Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
čajnik, miris lipe se u snegu oseća, i vidim kako skočanjene ruke lončetom čaja greje drvoseča, čiji sin izlazi u proletnji dan, vedar, plavičast, kapu i kaput baca na hrastov panj, kopa jamu, i sadi novi hrast.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sve stalo, ne diše. Lazar skoči na belegu. — To vredi!... Ded’ sad, Stanko!... Stanko beše vedar kao proletnji danak. On se nasmeši pa reče: — Mogu još stopu!... Lak sam kao tica!...
Dučić, Jovan - PESME
SEME On je sejao i pevao, i sejao i pevao. On je sejao crno i belo seme svoga sna. Topli proletnji vetrovi su mirisali, i blage aprilske kiše ulivale se u njegove srebrne brazde.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Veli: „Mnje za svagda prijatno sedit na vozduhu proletnom. Proletnji vetar je tako umilan. A Sunce, nas ljude, tako lepo grije; kako nas lepo grije!
Putovali su kroz granje, izišav iz Grana, kroz polja i šumarke, kroz proletnji dan, a Isakovič je morao da prizna, samom sebi, prvi put, da putuje vrlo lepo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
On poče da tiho pevuši i da je ljulja, a ćerčica mu leže na grudi i zaspa. Spremao se topal, proletnji dan, posle kiše. U baruštinama i vrbacima, na drugoj strani, podiže se magla, mlečna i teška, što uskoro kao dim
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
PESMA Šaren leptir širi krila Kroz proletnji svet, Pa ih svija zadovoljno Sa cveta na cvet. Kad pomamni orkan duše I pomrači dan — U bokoru rujnih ruža On počiva
Pandurović, Sima - PESME
spava, Kao skelet beli prekrštenih ruku, U pokrovu večnom mrtvog zaborava, Mirno, pod pločom koju burno tuku Proletnji vetri i jesenje kiše...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
drži, i one koji pokraj njega prolaze, gledati i smatrati, i kako će u isto vreme svak svoju velikolepnu, sa svi proletnji, letnji i bogati jesenji darovi nadičenu i preukrašenu glavu pokazivati i očima sviju pre[d]stavljati.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
crkvenim službama uz post, zamišljajući sama sebe kad bude velike nedjelje pjevao „Muku gospodinovu“ kao i lani, a proletnji miris bude dopirao s polja. Prekovođani opet pitaju: „Je li ono mali Jerković, što onako lipo piva?...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I u čas ovaj proletnji i mladi, Dok svuda pucka, šušti, struji vrenje, Ja osećam kako u meni radi Života svetskog večno podmlađenje.
Zapljuskava, šumi, penuši se voda; Kikoću oblaci, proletnji, prozračni. Petoro sedimo: jedna seda dama, Sa sleđenim bolom, k'o drevna Meduza, I jedna devojka, s tananim
Ali pljuska dale, penuši se voda, Kikoću oblaci, proletnji, prozračni, A mi ostadosmo na krovu od broda, I opet zgureni, zlovoljni, i mračni. V.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I grbavko se priseća, pa crveneći ide dalje i gunđa. A kad su sami, ili vreme rđavo, pa u čekaonici očekuju da proletnji pljusak prestane, oni zagalame, razvezu nadugačko i govore o svačemu. — E lepo, a jesu li i Francuzi Švabe?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Prema etimologiji izgledalo bi da cvet stoji u vezi sa ženskim božanstvom Babom: v. je proletnji cvet par excellence, a Baba je božanstvo koje se naročito u proleće manifestuje (upor.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I nigde zraka od života nema, Proletnji davno izumro je kras; Kišica sipi... A iz sela malog Večernjeg zvona razleže se glas...
1883. PESMA Šaren leptir širi krila Kroz proletnji svet, Pa ih svija zadovoljno Sa cveta na cvet. Kad pomamni orkan dŷše I pomrači dan U bokoru rujnih ruža On počiva san.
1885. LADA Studena zima je prošla. I večno ljupka i mlada, Na snežni Koledov presto majka se podiže Lada. Za njome proletnji lahor iz mračnih planina stiže, I toplo zablista sunce na zrenik stupajuć bliže.
Veče se spuštalo blago... Proletnji danak se skrivô, I cvetno stresajuć granje vetar je hladniji bivô. Od svuda proveja struja tišine, mile i blage, Umornu
A vetrić pirka i trska se nija, I bledi mesec nad jezerom sija. 1887. ISTOK Hajde, o hajde sa mnom, moj ljupki, proletnji cvete, Na daljne, čarobne pute, u krilo čudnoga sveta!
Gde ste vi mile zore, I vi proletnji dani, Kad je božanskom nogom Bludio po poljani I zvonkim svojim rogom Gonio snažnog vepra, Surovog, strašnog zvera, I