Не постоји пример употребе речи proleca
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” „Лане, у ово доба? Помагај! Тада ме није ни било на свету; мати ме је овог пролећа ојагњила. „Видим да си ти умно и паметно, и да се умеш добро одговарати”, рече му курјак.
“ — „Штоје мени до пролећа и до оних који те слушају? Мени је само о том старост како ћу ја мој трдух напунити.” Наравоученије Мудрост, наука,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Оно лежи на северном крају Мачве, између две воде. С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица. Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црнобеле, певале су јој неки тамни напев с мора. Певале су јој, јер
очи, некада зелене као лимуново лишће, постале мутне; и када је у својим венама осетио јесен која више нема свог пролећа, он се вратио на своје сунчане обале Јонског мора. Све је тамо било као и пре. Али он није више био онај исти.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И то ваљда зато, што има много да се плаче. Много се накупило. Целе зиме и пролећа. Па све то има да се исплаче, изјада, искаже мртвима. Шта се у кући, од како је он умро, догодило.
То је био весник пролећа. Чим отопли, замирише на зеленило, ето њега у варош с пуним недрима зеленог здравца. — Ете — смејао би се он
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Дакле, да радимо? — Да почекамо до пролећа. — Ал’ ако ја, госпођо мамице, до пролећа вољу изгубим? — Но, то би лепо било! То онда ни сад вољу немате!
— Дакле, да радимо? — Да почекамо до пролећа. — Ал’ ако ја, госпођо мамице, до пролећа вољу изгубим? — Но, то би лепо било! То онда ни сад вољу немате!
— Но, то би лепо било! То онда ни сад вољу немате! — Сад имам врло велику, ал’ до пролећа не знам како ће бити. — Пролеће није далеко. Ако сте шармантан човек, дајте ми реч да ћете до пролећа чекати.
— Пролеће није далеко. Ако сте шармантан човек, дајте ми реч да ћете до пролећа чекати. — Обећавам вам, али реч задати не могу. — Та, кад обећавате, то је толико као да сте реч задали!
— Дакле, обећање стоји? — Стоји. Тако се још мало поразговарају, па онда Љуба дâ напослетку и реч да ће до пролећа чекати. Сад Љуба устане и замоли матер да му дозволи у башту да види шта фрајла ради. Мати му дозволи.
Сирота Алка иде у башту да тражи љубичице. Почетак ускршњег поста. Цвет љубичице, дика мирисног пролећа! Алка бере љубичице, кити се крином њеним и уздише.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Црњански ДРУГА КЊИГА СЕОБА Садржај И АЛИ СВЕ ЈЕ ТО САМО ОМАМА ЉУДСКИХ ОЧИЈУ 6 ИИ НЕСРЕЋА ИХ ЈЕ ТОГ ПРОЛЕЋА, У ТЕМИШВАРУ, СТИГЛА НЕОЧЕКИВАНО...
Дерао се: „Темишвару, ни село, ни граде, већем један, украј воде, смраде.” ИИ НЕСРЕЋА ИХ ЈЕ ТОГ ПРОЛЕЋА, У ТЕМИШВАРУ, СТИГЛА НЕОЧЕКИВАНО...
Они то још нису знали, тог пролећа, и будили су се у Темишвару, као што су се будили некад у Србији, као једна породица.
Желели су да остану заједно, као што су дошли, у збег Трифуна Исаковича, у Хртковцима. Несрећа их је у Темишвару, тог пролећа, стигла, неочекивано. А то пролеће, године 1752.
Несрећа, која их је тог пролећа била стигла у Темишвару, несрећа Павлова, па затвор, саслушања, све то, а нарочито свађа са госпожом Кумријом – која
А продавали су и коње, па и постељне ствари, по горњем и доњем Срему. Те селидбе су, тог пролећа, биле учестале, у Поморишју и Потисју. За неколико талира Марије Терезије, могла се, код тих трговаца, купити кућа.
му је госпожа задала страх, и кад му се нудила, са исто толико брзине, ово му се младо створење допаде, као неки знак пролећа и лепе ноћи, која је напољу, у башти, остала. Прелетао је погледом, и нехотице, низ њена леђа.
Остаће овде где имена звезда дају коњима. Он ће отићи, далеко од свега тога, кроз тај мирис јасмина из пролећа, кроз тај сјај звезда у ноћи, кроз те црне очи што га гледају из расцветаних липа.
Тако се, изнурен, уморан, пошешуљао, враћао, у сновима, чак до свог детињства. Указа му се Цер, у сребру пролећа, затим у злату јесени, сав у плаветнилу неба.
Павле је, уосталом, наваљивао на Петра да се покори тасту и да, или одустане од селидбе у Росију, или да жену, до пролећа, остави оцу. А може на пролеће доћи по жену, а то ће омекшати срце и старцу.
и обухватила своја колена, рукама, као да има, на крилу, неку котарицу воћа, или голубове, или јагње, које је из раног пролећа, у јесен, залутало.
