Obradović, Dositej - BASNE
73 Slavuj i jastreb Slavuj pojaše u proleće i uveseljavaše svakoga koji ga čujaše. Uhvati ga jastreb, i hoće da ga ize.
Dok je njima samo pun trbuh, svemu se ostalom smeju i rugaju. 74 Slavuj i kukavica i magarac Slavuj u proleće po običaju pojaše. Veli mu kukavica: „Hoćeš da se opkladimo d ja lepše od tebe pevam?
| 138 Lisica i poda Lisica upazi u proleće novoprišedšu pody, pristupi k njoj i zaprosi je da joj što lepo iz daljnih mesta, črez koja ona prolazi, kaže.
Slatkopjevni slavujak, ako će samo jednu godinu preživiti, vrednija mu je nego vranu sto; usladi nam proleće pojanjem svojim, izleže svoje piliće i othrani, i svak voli jednoga slavuja čuti da poje nego hiljadu vrana i svraka.
Lasta, dakle, u jedno proleće iziđe iz grada, dođe u jedan lug za nagledati sestricu svoju, i reče joj: „Prestani već tužeći i sjetujući za Itom,
Dakle, kad su oni onde zadovoljni, mi, koji imamo i proleće i leto i jesen, po svakoj pravici valjalo bi da mislimo da smo u raju.
A ovakovih ljudi (pravda, gdi manje, gdi više), ali se, hvala bogu, opet nahodi svuda.| 160 Lastavica i proče ptice U proleće, lastavica, kako upazi seljane da počnu sejati konoplje, sazove sve ptice i kaže im da iz toga semena izrasti će takova
dopusti, i ljudi je rado gledaju, zašto ona nikom nikakva zla nije kadra učiniti; i toliko je svakom milija što s njom i proleće, ljupko vreme, dolazi, i slavuji propevaju.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
šljiva: bičem nadvoje presečena, jeribasma: mesečina u ustima, nozdrva zmaja, dinja, dimnjak i bunar, zumbul u proleće, zemljani lonac kad stegne ciča zima moja je čavka otvorena svima!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ovu kvitu, kad smo u proleće naše deputate u Carigrad poslali, po njima i kvitu (poslali), od koje se Porta uverila da smo baš prava raja, kad nismo
bio je aračlija pop Pavle Marković iz Takova. Te se zime koje arač, koje poreza Gušancu, koje za džebanu kupilo; i na proleće učinimo skupštinu u Pećane više Ostružnice, u jednoj poljanici okruženoj sve šumarom, i čuvamo straže, da ne bi Turci
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
momka i devojke pred sveštenikom ič — nimalo Jabana — tuđina jabanac — tuđinac jarica — pšenica koja se poseje u proleće jarmenjak — svrdlo koje buši veliku rupu kao na jarmu jemenije — vrsta odeće (cipele ili papuče u boji) jordam —
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Čak je i Miloš Sević postao drukčiji... To zagorča život Kruški. Beše već oslavilo proleće. Prijatno beše sedeti uveče pred hanom. Nebo se osulo zvezdama... Iz okolnih bara razlegao se kreket žaba.
Njeni talasi žuborahu priču: da se diglo roblje na tirane, ali da se diglo onako kao što trava u proleće iz zemlje niče. I kao što zelenu travku niko ne zadrža — tako ni raju niko umiriti ne može.
Spusti se noć... Na nebu nijednog oblačka, a plavetnilo nebesno osuto zvezdama, kao zelena trava rosom u proleće. Stanko se odvojio od ukućana i otišao u voće da tamo sačeka Jelicu. Prezao je na svaki šušanj i izgledao...
I kao da ga opi, zanese se... On je svojim očima gledao lom što ga pravi oštra sablja njegova... I kao on proleće kroz tursku ordiju, obarajući i povijajući kao oštra kosa zrelu šenicu, a naporedo s njim njegovi stari drugovi, Zeka,
Dučić, Jovan - PESME
PESMA 80 KOB 81 PUSTINjA 83 NOĆ 85 PESMA 86 HIŠĆANSKO PROLEĆE 88 TAJNA 89 PUTNIK 91 ZVEZDE 93 POVRATAK 94 HIMERA 96 SUNČANE PESME 98 POLjE 99 SVITANjE 100 SUŠA 101 ĆUK 102 ŠUMA 103 MR
Na pustom putu atom praha, U nebu sunčev krug i slika, Žižak u domu siromaha, Suza u oku mučenika. HIŠĆANSKO PROLEĆE Vidik se krvlju sav zarubio, Prvi kos peva tanko i tanje. Aždaju Sveti Đorđe ubio, Srebrnim kopljem baš u svitanje.
TAMA Iza jablanova još ni sad ne žuti Zadocneli mesec. Još sa crnih trava Duva tamni vetrić. Kako strašno ćuti Proleće u noći, proleće što spava... A iz bledog neba u toj nemoj tmini, Često kô da tiho crni sneg povrvi.
Još sa crnih trava Duva tamni vetrić. Kako strašno ćuti Proleće u noći, proleće što spava... A iz bledog neba u toj nemoj tmini, Često kô da tiho crni sneg povrvi. Kakvo kobno veče!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Sve miriše na proleće, izdašnost, plastičnost; ali to što ona sedi kraj Đorđa, i njegov pogled i njen pogled, to ju je opet dizalo visoko gore
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
On je samo tiho udarao u tamburu, tiho kao zujanje pčela u proleće, a ona je, u sebi naravno, pratila rečima: »Ti već spavaš, zlato moje (govori Jula u sebi pesmu), tebe grli slatki
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Koliko puta sam moga molila da ih već jedanput kasira, pa mi sve obriče na proleće, no neću ni do posle berbe čekati. Izvolite sesti. — Hvala! Ljuba sedne.
— No, to bi lepo bilo! To onda ni sad volju nemate! — Sad imam vrlo veliku, al’ do proleća ne znam kako će biti. — Proleće nije daleko. Ako ste šarmantan čovek, dajte mi reč da ćete do proleća čekati. — Obećavam vam, ali reč zadati ne mogu.
Oprosti se i ode. Kada Čekmedžijić kući dođe, počne razmišljati da li da dočeka proleće, ili još da pokuša, ma u post, degod sreću.
On je mislio da će Julka, ako može biti, dobra biti za njega i u proleće, a, međutim, potajno može i na drugom mestu sreću pokušati. Šušnuo mu je čika-Gavra da u varoši M.
— Čekmedžijić radi svoj posao po običaju. Posle mesed dana puče glas da će na proleće biti prsten frajle Julke sa notarošem Ružičićem. Ljuba se tom jako začudi.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Nekad je on nosio arač iz tri nahije knezu Aleksandru Karađorđeviću Obično je to bilo u proleće. Pođe on tako zorom iz Brusnice i cela stara čaršija zna da će se on zorom krenuti za Beograd, te on u veče, u oči
Dabogme, ovo je vreme prolazna zima, a proleće ide... — Proleće je u Klermonu. — Živela okrugla, mala, slatka Žana iz Klermona!
Dabogme, ovo je vreme prolazna zima, a proleće ide... — Proleće je u Klermonu. — Živela okrugla, mala, slatka Žana iz Klermona!
