Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A i ovo vreme lošo, pa... — I poče glavom, kroz prozore, pokazivati na vreme. Ali, vreme je bilo čisto. Osvojila prolet. Rascvetale se kajsije, izbila trava, drveće došlo mrko, mokro i nabreklo tek što ne pukne i zazeleni.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Neka stareju i beljeju kô stare planine, neka cvetaju kô prolet, nek' venu kô jesen. Kako sad u svadba i veselje, tako dogodine u krštenje i u strižbu!
Nastasijević, Momčilo - PESME
JEDINOJ Pjan tobom, smešak je vreli. Tamom na zenice otvorim tvoju tamu, ja, o jedini ja. Čednu mi prolet, pakleni plamen navestiš, ti, o jedina ti.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Prođe, Mado! Odoše si i mlados’ i lepotija, kako lastavice u jesen!... — Eee, laste se pâ vrću na prolet, ama tvoj mlados’ i moja lepotija — nikad...
praštajući se i ljubeći je u ruku: „Strinke Jevdo, eli ćeš mi ti sag ovej jeseni da bidneš majčica, — eli će mi to na prolet bidne Gorica i zelena travica!“ — reči te nikako joj ne izbijahu iz glave. I sada joj je sve jasno bilo.
— reče ženica i predade mu kitu belih hrizantema — Jošte te je pozdravila da gu prošćavaš, zašto je prolet damno minulo, jesen došla, — zimske ruže su cveće!... Nesu ruže od prolet, ama neje, reče, veće ni ona što je bila!
Nesu ruže od prolet, ama neje, reče, veće ni ona što je bila! Bilo cveće — bilo i Zone!... — završi dršćućim i zagušenim glasom mlada
Ako mi, reče, ne dođe sag u jesen u kuću, — na prolet će mi dođe tam’ pod Goricu!...“ — Ama! — viknu radosno Mane, i u onom oduševljenju ispali pušku, iako su bili već na
se — preoblačiti se preripiti — preskočiti prizortiti — primorati prilegati — priličiti prokaj — pokraj prolet — proleće prodžumbusati — razonoditi se pule — ždrebe putine — cipele pcetište — psina pšeško — pseće rakli-sapun