При крају пролећа, затим, Ракишич је добио одштету, за све, што је његов транспорт претрпео. Одређено им је и земљиште, куд ће их
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Зими или првих дана пролећа путник овде наиђе на већу топлоту и јаче сунчане зраке. Не осећају се јаке циче северних области, осим изузетно, кад
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ови живи за које се бринуо, ова жена, а још више деца коју је волео, премештаху се сваки час, из пролећа, у јесен, из лета, у зиму, из весеља, у плач, из дана, у ноћ.
Без горчине и очаја остаде тако крај њих дуго и дочека и прве дане пролећа. Возио се колима по поплављеној земљи, прегледао зидање цркве, коју је брат био започео да диже, у селу које им је
Ипак, да је Вук Исакович био код куће, он се не би био гадио ње. Ова топлота пролећа и ове воде сетиле би га њене младости. Иако је сва жута, ружна, збабана, њему би још увек била лепа.
Кретаху се по његовој жељи и његовим замислима и ускоро му се чинило да и кише на њих падају, и пролећа око њих настају, кад он хоће и како он хоће.
Осетио он, не осетио, најнежније буђење пролећа, пре двадесет година, кад је пребивао под тврђавом Осека, или најтишу тишину вечери, под градом Варадином, где се беше
душу, на овом одласку на војну, више него икад пре, случај је хтео да му понизи и тело, некад осетљиво за сваки знак пролећа и сваку згоду насладе.
Из Беча међутим заповедали су му све нестрпљивије да напада и он при крају пролећа попусти, спреман да види бојишта и мртваце, запаљене улице, убијене жене, кише, шуме, брда, ливаде, као и његови
Пошавши, он је остављао за собом бриге, које му тог пролећа нарочито додијаше, свађу с братом око жениног новца, болесно дете, краставо по целом телу, отужну жену коју више није
ударена секиром, дала на зло, и он је ишао, по селу, враћајући ту овцу, тамо коња, тамо плеву, све што беше покрао с пролећа и преко лета.
да је Исакович остао жив и да их је још много живих у Немецкој, који ће презимити у туђини, али који ће се вратити с пролећа, идуће године, залупаше у бубње, засвираше и заиграше, уз дипле и зурле, и цело се село опи ракијом од дудиња, крстећи
Заповест се састојала свега из неколико немачких речи. Нагрнуше, тако, одмах првих дана пролећа, кроз Баварску и Аустрију, урлајући од радости и ломећи ђумруке путем.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
таква, она тражи да је човекове руке гнету, она воли да се семе у њу баца, да је запахне мирис зоби и ражи, воли да с пролећа осване у цвету трешања и јабука, земља чезне да је стоговима сена и сламе зими утопли људска рука.
ГОДИНА За седам последњих година зиме, за седам гладних крава без млека које попасу и побрсте седам најлепших првих пролећа, погасе све што букти и тиња, похарају седам мајских шкриња; за седам глечера који следе седамдесет и седам раних
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
срођавају са кућом у којој раде: Набаса когод и на изјелицу, ноге би испод себе појео, а нашим првим комшијама сваког пролећа однекле добатрга и сам какав субенаст човјек, обично дечачина, па ради џабе или за малу пару.
у влажне и немирне мартовске ноћи док напољу капљу труле стрехе и у помрчини се чује вјетар, у мокрим ноћима раног пролећа, кад самоћа нарасте до грла и човјеку се не спава (Глас из дјетињства) сећање на оне дане невеселе и нагњиле, кад
И као што би се, у детињству, сваког пролећа расцветао у баштици крај наше куће слез и љупко просинуо иза копљасте поцрњеле ограде, Тако, сада, те слике
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У првим десетинама XИX века српске књиге су обично излазиле с пролећа, махом у Будиму, И трговци из доњих крајева српских, који су долазили на велики годишњи пештански вашар у марту,
Млада, свежа и топла поезија Бранка Радичевића имала је дах младости и пролећа, и била као оаза у сувој и мртвој пустињи ондашње безличне, бескрвне и укочене дидактичне »објективне« поезије.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Поодавна се датира њихово непријатељство, још од лањског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагњећи бут.
А била је прилична; држала се још добро, иако се поодмакла мало од пролећа живота свога. Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
С колико је чежње, ватре, страсти мислио на женске, пиће, ашиковање! Нарочито су му тешко падали пролећа и јесени. Или, кад је каква свадба у комшилуку, а он као увек код куће.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' моје је срце свеже, пролећа се њему смеше, па када би лишће вело, па када би само хтело по мом срцу да полеже, сваки листак што би пао кô цветак
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Још једном тај врв у жилама, На стрмој косини столећа. Трепери сказаљка пролећа Међу мргодним силама. (3. ВИ 1989) ОКТАВЕ О ЛЕТУ Кад већ почетком лета сенка чврсне и протка јуни као жила
Једном сам чуо те у гласу дрозда, На северу, а с пролећа је било; Једном си поглед крзнула ми крилом Пчеле што тромо зуји око грозда. Трезна халуцинација.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Грашке зноја цвјетају. Проточила одјећа: лажигаће, кошуље. Пили бисмо сирћета, пили топлу јомужу, кад се рано с пролећа пјени преко ведрице.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ЗВЕРИЊАКА 229 ПРИЧА ПИЈАНОГ ВОДЕНИЧАРА 236 ЧУДАН ВОЗАЧ 238 БАКА, ОН, ЂАК И СЛОН 242 НОЋ УОЧИ ПРОЛЕЋА 253 МАЈКА 254 КУДА ЋЕШ, МЕСЕЧЕ?