Afrika
Odjednom svet, opravljen, izlazi da se baci na jela sa larmom i veseljem dece. Jednodnevno proleće pretvorilo se u leto. Vuije mi priča o kamenom dobu Afrike, o njenim plemenima, jeziku, biljkama, fauni i fosilima.
zelenilom, sa svojim kulama, tvrđavama i zidovima, Rabat ulazi pravo u reku svetloplavu, otvorenu nebu kao kakvo proleće. Sa druge strane reke, iza prostrane ravne i zecaljene suncem plaže, varoš Sale je po brežuljcima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Rascijani nisu priznavali, nad sobom, nikakvog zakona, sem austrijskog ćesara, ali u vreme kad ova priča počinje, u proleće 1752. godine, oni su se bunili i protiv ćesara. Hteli su da se iz Austrije odsele, u Rusiju.
“ Eto, kraj te Mahale, i Temišvara, prošla su bila, jednog dana, u proleće godine 1752, crna, putnička kola i ušla u grad, kroz kapije, koje su čuvale tobdžije.
Nesreća ih je u Temišvaru, tog proleća, stigla, neočekivano. A to proleće, godine 1752. došlo je u Temišvar naglo, bez prekida, bez onih, poznih, mrazeva, koji su poznati u proleće te varoši.
A to proleće, godine 1752. došlo je u Temišvar naglo, bez prekida, bez onih, poznih, mrazeva, koji su poznati u proleće te varoši. Od kojih cveće opada i voćka se smrzava.
Sem toga, i samog sebe sažaljevao je u svojoj samoći i osećao je tu razliku, da je on, tu, dole, a da tamo gore proleće rumeni, da je tamo svakako, sad, divan, proletni, dan, a on ne može da ga vidi i možda ga nikad više i neće videti.
Trandafil se Isakoviču smejao. Isakovič, kaže, stalno, jaše na nekom oblaku. Zar ne vidi kako je proleće lepo, dan lep; zar ne vidi da ima lepih žena na svetu? Što se ne oženi, pa dođe u Budim, u lepo i veselo društvo?
A ta Evdokija, upaljenica, ušla je kao đavo, i proleće, u njega, i htela da ga skrene s puta.“ Božič je imao iskričave, sive, oči, a sve je na njemu bilo sivo, čak i trikorn.
Činilo mu se da je daleko, u proleće, u neki lepi proletni dan, otrčala. Bila je lepa. Ona je, međutim, kad stiže do nekog jarka, gore, legla u travu i
VI BELI ZEC I CRNI AJGIR NA PUTU Na svom putu iz Budima u Beč, major Joan Božič, sa ženom i ćerkom, u proleće godine 1752, prvu noć proveo je u varoši Gran.
Ne treba misliti na sutra. Život ljudski liči na godišnja doba: kratko proleće, varljivo leto, jesen koja prolazi brzo, a zatim dolazi zima. Žene, naročito, retko nalaze sreću u životu.
Njeni stanovnici hodali su ulicama samo dok je leto, proleće, početak jeseni – i to, kad je mesečina. Kad je noć mračna, kišovita, ili kad dođe zima, na ulicama Vijene, noću, nije
Cigani ste vi Srblji, a ne neki privilegovani nacion! Idi ti, a ostavi mi ćer u očevom domu. Pa da na proleće vidimo. Možda će i ona naći svoju sreću. Nisi ti jedini lepotan na svetu! Ja sam ti je, kaže, dao, ali sam se prevario.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Još su i danas u uspomeni strašne godine gladi koja je kosila žene i decu. Mnoge su porodice bežale u raške planine. Proleće je donosilo oslobođenje, jer je za ishranu bilo korenja od biljaka i kore od drveća.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
JEDE MALA ALA 4 ZAŠTO AŽDAJA PLAČE 5 IDILA 6 ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE 7 TUŽICA JEDNOG ZMAJA 8 BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ 9 ZAPIS O PARADNOJ AŽDAJI 11 ŽURKATA NA AKREPITE 12 KAD AŽDAJA NIJE U DOBROM STANjU 14 SEĆANjE NA ASPIDU
BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ, DRVEĆE SE PRELILO ZELENIM KREMOM, BEZ POSLA JE OSTAO JEDAN ZMAJ SA VISOKOM
BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ, DRVEĆE SE PRELILO ZELENIM KREMOM, BEZ POSLA JE OSTAO JEDAN ZMAJ SA VISOKOM ZMAJEVSKOM STRUČNOM SPREMOM,
OPET JE PROLEĆE MESEC MAJ, NA DRVEĆU PUPE ZELENE ĆUMICE ZA VOLANOM "LAYLANDA" SEDI ZMAJ NA LINIJA KALEMEGDAN — ŠUMICE.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Dole na reci bilo je sasvim tamno, iako je i to slučajan utisak. Jedno ovakvo sindikalno proleće u stanju je svačim da vas iznenadi.
Zbog toga te nikada nisam pozvao u šetnju, iako sam, bog zna koliko, mislio o tome. Ovo proleće i ti, sve su što imam. Hteo bih ti pisati još, ali bliži se vreme za moj čas. Sutra ću ti se javiti opet.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Na levom duvaru tri „alijirta“, sve to u zlatnom okviru. Dalje opet slike, figure, obligatne u svakoj čestitoj kući: „proleće“, „leto“, „jesen“, „zima“. Na stolu opet leži „zbornik“, taj isti naslikani, i lepeza, pa onda „Večiti kalendar“.
Nastupi rano proleće, pa proklija, i mora ga na đubre baciti. A kad se eve žice pokidaju, u velikoj nuždi, vreba kad otac nije kod kuće,
Pošlje Peri konja, i da mu kazati da mu vrati novac kad uzmogne. Ali ipak Pera ostaje pri svome planu; proleće nije daleko, biće za konje i živad hrane. Samo otac ostaje ožalošćen. Prođu dve nedelje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zatim potera konja kasom, kroz prazninu. Tako je, godine 1744, u proleće, Vuk Isakovič pošao na vojnu II ODOŠE, I NE OSTADE ZA NjIMA NIŠTA.
Sa njenih prozora bio je divan izgled na okolna brda, u proleće. Daleko od trpezarije, doveo je Isakoviča da večera tu, zalivajući sve, obilno, vanrednim vinom, koje je imalo skoro
REKA, I U NjOJ, NjENA SEN Kuća Aranđela Isakoviča, veliko zdanje, na vodi, na kraju srebrobogatoga Zemuna, bila je u proleće 1744. ponova lepljena.
Čitavo jedno selo beše naselio, pod gradom Varadinom, sa ocem, i celo proleće hodao je bos, po blatu do kolena, vodeći svoje nove ljude u baruštine, da oru.
Videvši oko sebe, svud, baruštine i blato, ljude što su se ukopavali u zemlju i živeli po zemunicama, da bi se u proleće, ili pred snegom, opet odselili dalje, Aranđel Isakovič osetio je divlju potrebu da svemu tome stane na put, da se negde
tražeći zgodno mesto za zimovanje, gde bi stovario sve one kože, kabanice, ćebeta, što ih je puk vukao i prtio od kuće. Proleće je bilo granulo svom snagom i toplo leto na pragu.
