Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Niko više i ne pomisli da napada, nego kako da se spase!... I pršte sve, pršte kao sneg pod zracima proletnjeg sunca; razbiše se. Nešto udari na Zasavicu, nešto na Savu, a ostalo naže natrag, s glavom bez obzira.
Afrika
Ima nečega poetskog, proletnjeg i strašno sablažnjivog u rumenilu toga jezika, koji jedini na tome tamnom telu objavljuje tajnost i intimnost tog bića.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sve prođe a to Sunce sija. Kako nas lepo grije. Nema ničeg lepšeg na svetu od jednog ovakvog proletnjeg dana.“ Engelshofen odmeri pogledom Grka i reče suho: „Ja se ne sećam toga.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pružile se ravne livade, pokošene i u pola popašene; nema proletnjeg zelenila, ali zato vidiš ogromna sena, po deset-petnaest, pa ponegde i dvadeset u gomili.
Pandurović, Sima - PESME
ĆUTANjE Vi, snovi moji dugih noćnih bdenja, Što u te dane, uz nemirni šumor Proletnjeg lišća, padate na umor Slomljena srca, pala uverenja; Vi, snovi moji dugih noćnih bdenja, Vi ste sudbine nečitanih
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Jednog proletnjeg večera, kada je u bašti fiolozofa, kako su atenjani nazivali Platonovu školu, sedeo sa svojim mladim prijateljima i
Što sam naumio, to sam učinio. Trećeg maja, lepog proletnjeg dana godine 1789. rano ujutro, pojavih se u Parizu, savremeno odeven, u crnom odelu, sa kratkim čakširama, visokim
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ima nečega poetskog, proletnjeg i strašno sablažnjivog u rumenilu toga jezika, koji jedini na tome tamnom telu objavljuje tajnost i intimnost tog bića.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
sa velikom ljubavlju čitao Pavla Popovića Šapčanina, i da su pod uticajem Šapčaninove poezije postali i oblik i sadržina Proletnjeg jutra, prve pesme njegove. — Meni se čini” — nastavlja dalje J. Maksimović — „da je P. P.
marta 1847, č. 9, str. 65. I forma ovih dveju pesama važna je radi pravilne analize Zmajeva Proletnjeg jutra. Ipak, skrećem pažnju na već raniju konstataciju Svet.
Bojić, Milutin - PESME
XX Zviždala je zima, kad smo ovde bili Kraj ovoga žbuna, što sad zelen lista, Po kome proletnjeg sunca sjaj se blista. On sad čudno šušti kao da mi veli: ''Voleo si onda i kad sever cvili, A danas si tužan.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ Rastužen i zbunjen starac stenjući raširi ruke, I bokor proletnjeg cveća pažljivo poče da ređa; A kad je svršio posô, on reče spokojno tada: „No, sada, sinovče dragi, penji se na moja
je pokrila veće, A gdegde u rosnoj travi prvo je cvetalo cveće Pod zrakom toploga sunca bujna se priroda budi, Vencima proletnjeg cveća nevine kiteći grudi!
u mirno seoce siđe I tihe vajate i staje nečujnim hodom obiđe, Obiđe polja i gore - i pogled na zapad baci, Gde toplog, proletnjeg sunca poslednji treptahu zraci.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
parče zabrana — Jevrejinu, koji je udesio da Leksa nikoga ne vidi i ništa ne potpisuje — pođe Leksa, jednog ledenog proletnjeg jutra, s lestvicama i sa užetom u ruci do stare bolesne breze u zabranu. Ali se nije obesila.