Негде у свету све је зелено, а сутра к вама пролећа ено. Кад ваша поља завије зима, негде је лето, знај, мислите онда на цветне даљи, на сунчан јужни крај.
није млина с његовом хуком поља и стазе биле би неме, дан и ноћ постали глуви, на своме точку стало би време. Пролећа једног, у јутро тихо, док златан дрен је на сунцу цвао, млин је три пута уздахнȏ тужно, пљуснуо водом, а затим —
“ „Чекај, мали ђаволане, другови се само шале.“ „Зато и ја с њима кличем: Здраво, друже генерале!“ НОЋ УОЧИ ПРОЛЕЋА Пролеће сву ноћ водом пљускало под старом трулом браном, сву ноћ по нашем крову куцкало шљивином голом граном.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ЗБИРКА ПЕСАМА Садржај И 2 ШКОЛСКО ЗВОНЦЕ 3 СРПКИЊИЦА 5 РАЗГОВОР МАЛЕ СРБАДИЈЕ С ОТАЏБИНОМ 6 ИИ 7 ВЕСНИК ПРОЛЕЋА 8 ПРОЛЕТЊА ЗОРА 10 ЦВЕТАК 11 МЛАДОСТ 12 У ПРОЛЕЋЕ 13 ПЕСМА 14 НА СТЕНИ 15 ГРМ 16 ИИИ 17 ВЕЧЕ 18 ЛАКУ НОЋ!
ПЕСМА 85 НА ДНУ РЕКЕ 87 ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА И ШКОЛСКО ЗВОНЦЕ Већ се губи жарко лето, И пролећа вене крас — Јоште мало зиме ето, Да поздрави мразом нас.
Већ се губи жарко лето, И пролећа вене крас — Јоште мало зиме ето, Да поздрави мразом нас. Чуј! На школи разлеже се Нашег звона мили глас, К'о да вели:
” ИИ ВЕСНИК ПРОЛЕЋА Под зрацима топлог сунца Природа се из сна креће; Са жубором бујни поток У долине мирне слеће. Само горе, на
Немо ме ломити. — Ја миром ваздух појим, Миришем људима; А онако би свео На твојим грудима! МЛАДОСТ Раскошног пролећа крас Лептирак облеће мали И пије медену сласт, И, блажен, Господа хвали.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
И наша ће се голотиња у речи оденути ко бреза с пролећа у лишће. ЕПИТАФ СЛОВЕНСКОГ ПРАПЕСНИКА Због старих наших песама у новој ме овој вери отпадником и врагом назваше.
А злата ми нико није дао да речи своје извезем. Ево се утроба моја са подземљем сложила, а до пролећа плода дуги су векови чекања.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Када су гранули први дани пролећа и процветали кукурек, висибаба и љубичица, команданти су наредили да се са војницима изводи обука на топовима.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И, место да се клањам Месецу, тосканском, што у реци, расцветан као крин, блиста, знам да ћу, овог пролећа, закашљати ружно и видим витак стас, преда мном, што се рони, верно и тужно, сенком и кораком, кроз воду што звони, у
И, тако, без гроба, веселост је нека, у мени, ругоба. И, тако, без тела, душа ми је невидљива, и невесела. Једног пролећа, и ја сам горко знао да, кроз свирале девојачког ребра, здравље дајем.
Био је заборављен и скоро сасвим ослепео. Судбина песника није весеље, код нас, ни на Јадрану. Ја сам напустио тог пролећа ту академију на Ријеци, због једног, комичног, замешатељства око једног двобоја.
Око поноћи, онда, почео би да нам прича. О онима који су осуђени на вешала. Све до пролећа 1916, ја сам тако пролазио Бечом, као сенка, и ко зна докле бих био посматрао, тако, позадину рата, да није дошло до
29). У тој малој кући, са јоргованом под својим прозором, преживео сам најсретнију годину у свом животу. Већ тог пролећа ја сам предао књижару С. Б. Цвијановићу рукопис моје прве збирке песама, коју сам назвао Лирика Итаке.
КОМЕНТАР О „ПОЗДРАВУ“ Већ у почетку пролећа године 1919, на београдском Универзитету почеле су демонстрације и нису престајале, све до атентата на краља, године
Како су овде веселе борбе! Ове вечери, пуне широких вода, мостова, који се превијају преко вечности и пролећа, после киша, доносе мир.
Тада, на пример, код Стравинскова Пролећа, долази до буке; фракови се узбуне, деколтована грла вичу, чују се и звиждуци; најзад, младићи грлатији и шакатији,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Још му она војачина и бес ври по глави, али ће се умирити, сигурно. Тако је мислио чича Пера целога пролећа и уз то радио своје послове.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
марту, чим прво сунце засија, у остави кромпир почне да клија; јер сваки кромпир клицом осећа крај зиме и први дан пролећа.