Tako se, tajno, događalo nešto među njima, celo proleće, prve godine njenog boravka u Beogradu. Isakoviča je nekoliko žena, a osobito jedna Francuskinja, u Temišvaru, iz
Mase austrijske vojske okupljale su se, celo proleće god. 1744. na Rajni, polako i pipajući kao puževi, kroz neprijateljsku Bavarsku i Gornju Falačku, kroz nerešljivi
Posmatrajući tako države, kao i svoje igračice i tvrdoglave glumice, gledao je da izvuče proleće, ne zalazeći dublje u rat, naročito otkada ga njegov krug, iz Versalja, izveštavaše da Pruska uspeva na francuskom dvoru,
Grizlo ga je što je sve svoje poslove udešavao, a ovaj nije mogao da udesi. Celo proleće imao je lude sreće u prodaji stoke, i beše opljačkao pola Vlaške, pa je, po odlasku bratovljevom, očekivao da će sa
Konji su mu crkavali od zime. I šta još? Čuo je da se u logoru zapovednika govorilo da će, u proleće, kući. Vratiti se dakle, isto tako besmisleno, kao što se i pre vraćalo, ostavivši mrtve u zemlji i pokrhana kola po
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Puž je takođe životinja koja se koristi za plodnost. U Gruži kada u proleće nerotkinja naiđe na prvog puža, spršti ga da bi dobila porod.³⁷ Ona ga uništava da joj puž ne bi zaustavio rađanje.
Takođe se magija za plodnost vrši u proleće na dan prvog marta koji, se u okolini Skoplja naziva „letnik“, jer se ranije smatralo da tada započinje novo leto.
⁴⁴ Verovatno su se nekada svadbe obavljale u proleće kada se budi vegetacija, a znamo da su se obredi za plodnost obavljali najčešće za vreme venčanja.
U istočnoj Srbiji u proleće, na početku solarne godine (na Mladence, Blagovesti ili uoči Cveti), devojke i mladići rano izjutra idu na ranilo,
Ovde valja zapaziti i to da se za malo dete najčešće koriste metafore kao što su: prut, drvo, proleće, jutro, a za stare ljude, no mnogo čemu, suprotne (sa negativnom konotacijom) kao npr. Vlah, pas, konj.
Za razvoj deteta presudno je najranije detinjstvo („Dok je šiba tanka, treba je ispravljati“; „Dobro se proleće iz rana poznaje“) kada se formiraju temelji ličnosti, dok se odrastao čovek više ne može bitno menjati („Matora drva ne
235. ³⁵ Saboljević-Balan, Dušica, „Postupaonica (stari običaji u Banatu)“, Raskovnik, 25, proleće 1983, s. 50. ³⁶ Tešić, M., isto, s. 280; Kulišić, Š., P. Ž. Petrović, N.
A., Principы strukturnoй tipologii, Moskva 1962; temat: „Ruske folklorne teme“, Raskovnik, proleće 1982. ³ Daničić, Đ., Rječnik iz književnih starina srpskih, 2, Vuk Karadžić, Beograd 1975, s. 327—328. ⁴ Karadžić, V. S.
Krstić, B., „Narodna verovanja Srba Dunavske klisure u Rumuniji“, Raskovnik, 48, Beograd proleće—leto 1987. Kreč, D., Kračfild, R. S. i I. L. Balaki, Pojedinac u društvu, Zavod za udžbenike, Beograd 1972.
, „Pabirci iz narodne pedagogije“, ŠV, 6, Sarajevo 1900. Majstorović, S., „Čaranja u Mačvi“, Raskovnik, 35, Beograd proleće 1983.
Malešević, Miroslava, „Prilog tipologiji rituala prelaza“, Raskovnik, 39, Beograd proleće 1984. Malinovski, B., Nauka, magija i religija, Prosveta, Beograd 1971. Maretić, T.
Nikolić, V., „Privremeno raskidanje kumstva u užičkom kraju“, Raskovnik, 47— 48, Beograd proleće—leto 1987. Nikolić, V., „Nekrštenci“, Karadžić, 12, Aleksinac 1901. Nikolić, R.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Kad opazi sudiju carstva, da se ko spava ukraj tuđih staja, kome su strehe gole grane, oseti kao kad stiže proleće koje razapinje šatore na sve strane kao da je pošlo da osvaja.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sedeli smo na njoj u parku, u proleće, kada je trava još vlažna. njom smo se gađali na velikim odmorima ili je držali nad glavom umesto kišobrana, dok smo
na Trusini iznad Dabrovog polja. Pogodio ga tačno između trbuha i pluća i tu ostao. Preležao je proleće, leto i jesen, a u zimu mu bi bolje, te se pridiže i savi prvi cigar duvana. Prvog septembra 1945.
Prve nedelje, grejao se klavirom. Klavir je bio velik i dobro se ložio. Crn. Blüthner. Đavolji! Na proleće mu bi bolje. Jedino mu nije prijala voda iz pumpe. »Smrdjela je po đavoljoj nafti...« Posle se i na nju naviknu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Davno jednom, osetili smo seljačko i ljudsko beznađe, ali, isto tako, i drhtaj srca kad se u proleće zazelene „ona dva svijetla perca... na mrkoj oranici”.
Znam samo da u proleće iza naše potamnjele baštenske ograde prosine nešto ljupko, prozračno i svijetlo, pa ti se prosto plače, iako ne znaš ni
bez poezije, bez ushita i slutnje, nikako: Otperjao Sava drumom, odnio punu torbu, a kod naših kuća ostalo razboleno proleće puno noćnih šumova, zavijeno cvijećem i pupovima, oživljeno stričevom večernjom pjesmom i krišom potapano strininim
k vodi, on je, ne budeći se, opet podiže natrag, pa se sve čini, da se on to lagano i ustrajno klanja nekom u potoku, (Proleće) ponekad se svede na narodsko poređenje, sa notom obaveznog preterivanja: - Druže, u onije' starinskije' čakšire bila
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kaluđeri mu čine smetnje, i on sa njima dolazi u sukob. Kada je u proleće28 umro njegov dobrotvor Teodor Milutinović, prekinula se i poslednja veza koja ga je držala za manastir. 2.
Preko Slavonije dođe u Zagreb, gde je privatno učio latinski, i u proleće 1761, preko Like, ode u severnu Dalmaciju, sa namerom da tu učiteljujući zaštedi nešto novaca, po posle sa tom uštedom
Ne našavši tamo jednog proslavljenog grčkog učitelja, on u Hilendaru provede jesen i zimu 1765, i u proleće 1766. ode u Smirnu, kod čuvenog grčkog učitelja Jeroteja Dendrina.
»Ja sam sad u najvećem očajaniju, pisao je on u Zemunu u proleće 1832: ovaka gonjenija, na vratu žena i četvoro đece, a suviše slabo zdravlje i siromaštvo!
Sa naročitom ljubavlju on je davao seoske pesme, »koje u prostom stilu kazuju težakova zanimanja u proleće i seoske zabave«. Te sveže pesme, sa izvesnim realizmom, rani su počeci seoske poezije i verizma u našoj književnosti.
