoj Totici i pre pomračenja sunca zavidio ceo onaj svet Totica što se svake jeseni i proleća nudi u službu po bogatijim krajevima, i naročito među slovenskim življem.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
su klekli oblici U zenici majstora (Vreme je ujedalo) Mlada lepota ponosa Mesečarska sigurnost I kapije večnog proleća I svetlo oružje sreće Sve samo na mig čeka U desnici majstora Damari sveta biju (Vreme je ujedalo I zube
Petrović, Rastko - PESME
U krugu eksploziva aeroplani igraju igru proleća. Ko ide? Novo vreme. Šta nosi? Ruke bez prstiju. Jest, patrljice same, ali violinu zadobismo.
PROLETNjA ELEGIJA LIRSKI SPEV Misao na Firencu To beše davno: proleća dan i sveca. o mandolina, o mia gіovіnezza! Nekada, ta reč za devica albume, Jutrom Lorenco kliknu mladački gori.
Ah, A beše davno: proleća dan i sveca; Seljaci rujni za plugovima hoje, Prsnika iznad zelenih dojke poje; Teče rečica, plavkasta, Znaj, pa
Soneti na vodama Proleća evo, mlade grane listaju, Kopne snegovi, vizije mnogobrojne, Po svoj se zemlji vode nove blistaju: Čovek tad trči na
listaju, Kopne snegovi, vizije mnogobrojne, Po svoj se zemlji vode nove blistaju: Čovek tad trči na stave neprobojne. Proleća evo: opet doba snevanja; Sad se zbivaju stvari neobjašnjive: Bleskanja daljna, potom tvrda sevanja, Zelena i roza obnažuju
Evo proleća, naše reči listaju, Na svim usnama usklici su ljubavi, Po svoj se zemlji mlade vode blistaju, Za plugom čovek tad juri
himna nebeska, Moj sestrić kad sisajući dojku mlaska, To sama soma kaplje iz oblaka, i jače Zastruji život: Izaslanik proleća tek pred podne smiluje se, I onda se smeši.
i ubismo! i ubismo! Kao da to i mi nismo! Ja sanjah na rubu proleća, a vi gde sniste Nedirnuto? Za njega bar znam da sanja taj san U trbuhu svoje matere.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Mlâde se nebo i zemlja svakog proleća, plode ribe u vodi i ptice u vazduhu, sve ulice i sve kuće pune su dece, samo se u njenoj ni dečji plač, ni dečji smeh
Oj, kako je veselo krčkala čorba! Kako uspavljujuće prela mačka, prolazili oblaci iza okna, padale kiše, smenjivala se proleća i zime.. — Drži se još malo, stari! — šaputao je starac. — Ima još šarana i štuka, još somova brkatih i masnih..
Šantić, Aleksa - PESME
1908. NA PO PUTA Ostale su za mnom bašte jorgovana, Sjaj proleća moga, šum, pjesme i vrela... Studena me jesen na po puta srela I po meni pada suho lišće s grana.
Slavuj! Šta tražiš, druže? Meseca sedefni sjaj? Proleća zvezde i ruže? Srebrni potok i gaj? O, beži, beži, moj znanče, Jer ovde zime je kut — Sve moje cvetne naranče
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Iako nije postigao u svemu pozitivan rezultat, Uglješa je od proleća 1371. vršio pripreme za borbu protiv Turaka. Njegovom pozivu odazvao se Vukašin i prekinuo pripremani pohod protiv
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
DOK RADI RADI 64 JEDNOG ZELENOG DANA 66 HAJDE DA RASTEMO 67 DUGME SLUŽI KAPUTU 69 DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM 70 USLED PROLEĆA 71 NA POLjU GDE SE ČAVKE ČAVČE 72 ODAKLE SU DELIJE 74 BILA JEDNOM JEDNA KATA 75 OD SELA DO SELA PUTELjAK 76 U JEDNOM
brašnom u hlebu Domovina se brani lepotom I čašću i znanjem Domovina se branim životom I lepim vaspitanjem USLED PROLEĆA Usled proleća u Parizu Sada se nosi japanska svila A u Ljubišu koji je blizu Nosi se cveće iz aprila Usled
Domovina se brani lepotom I čašću i znanjem Domovina se branim životom I lepim vaspitanjem USLED PROLEĆA Usled proleća u Parizu Sada se nosi japanska svila A u Ljubišu koji je blizu Nosi se cveće iz aprila Usled proleća u Sahari
Usled proleća u Parizu Sada se nosi japanska svila A u Ljubišu koji je blizu Nosi se cveće iz aprila Usled proleća u Sahari Sada se nosi biser od peska A na zelenoj planini Tari Miriše smreka i pupi leska Usled proleća u Novom
Usled proleća u Sahari Sada se nosi biser od peska A na zelenoj planini Tari Miriše smreka i pupi leska Usled proleća u Novom Sadu Izgleda nisu posla čista Jedan je platan pustio bradu Kada je trebalo da olista Usled proleća u reci
proleća u Novom Sadu Izgleda nisu posla čista Jedan je platan pustio bradu Kada je trebalo da olista Usled proleća u reci Savi Bilo je ovih dana loma Kečigi Mari se vrti u glavi 3aljubila se u jednog soma NA POLjU GDE SE ČAVKE
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ZA SLUŠAOCE 84 DAR VODE 85 DAR VODE 86 DRVEĆE I VETAR 87 LAĐA, ORAO I ZMIJA 88 PROLEĆE 89 GODIŠNjA DOBA 90 CARICA PROLEĆA 91 OSVAJANjE UNUTRAŠNjIH ŽITNICA 93 POZIV NA ČITANjE 94 MUDROST SLUŠANjA 95 SVEĆA JE MORE 96 POHVALA VEČITOJ
NOVOGODIŠNjA 3DRAVICA 1732. Ja ću vam dobra vremena davati; kišna proleća i jesen, i suha leta. I zemlja će vam vaša svoj berićet potpuno iznositi da vam se napune gumna svakoga žita i hardovi
CARICA PROLEĆA Evo, viđ' kakvu vidnost, vremena carica, dniju k carici lepotu pošilje daroprinosnu od sebe! To, što je god polepše i
Pristaše kod brega imenovatog Edom i otuda morem svaki dan četovahu bijući grad; s proleća čak i do jeseni. A na zimišta odlažahu u Ćizik.