С пролећа, шуму треба протрести јоште мало Јер пола жутог лишћа с дрвећа није пало; Зато се, ето, ветрина горопади. Ал година рад
Па и ти Кад ти поветарац, с пролећа, заћарлија у коси, Шта си друго, до лист, којег година носи... СТОРИЈЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ ЖАЛОПО
Некад сам са њим била срећна, А онда — целу ствар однесе враг: То се десило оног пролећа Кад му се изгуби сваки траг!” „Нас три смо јутрос, у освит сунца, Ухватиле вечног бегунца У кафани „Последња шанса”.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
постојати нарочите области за расплођавање јегуље; за тим се ту она развија и на 8—10 недеља по рођењу, почетком пролећа, растури се у мору, па онај део што допре до ушћа река улази у ове и иде реком узводно док не наиђе на повољну стајаћу
И тако путујући, јегуље које полазе из средње Европе месеца октобра, стижу на плодиште у току пролећа. Пошто су пратили јегуљу на томе путовању, а на поменути начин, природњаци су јој дотерали траг до Азорских острва,
године од физичара и маринских инжењера у Килском Заливу дале су одличне резултате. Овога пролећа 1939 год. проналазач намерава да помоћу свога апарата сними дно Тиренског Мора и да добије фотографије у бојама сцена
којима су исписана имена тамо далеко у хладним и бурним исландским водама подављених океанских рибара, полази сваког пролећа читава флота оних који на тим удаљеним рибљим ловиштима зарађују хлеб својим породицама.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.
Све је за њу то било тако туђе и страно. Али што је за њу најгоре било, то је што је она с године у годину, увек с пролећа и лета — а то никоме, ни себи није признавала — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стари
јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у
Но ипак, уверена је била да то не може никада бити. Допуштала је да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да
Са улице допирао је бат корака. У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.
И тако и би. С пролећа већ је била увелико башта прекопана. Извађене и набацане уза зид белеле се гомиле камења. Земља се црнела мека и
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
КУМАНОВСКОМ РАЗБОЈИШТУ 128 НОЋ СЛУТЊЕ 129 НА ПОЉИМА МИРНИМ ПРОХУЈАЛЕ БИТКЕ 131 РАЊЕНИЦИ ИЗ 1912 133 ЦВЕЋЕ ОВОГ ПРОЛЕЋА 136 САВРЕМЕНИК 138 КРАЈ ЛАМПЕ 141 БЕОГРАД У РОПСТВУ 143 С
ПРОХУЈАЛЕ БИТКЕ 131 РАЊЕНИЦИ ИЗ 1912 133 ЦВЕЋЕ ОВОГ ПРОЛЕЋА 136 САВРЕМЕНИК 138 КРАЈ ЛАМПЕ 141 БЕОГРАД У РОПСТВУ 143 С ПРОЛЕЋА 146 УДЕС 148 СУДБИНА 149 НЕСТАНАК 152 ЗНАК 154 СРЦЕ 156 ПРОМЕНА 158 ЗА СТАРИМ КАТУЛОМ 160 НАША ПЕСМА 162 ЗА
Ал’ ја нисам знао да ће опет давни Сви утисци једном оживети редом Из јесени ведре, љубљеног пролећа, Под хипнозом звезда и светлошћу бледом. Миришу опојно душе пољског цвећа.
Ја дуго чамим тих немирних дана, Кад пролећа прошла олистају редом Уз мамљиви шумор узрујаних грана, У сећању драгом, пробуђеном, бледом.
си оставила своју кућу целу, Своје књиге, игре и саксије цвећа, И девојачку постељу ти белу, И успомене свих раних пролећа.
СТАРИ МОТИВ Разнежена јесен: млаки дани неки, С мирисом давнине, пролећа и чежње, С радошћу наивном к’о детињске тежње; А спомене носе ветрићи далеки, Милостиви, благи, чежњиви и меки.
Саранио сам своју добру драгу У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара; Саранио сам своју добру драгу, А није знало пролеће љубавно, Честице спомена у коме трепере, Понос и
Саранио сам своју добру драгу: У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара. Саранио сам своју добру драгу.
У тај Заношљив тренут године и снóва Ја сам волео, срећан био, знам; Исти је био врућ пролећа дах, Исти је ветар них’о врх од зова И пуно цвећа што на један мах Стресе на земљу.
Распростире се кроз кристалне сфере, Кроз ваздух сув и бистар, из пролећа, Очајно тужно, сетно міѕерере! — Кобни звук смрти живота и цвећа.
ПОТРЕС Прошао ме страх од бога давно, Дах мирисни љубави и чежње, Бол с пролећа; поспале су тежње; Прошао ме страх од бога давно. Мутне очи изнемогло гледе У хоризонт празан и орон’о.
Па ипак, нисмо ми ни за шта криви, Господо. Јесу протекла пролећа Немирна, лепа; али нека живи Суморна мис’о и нашег столећа!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Попу рог! Попу рог! Попу рог! — гуче грлица. Сиј лук! Сиј лук! Сиј лук! — туче с пролећа голуб дупљаш, — и значи: већ је време да се сеје лук. Сучи цев! Сучи цев! Сучи цев!