Sremac, Stevan - PROZA
Bilo je uveliko proleće, pri koncu maja meseca. Već se smrklo. Sto već postavljen još zavida, jer je gazda Radisav milovao zavida večerati i
Radičević, Branko - PESME
desnici Kraljevića Marka, Što udari silnom Madžarinu, Od bedra mu otrže mačinu, Seva maču — Filip na dve pole — Mač proleće, pa u kamen dole, Puca kamen, vatra iza nj seva, Marko gleda, brk mu se osmeva, Al' da j' kamen vincem potekao, Bi
1848, u proleće. HAJDUKOV GROB Znaš li ono na polju Kosovu Kad zamagli pa se zakrvavi, Vuk izdade, a Obilić pade, I pogibe naš
Oh, pesmica neka mi je prosta, Al' zasada svakako je dosta. (1844. u proleće) II Gledaj gore, pogledaj domove, Gledaj, brate, onu momčad mladu, Svak ostavlja stado i volove, Srp i kosu, njivu
ubojite nože, Ogleda i o ovnujske kože: Gvožđem manu mišica njegova Pa udara runa ta sirova; Gvožđe ljuto kroz runo proleće, Ni se miče, ni se runje kreće, Samo ono de gvožđe udara Ko zbrijano o tle se obara.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Jedino što mu beše kao neka strast, to je: pesma i kićenje cvećem. Kad pukne proleće, zamiriše zelenilo, njega nestane. Drvari ga tad viđaju po planinama gde se pentra po gudurama i osojima tražeći
Kostić, Laza - PESME
Problagovala s' u lakom sanu sumornu zimu narodnog stida, al' već i tebi proleće granu, sarajske čini sa tebe skida; sunce slobode i krstov znače, mlada će krila da ti ozrače.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Dakako! Ko će drukčije u stanju biti misliti?! Kako uzmeš brojanice u ruku, eto ti misli same trče, kako god zecovi u proleće. — Ko si ti, filozofu? Ja sam idealista. Šta je to?
Lalić, Ivan V. - PISMO
Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ivan V. Lalić PISMO Sadržaj I 2 JEZERO U JESEN 3 POHVALA NESANICI 5 ELPENOR 8 PROLEĆE, KOTEŽ NEIMAR 9 OKTAVE O LETU 11 NOSTALGIJA 13 OSMEH 15 ZAPISANO NAD JEDNIM STIHOM 17 II DESET SONETA NEROĐENOJ
Mrak je bio veći, A zvezde bliže za meru gorčine. (H 1966 — H 1968) PROLEĆE, KOTEŽ NEIMAR Zima je povukla hrtove Na svoja južna lovišta; Izlaze boje iz skrovišta I naseljavaju vrtove U irpi
iza nje je tama I vrv od zvezda neznanih, postanje Nesagledanog, crno usijanje — A s ove strane stanjene folije Pozno proleće. I magnolije. 6 U disanje si moje upevana Ko molitva u obred. Tobom dišem.
Na jugu proleće raspliće čvorove mokrih vetrova, Smrt ima mokru senku dok prolazi kroz zid. (9—10. III 1986) FRAGMENT Delimično po
sa smehom i mladim glasovima Dvoje zaljubljenika, promočenih do kože, Ponosnih na svoj posed koji se zove Rim? Proleće, Pіazza Navona zadrhtala kao brod, U zaokretu prema proverenoj zvezdi. Naš brod. Drži li pravac?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Šta radiš celog bogovetnog dana, samo nešto čekaš? Platu, večeru, proleće, letovanje, zimu, da provri ručak, da se ugreje peć, maturu, pa fakultet, pa muža, pa decu, pa unuke, pa kišu, pa
po ćoškovima i čavrlja ni o čemu — bla, bla — da se jede hleb namazan mašću i posut alevom paprikom; a posle će doći proleće, nosiće se opet kožni vindjakarci i zamirisaće na mentol žvakerone i semenke kad se otvore bioskopska vrata od deset
“ Znaš li šta je jedanput napravio? Išli smo da kupimo meni cipele, jer je dolazilo proleće, kad u prodavnici, gde sam, kao, isprobavala giljarke, ufura jedna dama s nemačkim ovčarom.
Na časnu reč, oni će ubijati svet po ulicama, kažem vam, samo da se dočepaju novog modela cipeliški za proleće! Evo, uzmite kao primer moju vindjaknu! Znate li koliko sam je platio 1947.?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Uskliknimo s ljubavlju Drugom svecu, Partiji! PRETRES KUĆE Šljivom behar - proleće. S proplanaka, s gajeva djevojči se priroda. A y kući pretres je. Mamicu ti četničku, gdje je slika Kraljeva!?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Ipak u duši ostade iskra, rodi se čežnja mlada: eh, neka zime, i neka tame, srce nam grije nada. Proleće nikad umreti neće, opet će doći sunce i cveće.
Otkuda? Sad se prisećam, kume: dolazi, valjda, proleće. Po svunoć sanjam skrivenu stazu ispod Babića gaja, gnezda u granju i laku svraku kojoj sam krao jaja.
“ Pročitah pismo, na njemu osta od suza bezbroj mrlja, pa sklopih oči: zavičaj vidim, proleće tamo švrlja. Kišica topla po gaju škropi i tugu zimsku sapra, u rodnom kraju i u mom srcu veselo blesnu Japra.
“ „Zato i ja s njima kličem: Zdravo, druže generale!“ NOĆ UOČI PROLEĆA Proleće svu noć vodom pljuskalo pod starom trulom branom, svu noć po našem krovu kuckalo šljivinom golom granom.
i puž i zec, već kako koji, vukovi tule na mesec, šumu nam jesen crveno boji, hrašće na straži spokojno stoji, proleće donose laste, na vrbi — grožđe ne raste.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
MALE SRBADIJE S OTADžBINOM 6 II 7 VESNIK PROLEĆA 8 PROLETNjA ZORA 10 CVETAK 11 MLADOST 12 U PROLEĆE 13 PESMA 14 NA STENI 15 GRM 16 III 17 VEČE 18 LAKU NOĆ!
On ne zna za teški jad, I traži mirisno cveće — Tako i život mlad Veselo s pesmom se kreće. U PROLEĆE Premaleće kad zasija, Zazeleni tavna gora, Kad s pučine sinjeg mora Blagi vetrić zaćarlija: U te dane moja duša, Kao
U rano proleće tako surovi gorštak se vere, Slušajuć' srdite vale, što hrašće stoletno lome; I smelo, nad ponor nagnut, majkinu dušicu
2 Od kapija tvrdih Vindobone grada Do obala cvetnih gde proleće vlada Grob do groba leži i svedoči javno, Da ginusmo slavno.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
šta im je krtica se pomamila pa izvrće oblake i činije a ptice pevačice pale su nisko po podrumima Srbije u ovo proleće dve hiljade i treće.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
On sam to uviđa i obuzme ga veliki bol u srcu, kad pomisli na takav rastanak... ... Sinulo proleće. Gusta zelena trava pokrila je voćnjake, pa je milina zaustaviti oko na tom zelenilu.
— Oženio sam se prošle zime. Kad u proleće udari nekakav šarlah na decu, te raspustih školu... Dok ja to naredih, žena se razboli...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Od poniženja nam je klonula glava, al nam se, u telu, proleće spasava! Naš tužan osmeh blagosilja greh; žig onih koji ljube, na svetu celom.
Patio sam uvek, i zar nije prah, ništa, dim, to proleće, sa svojim biljkama i bubama? U zemlji mog detinjstva, koju i ne vidim, nevraćenoj više dečjim, ni vojnim, trubama.
Niti sam živeo samo veselo. Živeo sam i ja na Rijeci, neko vreme, i među proleterima, i gorko. Moj ujak je, u proleće 1913, bio uspeo da nagovori moju majku da mi obustavi svaku novčanu pošiljku i da me natera da idem u Beč, ujaku, na
Ali sam se sa tom Francuskinjom prilično snašao, ne samo u Bodleru, nego i starijim francuskim pesnicima. Kad proleće grane, ja i sad imam običaj da kažem: „Avril, la grace...
Te godine, u proleće 1914, i ja sam bio rekrutovan, u Beču, i određen da služim u gradskoj artiljeriji tvrđave u Pšemislu.
