Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Eto me, nano, eto. Krunija uđe u vajat i stade se osvrtati. Zamalo dođe i Jelica. Videći majku bledu, nju nešto proledi. — Što si me zvala, nano?... Krunija ušeprtlji: — Ovaj... a gde ti je ona pređa što ti dadoh neki dan da ostaviš?