— Гора се с гором не састаје, а човек с човеком вазда. — Нема зиме док не падне иње; ни пролећа док сунце не сине; ни радости док не делиш с киме. — Дај ти мени плачидруга, а певидруга је лако наћи.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И отуд ћу у Синајску Гору, и када се вратим, ако будем жив и Бог да, до пролећа ћу бити код вас. Чувај се, чедо моје слатко, да не изиђеш из неког мог завета.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ко би хотео знати шта би[х] ја рад овде описати, а не могу, нека само оде од пролећа до јесени, кад му драго, у [Х]опово, пак кад се дома врати, видиће [х]оће ли моћи све што је чувствовао исказати.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ГОДИНЕ 72 КАМЕНА УСПАВАНКА САМО ЈЕ БУДИЛА МИР О проста ружо говора Зашто те пролећа буде Заспалу међу два мора На усни плаве луде?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Да сам лудак, верују многи у Прерову, јер запазили су, лопови, да сваког пролећа, кад месец попасе ноћ, До зоре луњам ливадама и стално се сагињем као да купим нешто.
И запретио му Ђорђе, да му више никад у кућу не уђе. Код кога ће радити? Чиме ће децу исхранити до пролећа? Мора да га моли. Бог је њега, Толу, зато измислио да би неко по овој земљи ишао на коленима и погнуте главе.
Ни он, нити ико други. Кад се једног пролећа трули дирек срушио, он је веровао да се пас почешао и оборио га, мати је рекла, жалосно и строго: „Не дирајте га.
Ако. Ништа ми не дугујете. Нека птичица неће. Запамтиће моју јабуку и сваког пролећа долетаће на њу и правити гнездо.“ А коме ће он да посади јабучар?
И цвет и трн. Ако. Она је увек жена без срама а муж јој сунце. Иако јој сваког пролећа долази исти, целог марта се стиди да навали и притисне на њу. Изишао је из забрана опијен влагом њеног млека.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Погнуте главе, дечак се врати кући и замоли мајку да му скрати ногавице. Затим су се дани, као таласи, сустизали, пролећа се претапала у лета, лета у јесени, и зиме. Дечак је опет помагао оцу, крадом враћајући малене рибе и ракове у море.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
их је готово пет месеци, и окретао се ветровима који су, на велику реку, из својих прапостојбина, наносили мекоту пролећа. Није био сам: око њега су, као и обично, била три стражара. Рига је стајао, стражари су седели.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
боју зимског лимуновог грања или плитког мора, постале мутне; када је у својим венама осетио зиму која нема свога пролећа, Усуд га је вратио поново у Јонију. Све је тамо било као и пре.
Па ипак нисмо ми ни за шта криви, Господо. Јесу протекла пролећа Немирна, лепа; али нека живи Суморна мис'о и нашег столећа!
да данас више не занима Нас, уморну децу овога столећа, Други и лепши пол - да се не прима Нас нада и чедност будућих пролећа.
Осетићемо мирис љубичица Старих, и љубав, и наду пролећа, Па ма и млада, а увела лица, Ми, по милости Божјој, деца овога столећа. С.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Шта се то дешава са мном?“ запита се он као у чуду. Тада се присети: „То је дах пролећа!“ То беше, заиста, дах пролећа - пролећа његова живота.
„Шта се то дешава са мном?“ запита се он као у чуду. Тада се присети: „То је дах пролећа!“ То беше, заиста, дах пролећа - пролећа његова живота. Њутн одржа своје обећање и посећиваше често породицу апотекареву.
“ запита се он као у чуду. Тада се присети: „То је дах пролећа!“ То беше, заиста, дах пролећа - пролећа његова живота. Њутн одржа своје обећање и посећиваше често породицу апотекареву.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
напрезао да замислим: како опет кроз сан слушам онај исти жумор свемира и осећам сав онај, буран, пун страсти дах зоре пролећа, кад је ваздух сав од мириса и од цвркута, зујања оса, веселих узвика, звона, шкрипе кола, одјека мотике што цепа
ЖЕНА Ту маітрраіѕ л'универс ентіер данѕ та руелле Флеурс ду мал Прозори су гледали у врт и први сунчани зраци пролећа златили су чипкане завесе. У постељи, у пени из чипака, лежала је болесна жена и дисала брзо.
У ноћи, у болним тишинама ровова, завитлаван мећавама, затрпаван олујном кишом челика, без сунца, без пролећа, без ваздуха, без вести о својима, сањао је, чекао, надао се, веровао.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... — Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати. Дотле ћемо све ’вако заједно... Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш...
Дивна ли живота!... »...Али ко зна... дуго је још до пролећа. Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Имао сам и ја веселих часова. ГРОБНИЦА ЛЕПОТЕ Да ли знате земљу с гробницом без краја Где станује дуга и живот пролећа? Ноћи где не беше већ тол'ко столећа? То је земља њене лепоте и маја.
младости и цвећа Дисала је она још лепотом својом У јесењој ноћи, у ноћи са којом Грлила је живот свих мртвих пролећа.
Изгубљени људи и столећа, Као речи, к'о облици звука; Изгубљене песме и пролећа, Борбе, страсти и завичај мука. У баштама мирног заборава, У поднебљу умрлих опела Женска коса и лепота спава Са
А из венца, а из снова, Мелодија и звукова Забрујаше песме цвећа, Песме сунца и облака И анђела и јунака И младости и пролећа: То је била песма страха И падања и уздаха.