Počeo sam bio da pišem, krišom, pesme za Itaku. Pred proleće, u bolnici Akademije, javlja se tifus, pegavac. Bolnica se izolira. Odsečeni smo od sveta šest nedelja.
Stižem, zatim, u varošicu San Vito, koja je puna bagrenja, belog, žutog, plavog, i, u kojoj je počelo proleće. Stanovništvo se razbežalo, ali na opštinskoj česmi ima žena i devojaka, koje me posmatraju, nemo, neprijateljski, dok
U zbirku Itaka, pored političkih pesama, ulaze, sad, i ovakve. Iako je proleće u punom jeku, katkad, kad je dan hladniji, ja imam onaj čudan osećaj, da je jesen.
Monarhija je bila skrhana, car u izgnanstvu, Opštinu su držali radnici. Mislili su, na proleće će nastaviti. To nisu bili prvi revolucionari koji su se prevarili; ni poslednji.
Tako prolaze dani. Išao sam da vidim zelene sfinge i zamrzle basene u dvorcu Belvedera. Tamo sam, nekad, u proleće, mislio da je ljubav tužna stvar.
Bilo je oko ponoći. Kad ovo pismo, dobijete, biće proleće tamo oko vas, svejedno je, dakle, šta vam pišem. III PARIZ (1) Od svakoga grada u kome mi je prolazio život ostali su,
Nad Notrdamom se vedri, trepere pobledele zvezde, kao iskre bežičnog brzojava. One javljaju da dolazi proleće. Išao sam po pozorištima, školama, izložbama, skupštinama, i jednako razmišljao šta da vam sve javim.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Svud oko njega beše tišina, velika, gusta šuma, u kojoj su u proleće pevale ptice; dole ispod njega žuborili su potoci, a on je to slušao, naslađivao se ptičjim pevanjem, molio se Bogu i
Mušica mu obeća to i ode od njega. PRIČA O ĐAVOLU Isterao u proleće seljak kravu na pašu. Behu tu, odmah iza sela, prostrane livade i pašnjaci s lepom zelenom travom, a iza njih, dalje,
Ja sam ti lepo kazala da ćeš se kajati. A pekar, kako onda, tako i sad, kad u proleće gora lista, kuka; a narod, po njegovu kukanju, računa pošto će biti žito i hleb te godine.
) Varaš se, dete!... Mati je daleko... Osetila sam danas to... Izgleda da je tako sad u zimu... u proleće su nam mrtvi, kanda, bliže, ozeleni trava, pa onda ptice... cveće... Mirisni povetarac...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ih uza zemlju, pa samo brekću od trčanja i vodenjača; svaka se uoblila, pa samo čeka dobrog mrkunca, pa ne beri brige na proleće: biće jaganjaca k'o jaglica...
I on mu se pokorio slepo, bez razmišljanja, bez protesta.... Kad nastupi proleće dođe iz vojske deda Milanov sin Spasoje.
Prođe cela zima i nastupi proleće. Vode se razliše, i pred poluokruglim oknom visoke zvonare otvori se čitavo more. Trebalo je samo baciti pogled kroz
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ZAGONETKA 139 HEROJ 140 POSLEDNjI DAN ZIME 141 KUKUREK 142 TREŠNjA U CVETU 144 MIRIS ZÓVE 145 KAKO SE CRTA PAŠNjAK 146 PROLEĆE U RECI 148 DRVO NA UTRINI 149 LjULj 150 GOST 151 KROMPIR 152 POŠALICA NA RAČUN
SUNCE 218 PRVI PROLEĆNI DAN 219 KAKO U EVROPU DOLAZI PROLEĆE 220 ŠTA SUNCE RUČA 222 ŠTA SUNCE VEČERA 223 ŠTA SUNCE PUŠI 224 KAKO DOLAZI MRAK 226 VETROVITO
Mesec je zaronio u žito mlado Crven, kao crvena zastava. Odlično, Švrćo! Odlično, rode! Život je proleće sa pčelom na cvetu. Dok ima sunca, kostiju i vode, Može se živeti na ovom svetu. FENEK Fenek je mala lisica.
Jelicom, u džematu Predsela, Živela je pčela Vesić Vesela, Dušom dobra, ali lenja: nikada Ne videše je da proleće preko livada!
Uz plot izbija trava, nežna, proretka: Proleće počinje od bubice, travke i cvetka. Ono nema tetke, ni jetrve, ni tetka, Ni dede, ni pradede, niti ijednog pretka.
Vrbe ne moraš crtati: one i same mogu da Dođu, u proleće, sa vetrom, ko zna otkuda ... Vrba je po prirodi uporna i zadrta: Čim negde oseti vodu, sama se kraj nje nacrta.
na našoj slici najviše voleti vrbu, I precrtavati je, a neke će Oduševiti žaba koja s lokvanja krekeće. PROLEĆE U RECI Rečna obala se noćas razmakla (Krckalo je, kao kad škripe krsta), I raspukao se poput stakla Led debeo
Pre nego što ozeleni polja i brda Proleće u reci ribe razmrda: Kad se one raziđu kroz bistru vodu I godina ispliva u slobodu.
GOST Prvi put je jutros u grad Došao jedan Lukac Mlad. A za njim, oko devet sati, Sunce je počelo da se zlati. Proleće je tajnu poruku Poslalo u grad po Mladom Luku: Za dva-tri dana, dve-tri noći I ono će nam, sigurno, doći.
Onda, vrela, ode na sneg, da se hladi. Pepeo istrese, Potom, Iza kuće. Skoro će proleće, I kraj mraznih noći; Blesnuće, ko tanjir, sunce iznad luga; U maju ćemo Ona i ja poći Tamo kud idu laste, U
Ulice — pune sveta. Sunce zaključalo stan I izišlo da šeta. KAKO U EVROPU DOLAZI PROLEĆE Po Evropi Sneg se topi I kišnica S crepa škropi. Pljušti ko zna Gde, otkada, Pre Poklada.
Gle vetra, lude mašine Za podizanje prašine. VETROVA MUZIKA U proleće kroz šumu, u jesen žutom dolinom, U poderanom kaputu, prolazi, s violinom.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
U jesen i zimi tih sitnih larvi sasvim nestaje, jer su se one, rođene u proleće, dotle već uspele na visinu do 50 metara nad morskom površinom I odatle morskim strujama bile raznesene u raznim
Dopiranje jeguljica do evropskih morskih obala i ulaženje u masama u slatke vode biva svake godine zimi i u proleće. Milioni sitnih jeguljica hitaju tada uzvodno, iskorišćujući i najmanje potočiće, kanaliće i barice, pa čak i žitko
A taj lov je najbogatiji u proleće, pri tamnim i burnim noćima. Francuski ribari, n. pr. na ušću Šarante ili Žironde u Atlantski Okean hvataju ih pri
Zimi se zarije u blato, gde u letargičnom snu očekuje proleće. Za vreme prve zime posle prekookeanskog putovanja svaka je slatka voda u vezi sa okeanom već primila svoj deo
On putuje zajedno sa transgresivnom vodom tražeći neprestano takvu temperaturu, ne izlazeći nikako van takvih voda. U proleće, posle mrestenja, on se nalazi na pučini Maroka i Gibraltara; u maju, zajedno sa transgresivnom vodom, dospeva na
Rakić, Milan - PESME
— Proliće se tada, kao bujne kiše, Stidljivi šapati u blaženoj tami, I reči iz kojih proleće miriše... SETNA PESMA Došlo je vreme kad nam kosa sedi, I naša čula postepeno grube.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ja sam snio što nijesam nigda (milo mi je za moje oružje): noćas na san Obilić proleće preko ravna Polja Cetinskoga na bijela hata kâ na vilu; oh, divan li, Bože dragi, bješe!
Pandurović, Sima - PESME
PEJZAŽI 20 U KOLEVCI SNA 21 JULSKO VEČE 23 SVETKOVINA 25 NjEN ODLAZAK 28 SA SVOJIMA 30 SENKE 37 TIŠINA 38 BOLESNO PROLEĆE 40 PUT 42 ŽENA 44 KARIKATURE 46 REZIGNACIJA 50 NEIZBEŽNOST 52 MRTVI PLAMENOVI 53 SVUDA JESEN 60 VATRE
naše moćne reke; Naše gore da hučno romore Kao nada koju srce traži U slutnjama kojih nema više; Vetar duva, proleće miriše... Naše duše naši su pejzaži.
Visine blede ćute, Jesenji sumrak râni; Listovi sveli žute. Lepi, nesrećni dani. BOLESNO PROLEĆE Nestalo, najednom, zime daha zloga, Prolistale grane svakog mladog šiba; Cvet osuo krune novog, belog gloga,
zloga, Prolistale grane svakog mladog šiba; Cvet osuo krune novog, belog gloga, Vetrić svežu travu miluje i giba. Proleće, puno boja, puno sjaja, Osmejaka, nada, čeznuća i snóva, Došlo za dobom splina, uzdisaja, S ticama, preko mora i
U mrkom, muklom, crnom sarkofagu, Bez ljubavi i proleća što vara; Saranio sam svoju dobru dragu, A nije znalo proleće ljubavno, Čestice spomena u kome trepere, Ponos i mladost zakopani davno Bez seni sreće i bez blage vere.
A nije znalo proleće ljubavno Za sne bez noći i noći bez snova, Za sne u kojim sijala je ona, Večernja zvezda nesrećnih duhova; I nije
Stari se dani sa nama ne mire, I agonija prošlosti se vidi. PADA CVEĆE Usplahireno cveće vetar niše... Proleće. Sunčan i nasmejan dan.
PADA CVEĆE Usplahireno cveće vetar niše... Proleće. Sunčan i nasmejan dan. Proleće žudnjom i nasladom diše, I pirka vetrić mirišljav i znan; Raznosi vrelim zrakom zore sjaj, Raznosi miris, uspomena
I blešti mladost i života baj; A vetar s puta digne trošni prah, Da nam dopuni proleće. U taj Zanošljiv trenut godine i snóva Ja sam voleo, srećan bio, znam; Isti je bio vruć proleća dah, Isti je
A ono zamiri Što mu proleće još uzima dah, Tužno zamiri... U ovakav dan Ja sam voleo; i sećam se sad, Kada je dušu pritisnuo jad, Sećam se na
A ujutro, svuda, prozori i vrata – dok proleće novo mirisaše mirom — Svih koleba, kuća, srca, kazamata, Otvoreni behu radosno i širom.
Dosta nas je crna razjedala vlaga! Proleće gledam preko polja, vode, Gde prolazi, nosi pokraj moga praga, Nov život, k’o vojske zastavu slobode.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
mogu da budu i poetske lepote (Odenuo se kao gora listom, Nagizdala se kao livada o Petrovu-dne, Opravio se kao lipa u proleće, Čista pšenica kao da je golub zrno po zrno birao, Gospodski ide kao patka po dubokom viru itd.
Ođeven kao cvijet. Ođeo se kao kaćun. Okitio se kao gora listom. Opravio se kao lipa u proleće. Osta jedan kao panj u lazinu. Porastao kao konoplja. Pun besede kao šipak zrna.
Zgrčio se kao jež. Zdrav kao jelen iz gore. Izgubljen kao brav u tuđem krdu. Izišao kao mara (u proleće) na sunce. Ide kao guska u maglu. Kakoće kao koka na sjedalu. Kao da je golub zrno po zrno birao.
— Tko traži puno prijatelja, nahodi malo. — Drž’ se nova puta i stara prijatelja. O DRUŠTVU — Jedna lasta ne čini proleće. — Sam čovek nikud pristao. — Sama ruka mrtvoj druga. — Čovjek je sam kao dub posječen.
(Znoj) 43 — Oni preli, oni tkali; oni vazdan, jadni, goli? (Prsti na ruci) 44 — Proleće jato golubova zlatnijeh kljunova, drvenih repova?
(Dren i drenjine) 202 — Sto orla na jednu nogu sede? (Kupina) 203 — Uže vola rodilo? (Tikva na vreži) 204 — U proleće te odmaram, leti te hladim, s jeseni te hranim, a zimi te grejem? (Drvo) 205 — Crveno, maleno, cara od konja skida?
Jedan sinak cvijeće nosi, drugi žito vuče; šćerca vince toči, a majka vodu lijeva? (Četiri godišnja doba: proleće, leto, jesen i zima) 225 — Krava riče iza Dubrovnika, tele riče iza Šibenika?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
zemlja sa svim šta se na njoj vidi, vozduh, oblaci, vetrovi, molnije i grmljavina, voda i sve što se u njoj dviže, proleće, leto, jesen i zima, svako dihanije i svako stvorenje do najmanjeg mravka i mušice.
Neka govori ko što [h]oće, ja ću postiti te postiti. Prođe to leto i zima. Na proleće postrigu me i dadu mi moje poželjeno ime Dositej. Kako sam taj post proveo, mučno će ko verovati.
sveštenika, pokažu mi veliki drum preko Velebita, pođem i sam pokraj Svetoga Mikule, preko planine, put Like i Krbave. Proleće, krasota vreme! Sve pevajući da se gore i doline razležu!
Moj dobri i ljubimi Teodosije Karlov|čanin, i on se tu mora inatiti. Tu provedem jesen i zimu, a na proleće pođem opet na more za preći u ostrov Patmos, čujući da se onde predaje jelinski jezik.
Svi slavuji u Augartenu u proleće, i kad bih ja sâm tu bio, pevali bi koliko da su najveća gospoda u njemu. Šenbrun, naši[h] bogoproslavljeni[h] i
U početku ovoga pisma rekao sam da smo mi ljudi kao lišće: u proleće se rađamo, a u jesen zrelosti spadamo. Ovo se, dakle, ne govori toliko za Mariju i Jovanku.
Ne ištem nikakve plaće; obeštam se biti s njim svu zimu, samo iz Livorna da me otpravi na proleće u Carigrad, gdi znam da se franceski i [i]talijanski jezici, navlastito kad i[h] ko s grečeskim ume predavati jezikom,
Već proleće tiho i lepo, za moreplavanije najlepše, no nami se Mučno rastati. Ali što mora biti, to valja da bude. Nađe se | korabalj
Na drugo proleće pređem s učenici moji k njemu u Roman. Kako sam ovde ono blaženo proleće i leto proveo, opisati nije mi vozmožno.
Na drugo proleće pređem s učenici moji k njemu u Roman. Kako sam ovde ono blaženo proleće i leto proveo, opisati nije mi vozmožno. K jeseni polaze trgovci za Lajpsik, a ja imam blizu trista dukata!
Naumivši, dakle, štogod izdati, na proleće pređem zajedno s moji mladići u Lajpsik, budući da tu i štampa slavenska imade, gdi se, i za istu Rosiju, neke knjige
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne žuti se i ne nadima pšenica kao kad u proleće Morava nadođe: to i nije pšenica; to je sitan divlji ječam pun bele palamide i plave ženetrge.