И нико никад ни слутити неће С киме се дружим у тамници јада, Коме се молим, за ког берем цвеће. Једног пролећа, или једне зиме Престаће живот, моји дани с њиме. Ја ћу заспати.
Ноћас ме је походила срећа Мртвих душа, и сан мртве руже, Ноћас била сва мртва пролећа: И мириси мртви свуда круже. Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав из свију времена, Заљубљени, смрћу загрљени Под
Још је било сунца и зелених грана, Ал' мирис пролећа ветрови разнеше, К'о и свело цвеће плавих јоргована. Мени ништа тада познато не беше: Ни самоћа твоја, твој живот у
ПРВА ПЕСМА СРЕЋЕ Моје срећне очи народу се диве, Што оствари снове, дуге пет столећа, Што унесе опет дух древног пролећа У равнице пусте и гудуре сиве, И обнови дане што подижу живе.
Моје срећне очи народу се диве, Што оствари снове дуге пет столећа, Што унесе опет дух древног пролећа У равнице пусте и гудуре сиве. И обнови дане што подижу живе.
Кроз моју душу прошла су столећа, Њих пет на броју, с топузом и ђордом, Спаљена лета и мртва пролећа, Подигнут народ са љубављу гордом.
слободе и вечног морала, На које чекаху пет дугих столећа, Ви сте своју браћу опростили зала, Пробудили земље и нова пролећа.
Тај осећај страха, што у мени расте, К'о с пролећа воде, к'о црни облаци, Да л' крије у себи смрт што ме полази? Ил то прошлост моја — моје душе зраци — Без покрова
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
тешко да напустим лабораторију, па је прошло неколико месеци док нисам успео да оживим све утиске из свог живота до пролећа 1892.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У шуми су срећне птице, пробуђени пупољци на стидљивим гранчицама и мали дивљи цветови раног пролећа, изгледали као да чезну за величанственим сунцем које треба да се појави.
Живот ми никад није изгледао тако безнадежан као тог страшног пролећа 1896. године. Али желео сам да живим јер сам имао малу ћерку коју је требало одгојити.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али постоје и старе словенске пчеле, веснице пролећа и богатога рода. У једној митолошкој руској песми човек се пчели обраћа молбено да закључа зиму и откључа лето, лето
напомиње да је „прва песма Откровења“ – пролећни почетак доводи се у везу са сном у мајчиној утроби: Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте Недирнуто? За њега бар знам да сања тај сан У трбуху своје матере.
Када им пак са нове стране приђемо, нашој пажњи неће промаћи да се у четири наведена стиха сан на рубу пролећа, пре но што ново лето настане, узајамно пресликава са сном човечијим пре но што изађе из мајчине утробе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
да се клањам Месецу, тосканском, што у реци, расцветан као крин, блиста, знам да ћу, овог пролећа закашљати ружно и видим витак стас, преда мном, што се рони, верно и тужно,
поданичкој зависности од туђе воље, наглашава ванредна тананост његових чула: „Осетио он, не осетио, најнежније буђење пролећа, пре двадесет година, кад је пребивао под тврђавом Осека, или најтишу тишину вечери, под градом Варадином, где се беше
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Деца као деца лепша и од цвећа, Тренутни пољупци вечитих пролећа. Гориш да ижљубиш тај подмладак свети — Оно из колевке кроз душу ти лети. Ех, како ће мајке све за њих да живе!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
реч ЦВЕТ Ево цвета довољно смелог да мирише На празном месту и у успомени ПЕСМА Варка продре у реч Ватра достојна пролећа СПАВАЧИ Будан ја крадем оно што они сањају ОСТАЛЕ ПЕСМЕ МОРАВА 1 Ноћ, још нисам био изашао из ноћи пуне праведности
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Од јесени до јесени, Од пролећа до пролећа, Од дан’ на дан бива јача, Од час’ до час’ бива већа. Што те крепи, ако клонеш, Што те дигне, ако
Од јесени до јесени, Од пролећа до пролећа, Од дан’ на дан бива јача, Од час’ до час’ бива већа. Што те крепи, ако клонеш, Што те дигне, ако паднеш, Што ти
Како у вис шева лета; — Како неву грли срећа; — Како красно ружа цвета; Како ј’ живот пун пролећа. Таке слике ја бих свету Брже него песму дао, Ником никад не бих рекô, Чиме сам их моловао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Воду не гацам, Мреже не бацам, Да им ја овим Малу уловим Рибицу. Врт ја не градим, Цв'јеће не садим, Нит' је пролећа, Да им дам цв'јећа Китицу. Ха! Знам сад, што ћу: Писати хоћу Дјеци малену Л'јепу, шарену Књижицу. 1810.
” То рекоше сина оба, Млад Радомир, млад Радивој Својој мајци остарелој У пролећа цветно доба. Сунце сину на истоку, Пред колебом два јунака, С њима мајка, стара бака, У њеном је суза оку.