Kao što rekoh, ti ćeš biti bogat, uz to ćeš se i bogatom devojkom oženiti, jer se dukati, kao one crvene bubice u proleće, hvataju jedan za drugi.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
A onda poteče vreme kao kiša niz oluk, ali vrabac se sporo i teško oporavljao. Već. je proleće izvlačilo travke iz zemlje kad je prvi put zalepršao krilima.
»Kada li će porasti?« — pitala se. Nedelje i meseci su prolazili, ponovo proleće kao zlatna veverica skakutalo po dvorištu, a izdanak nikako da se digne od zemlje.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
U malom parku ispred Doma JNA, pod kestenovima koji uvek, osim u proleće, oronu i od isparenja ulice i od ravnodušnosti prolaznika, uz svoj spomenik, stoji Vasa Čarapić.
Tvrdoglavi Uzun na to ne pristane a gazda ga ostavi na miru. Ali u proleće 1804. godine, posle seče srpskih knezova a pred pogibiju dahija, sve se promeni.
Uzun Mirko Apostolović je bio star, nebo je bilo belo kao u proleće 1804, kad su, istim putem, pored Mehmedovog dućana, pašini momci gonili kamile na ispašu.
Otuda se dogodilo da je, u proleće 1815. godine, kada se Miloš Obrenović, jedva, izbavio iz Beograda i došao na dogovor o početku novog ustanka u
Tada je izgovorio reči koje su postale čuvene: da niko od njih nije došao da se vrati, nego da pogine. (Tako je, u proleće 1815.
Tako je polako sazrevao za učenje. Moralo je biti proleće jep je dečak, šćućuren u svom mraku, odjednom osetio kako ga dodiruje nešto meko i oporo u isti mah: milovalo ga je i
Stigla je 1815. godina i mladi Vuk je došao da čuje ostarelog Višnjića. Nad Sremom je prolazilo proleće, mirisale su sveže vlati, tamo preko, na drugoj obali Save, haralo je zlo i pripremala se nova buna a svako prepodne,
U olujnim nebesima i besnom moru, na primer, onda kod Korinta u proleće 1768, kad se lađa kojom je putovao, dvadeset dana i noći, bez prestanka, ljuljala i nikako nije mogla da isplovi za Krf.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
264 CXXXVIII PO ZIMI 265 CXXXIX TRIJUMF VENERE 266 CXL PRED KRAJ LETA 268 CXLI PROLEĆE 269 CXLII MENADA 271 CXLIII SAN VUKA MANDUŠIĆA 272 CXLIV MUZIČKE VIZIJE 277 CXLV NOĆU 278 CXLVI RASKLAPA ZORA...
“ Oj, ne znam je tešit', Srce mi je stena, Lepše li je teši Drugarica njena, To rumeno čedo, Melem naših rana, To proleće živo Sred jesenjih dana, Oh, rumeno čedo, Proleće i cveće, Znaš li onu pesmu: „Oj pelen pelenče!
li je teši Drugarica njena, To rumeno čedo, Melem naših rana, To proleće živo Sred jesenjih dana, Oh, rumeno čedo, Proleće i cveće, Znaš li onu pesmu: „Oj pelen pelenče!
mori, Srce mi se kida; Reci tvojoj druzi Oh, ne reci, ćuti, Ne znam ni sam šta je Što mi dušu muti Aj, rumeno čedo, Proleće i cveće, Ja znam onu pesmu: „Oj pelen pelenče!
“ Gladeć' kosu sa čela joj vrela, Smišljam šta bi rado čuti htela. Što j' najlepše, rado bih joj niz'o: „Vidiš, dušo, proleće je blizo“ A njoj svanu: - „Proleće je blizo.
Što j' najlepše, rado bih joj niz'o: „Vidiš, dušo, proleće je blizo“ A njoj svanu: - „Proleće je blizo.“ „Nebo će se zablistati blistom, Gora će se zaodenut' listom, Sunce sinut' kako nije davno“ Odazva se: -
se na ravnoj ruži Rascveta prvi cvet, A leptir polete beli Da prvi kuša let, U vrtu smo se sreli, Gde jarko sunce sja, Proleće, ti i ja. Leptir ljubavno ruži Šapće, i oko nje kruži, Mirisni ljubi cvet.
U cvetnom zamnome raju, Bez misli za drugi svet, U bezbrižnom zagrljaju, Idemo druga tri: Proleće, ja i ti. Al' kad žarko leto dođe, I mladost ružu prođe, Povije glavu cvet; Ljubavi leptir se mane, I malakše mu
sam Bog sveti zna! Proleće, ti, i ja. M. Đurčin CXXXVI U „BEČKOJ ŠUMI“ Sveže je i vedro jutro K'o početak lepe priče; I po granju i po
Sv. Stefanović CXLI PROLEĆE Miriše zemlja sočna, sveža, jedra. Sve klija, pupi; svud strujanje, vrenje. Čisto se vidi gde zemlji iz nedra Život, kroz
Kako odnekud zvoni... zvoni... zvoni?... V. Ilić Mlađi CLIV NA BUNARU U vedri dan što nagoveštava proleće Drumom širokim išli smo pokraj livada, I sa klicima obesne, detinjske sreće Zdravili pastire mlade i njihna stada.
Popa, Vasko - KORA
pogled U stanac kamen pretvoren Pustinja rumena Ali sve što u nju dospe Smislom propupi Nadom procveta Proleće izuzetno Ili blagodatna opsena U OSMEHU U uglu usana Pojavio se zlatan zrak Talasi sanjare U šipražju
kraju sveta KESTEN Ulica mu propije Sve zelene novčanice Pištaljke zvoncad i trube U krošnji mu gnezda svijaju Proleće mu prste kreše Živi od pustolovina Svojih nedostižnih korena I od divnih uspomena Na iznenadne noći Kad nestane iz
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
DEMOKRITOS Bilo je to, ako se ne varam, godine 397 pre nove ere, pretposlednjeg dana meseca aprila. U te dana je proleće kao što znam iz vlastitog iskustva, lepše no u kojegod bilo drugo njegovo doba, a boravak na obalama Trakije
On se obazre na sve strane. Kud pogleda, vide svežu travu i šareno cveće. I zemlja i vazduh mirisahu na proleće. „Ta to proleće razgoni moju tugu!
Kud pogleda, vide svežu travu i šareno cveće. I zemlja i vazduh mirisahu na proleće. „Ta to proleće razgoni moju tugu!“ Pogleda još jednom oko sebe i vide svugde, i kroz travu i kroz džbunje, ruševine, no ni to ga ne
Istina, ove građevine leže u ruševinama, ali njihovi oblici, slični besmrtnim idejama, žive dalje u novim zdanjima. Proleće, ne ono obično svakogodišnje, već ono veliko, epohalno, granulo je čovečanstvu posle vekovnog zimskog sna; ono zagreva
Još je čudnije što je on taj svoj pronalazak bacio u zapećak i obazreo se na drugu stranu. Već u proleće godine 1666 bavio se sasvim drugim pitanjima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Izgledalo je: kao da proleće budi život samo radi mrtvih i da živi druge dužnosti i ne poznaju već da ubijaju i da plaču.