у Драгољубу, Пешта 1846, 61—2, објавио следећу песму, која је ропска копија Суботићеве: МЛАДА СРПКИЊА Ја сам ружа пролећа, Мој је живот мај; у том ми је сва срећа Кад ја стварам рај; Нит’ на небу чека нас Од те среће бољи час, — Вели млада
Да вам сродно дише груд, Па милине биће свуд, — Вели млада Српкиња, Славна Српкиња. Лептир цвету пролећа Љуби нежни лик, Љубит сласт је јошт већа Анђелски облик; Нека лептир љуби цвет, Ја ћу сродни млади свет, — Вели млада
П. Н.-ова песма гласи: МЛАДИ СРБИН Ја сам чедо пролећа, Име ми се цвет, Сласт ми срце осећа Кад ме воле свет; Рај за други не зна груд, Него мила бити свуд, Вели славног
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Добро то тубим, кô да је јуче било. Био сам уз покојног Партенију момак. Тог цијелог пролећа препили су Партенија и Симеун и учили некакве депешине... лепешине, како ли се каже.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Остају у гори од пролећа до јесени ("Отишли су о Ђурђеву данку,/ Остали су до Митрова данка,/ Лист опаде, а снијег западе").
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Топли сам ћув с пролећа кад подуне, Пупи ми пупила мала. Ђурђевска ноћ над пупољима тако, Пупи ми пупила мала. Пламено да се развијеш у
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Њега додоле мећу у котао с водом којом прскају чељад (Караџић, 3, 1901, 204). Када се с пролећа јави к. (који је иначе један од првих пролетњих цветова), деца му певају песму: »К. с брда зове: Ожените ме!
Иначе његова снага може бити и кобна, и зато га народ не воли. Ако се к. рано с пролећа унесе у кућу, кокошке неће носити целог лета (Караџић, 3, 43); њега уопште не ваља узимати у руке пре Ђурђевдана, »јер
Трешања с пролећа ваља окусити неколико, а не само једну, »јер ће се у противном од једне чаше ракије опити« (СЕЗ, 13, 416). Од т.
Трњина, трнавка, црни трн, дивље шљивице (Шулек). Народ верује да не може бити правог пролећа док т. не процвета (Софрић, 213). Теј од т., са стипсом, лек од срдобоље (ЖСС, 311; в. и СЕЗ, 16, 434).
Ћипико, Иво - Пауци
— Већ ми је досадно! — говори доктор. — Зар нећеш подуље остати? — Најдуже до пролећа... Беч, Беч! — повика из Ненада, као иза сна, и пожури.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Снегови се почеше топити. Набујали потоци су рикали и ровали обале. Навукоше свакојаки шљам и камен око Мораве. С пролећа се Морава изли.
угњездила се овде, поставила свој чадор у средини дворишта, баш под липом где смо за срећних и мирних дана, с пролећа у мају и јуну, седели, ленчарили, доконо ћаскали; разбашкарила се ту она у глибу, житком смрдљивом блату, прострла
Топли ветар пирка, лиже громадне зидине Куле, осећа се већ дах пролећа. Доле, опкољен каљугом, у мемљивој ћелији, Доротеј подбуо од влаге, слутим врло болестан, ломан, изможден, гледа у
и да кукумавче говорећи како су луди мршави и слаби, да су многи страдали од болештина и лоше исхране током зиме и пролећа. Познајем ја њих добро: хоће да искамче још жита из складишта у Кули.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И вредни ратар облази пола, Припрема семе, оштри плуг; И све је срено - поље и дола, И густи луг. Све слави пролећа дан.
Гле, на том суром стаблу њезино драго име Још време штеди зар? Срце се моје буди, и моја прошлост с њиме, И мог пролећа чар Али ње нема више.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Колико је пута Сунце прошло кроз пролетњу равнодневицу, толико је пролећа грануло. По току тропских година зелени и опада лишће, процвате и свене цвеће.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Знала је, наравно, где је исток. Али од раног пролећа до дубоке јесени, она је у време изласка сунца обично већ била негде на друму, возила се до својих њива и стаја, и
Јер је младој Тотици и пре помрачења сунца завидио цео онај свет Тотица што се сваке јесени и пролећа нуди у службу по богатијим крајевима, и нарочито међу словенским живљем.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
су клекли облици У зеници мајстора (Време је уједало) Млада лепота поноса Месечарска сигурност И капије вечног пролећа И светло оружје среће Све само на миг чека У десници мајстора Дамари света бију (Време је уједало И зубе
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У кругу експлозива аероплани играју игру пролећа. Ко иде? Ново време. Шта носи? Руке без прстију. Јест, патрљице саме, али виолину задобисмо.
ПРОЛЕТЊА ЕЛЕГИЈА ЛИРСКИ СПЕВ Мисао на Фиренцу То беше давно: пролећа дан и свеца. о мандолина, о миа гіовінезза! Некада, та реч за девица албуме, Јутром Лоренцо кликну младачки гори.
Ах, А беше давно: пролећа дан и свеца; Сељаци рујни за плуговима хоје, Прсника изнад зелених дојке поје; Тече речица, плавкаста, Знај, па
Сонети на водама Пролећа ево, младе гране листају, Копне снегови, визије многобројне, По свој се земљи воде нове блистају: Човек тад трчи на
листају, Копне снегови, визије многобројне, По свој се земљи воде нове блистају: Човек тад трчи на ставе непробојне. Пролећа ево: опет доба сневања; Сад се збивају ствари необјашњиве: Блескања даљна, потом тврда севања, Зелена и роза обнажују
Ево пролећа, наше речи листају, На свим уснама усклици су љубави, По свој се земљи младе воде блистају, За плугом човек тад јури
химна небеска, Мој сестрић кад сисајући дојку мласка, То сама сома капље из облака, и јаче Заструји живот: Изасланик пролећа тек пред подне смилује се, И онда се смеши.
и убисмо! и убисмо! Као да то и ми нисмо! Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте Недирнуто? За њега бар знам да сања тај сан У трбуху своје матере.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Млâде се небо и земља сваког пролећа, плоде рибе у води и птице у ваздуху, све улице и све куће пуне су деце, само се у њеној ни дечји плач, ни дечји смех
Ој, како је весело крчкала чорба! Како успављујуће прела мачка, пролазили облаци иза окна, падале кише, смењивала се пролећа и зиме.. — Држи се још мало, стари! — шапутао је старац. — Има још шарана и штука, још сомова бркатих и масних..
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1908. НА ПО ПУТА Остале су за мном баште јоргована, Сјај пролећа мога, шум, пјесме и врела... Студена ме јесен на по пута срела И по мени пада сухо лишће с грана.
Славуј! Шта тражиш, друже? Месеца седефни сјај? Пролећа звезде и руже? Сребрни поток и гај? О, бежи, бежи, мој знанче, Јер овде зиме је кут — Све моје цветне наранче
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Иако није постигао у свему позитиван резултат, Угљеша је од пролећа 1371. вршио припреме за борбу против Турака. Његовом позиву одазвао се Вукашин и прекинуо припремани поход против
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ДОК РАДИ РАДИ 64 ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ ДАНА 66 ХАЈДЕ ДА РАСТЕМО 67 ДУГМЕ СЛУЖИ КАПУТУ 69 ДОМОВИНА СЕ БРАНИ ЛЕПОТОМ 70 УСЛЕД ПРОЛЕЋА 71 НА ПОЉУ ГДЕ СЕ ЧАВКЕ ЧАВЧЕ 72 ОДАКЛЕ СУ ДЕЛИЈЕ 74 БИЛА ЈЕДНОМ ЈЕДНА КАТА 75 ОД СЕЛА ДО СЕЛА ПУТЕЉАК 76 У ЈЕДНОМ
брашном у хлебу Домовина се брани лепотом И чашћу и знањем Домовина се браним животом И лепим васпитањем УСЛЕД ПРОЛЕЋА Услед пролећа у Паризу Сада се носи јапанска свила А у Љубишу који је близу Носи се цвеће из априла Услед
Домовина се брани лепотом И чашћу и знањем Домовина се браним животом И лепим васпитањем УСЛЕД ПРОЛЕЋА Услед пролећа у Паризу Сада се носи јапанска свила А у Љубишу који је близу Носи се цвеће из априла Услед пролећа у Сахари
Услед пролећа у Паризу Сада се носи јапанска свила А у Љубишу који је близу Носи се цвеће из априла Услед пролећа у Сахари Сада се носи бисер од песка А на зеленој планини Тари Мирише смрека и пупи леска Услед пролећа у Новом
Услед пролећа у Сахари Сада се носи бисер од песка А на зеленој планини Тари Мирише смрека и пупи леска Услед пролећа у Новом Саду Изгледа нису посла чиста Један је платан пустио браду Када је требало да олиста Услед пролећа у реци
пролећа у Новом Саду Изгледа нису посла чиста Један је платан пустио браду Када је требало да олиста Услед пролећа у реци Сави Било је ових дана лома Кечиги Мари се врти у глави 3аљубила се у једног сома НА ПОЉУ ГДЕ СЕ ЧАВКЕ
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЗА СЛУШАОЦЕ 84 ДАР ВОДЕ 85 ДАР ВОДЕ 86 ДРВЕЋЕ И ВЕТАР 87 ЛАЂА, ОРАО И ЗМИЈА 88 ПРОЛЕЋЕ 89 ГОДИШЊА ДОБА 90 ЦАРИЦА ПРОЛЕЋА 91 ОСВАЈАЊЕ УНУТРАШЊИХ ЖИТНИЦА 93 ПОЗИВ НА ЧИТАЊЕ 94 МУДРОСТ СЛУШАЊА 95 СВЕЋА ЈЕ МОРЕ 96 ПОХВАЛА ВЕЧИТОЈ
НОВОГОДИШЊА 3ДРАВИЦА 1732. Ја ћу вам добра времена давати; кишна пролећа и јесен, и суха лета. И земља ће вам ваша свој берићет потпуно износити да вам се напуне гумна свакога жита и хардови
ЦАРИЦА ПРОЛЕЋА Ево, виђ' какву видност, времена царица, днију к царици лепоту пошиље дароприносну од себе! То, што је год полепше и
Присташе код брега именоватог Едом и отуда морем сваки дан четоваху бијући град; с пролећа чак и до јесени. А на зимишта одлажаху у Ћизик.