Koliko mi se puta, pošto bih ugasio sveću i umirio se, učinilo da osećam čudne šumove i vidim kako njena bleda senka proleće preko onih bezbrojnih krstića i zvezdica što ih je nekad, danima i noćima, njen pažljivi pogled milovao, upijao, grlio i
Sutradan bila je nedelja. Proleće je disalo plućima punim rajskoga mirisa. I sa livada je pirila mirisna svežina, i svileni vazduh je podrhtavao.
I ne samo oni, nego kao i sve ostalo, čudno počinje da nestaje, proleće negde, gubi se, beži, nošeno neobičnim nekakvim vetrom koji sve vrtoglavo odnosi.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
notama, o prihvatanju vojnog budžeta per asslamationem, prostro sam na klupu poda se (jer zemlja je još vlažna, a proleće zna katkad biti zasjedno!). To ću pročitati večeras, pred spavanje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ja nisam naučila da radim. — Lako je za novac. Nego bi li ti pristala da te na proleće odvedem u moju varoš, da živiš, more, kâ bubreg u loju? A ja bih ti dolazio svaki drugi treći dan.
Gde si, lisnata zelena goro ! Kamo te, vrelo i toplo sunce!... Hajduk vas se zaželeo!... XXIII Proleće je; svetlo, veselo, živo proleće...
Kamo te, vrelo i toplo sunce!... Hajduk vas se zaželeo!... XXIII Proleće je; svetlo, veselo, živo proleće... Gora se razvila, pa se njeno nežno, zeleno, mlado lišće preliva pod toplom i jasnom sletlošću sunčevom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
najstarijeg sina, pa mu reče: — A be, sinko, uzmi pet stotina brava ovaca, pa da ih celu zimu čuvaš, hraniš, a na proleće toliko isto da mi na dvor doteraš. Ne učiniš li to, nisi moj sin; neću ti dati od imanja ni kopču.
— I tu joj popriča kako ga je otac oterao, kako mu ni para ni sena nije dao, i kako mu na proleće mora svu stoku živu da vrati. — E ludo moja, pa to je lasno, — reče mu devojka.
Ja ću da te naučim. Siđi ti u selo, pa uzimaj pare pod fajdu, na tolike ovce svaki će da ti da. Ishrani stoku, a na proleće će ti stići jaganjci i vuna. Vunu ostriži te prodaj i plati seno, a jaganjce daj te uzmi pare, a ovce pak oteraj doma.
Čobanin posluša, i učini sve tako kako mu je devojka kazala. Kad beše na proleće, sin otera pet stotina brava ovaca i donese još dvesta žutica gotovih para.
Petković, Vladislav Dis - PESME
DANI 212 PROLEĆNA PESMA 214 PET PESAMA 217 KRV I DOBROTA 219 NARAŠTAJ GROBOVA I SU3A 222 PROLEĆE 1915.
ONA, I NjOJ Tamo gde zima i leto, proleće i jesen vlada, Gde čovek živi u borbi sa ljudima i samim sobom, Gde bezazlena nevinost večito pati i strada, Vetar
Ja ne poznajem sad ni ona doba Kad ustajahu duhovi iz groba. Istina, ja znam da sve suve grane Proleće nekad grlilo je holo; Istina, ja znam i za one dane Kad sam se nad'o, osećao, vol'o U pomrčini, na dolini jada, Pod
Il' to korača duh propale sreće, Propalih misli, napora i snova, Kao opelo za mrtvo proleće, Kao zalazak sunca i bregova, Kao kob moja da zaborav spleće?
Još nam srca kriju izmirenje, spas I ljubav što prašta i jade odnosi K'o proleće zimu, kao mir talas. I dok ruke srećne stanuju u kosi, I dok glava sanja uz lice i grud, Mi nećemo čuti vetar što sve
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće; Njene oči, njeno lice, njeno proleće U snu vidim, ali ne znam što ne vidim sad.
Što sudbina krije buktinju slobode? Veliko proleće kad će da se javi? S Dunava i Drine, Timoka, Vardara, Kad će u boj poći naše moćne čete, Da unište jednom ime
Al' zemlji će sunce veselo da grane, Maj će vedar ići, probudiće goru: Njoj promena nosi proleće i zoru; Jedva čekam veče da i meni svane. 1904. KAKO MI JE...
U srcu će biti izmirenje, spas I ljubav što prašta i što jade nosi K'o proleće zimu, kao mir talas. I dok ruke srećne stanuju u kosi, I dok glava sanja uz lice i grud, Mi nećemo čuti vetar što sve
Dolazi doba rada i sreće Uz cvrkut ševa, kliktanje roda; Dolazi danas vedro proleće K'o stari vesnik svetlih sloboda, Dolazi doba rada i sreće.
1914. PROLEĆE 1915. GODINE Opet nam je zemlja teška k'o tamnica, Pomrčina gusta nasred grudi leži. I varoš i voda, brdo i ravnica
Dvorištem su kratke i duboke staze, Nepomične senke, i duša pustinje: Kao da čuvari nevidljivi paze Da ih ne poseti proleće i inje.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Pošto se iz dana u dan ništa nije menjalo, rešio sam da tome stanem na kraj i konačno sam uspeo u tome. U proleće 1884. sve razlike su usklađene, postrojenje je formalno prihvaćeno i ja sam se vratio u Pariz sa prijatnim predosećajem.
Prve zadovoljavajuće rezultate dobio sam u proleće naredne godine kada sam pomoću svog kalema ostvario napon od oko milion volti.
sam da izađem iz laboratorije i pošto sam okončao pripreme za podizanje stanice za bežično emitovanje, otputovao sam u proleće 1899. godine u Kolorado, gde sam se zadržao duže od godinu dana.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
On je svuda najverniji i najvažniji sluga srpskog seljaka, a naj više u Banatu On poore sve njive u proleće, on preveze sazrelo žito sa dalekih plodnih pola na seoska guvna, kada dođe vreme žetvi.
Sudbina mi je, međutim, odredila drugi tok. Istorija Banata zabeležila je jedan veliki događaj u rano proleće 1872. godine, u proleće koje je došlo iza onog Božića kada su se moj otac i moja majka saglasili da se ne slažu oko
Istorija Banata zabeležila je jedan veliki događaj u rano proleće 1872. godine, u proleće koje je došlo iza onog Božića kada su se moj otac i moja majka saglasili da se ne slažu oko predloga da pođem u Prag.
Radost života osećao sam danju na poljima punim svežine u rano proleće, ali uveče sve je bilo pokvareno verskim propovedima g.
U drugim zemljama mladi ljudi sanjaju o ljubavi u proleće; u Vojvodini jesen zamenjuje proleće. Tada crkvena zvona ne prestaju da objavljuju svadbe, a gajdaši i njihove vesele
U drugim zemljama mladi ljudi sanjaju o ljubavi u proleće; u Vojvodini jesen zamenjuje proleće. Tada crkvena zvona ne prestaju da objavljuju svadbe, a gajdaši i njihove vesele melodije ne prestaju da uzbuđuju srca s
U drugim zemljama mladi ljudi sanjaju o ljubavi u proleće; u Vojvodini jesen zamenjuje proleće. Tada crkvena zvona ne prestaju da objavljuju svadbe, a gajdaši i njihove vesele
U drugim zemljama mladi ljudi sanjaju o ljubavi u proleće; u Vojvodini jesen zamenjuje proleće. Tada crkvena zvona ne prestaju da objavljuju svadbe, a gajdaši i njihove vesele melodije ne prestaju da uzbuđuju srca s
Uveravala me je da bi me opet branila. - Bog šalje sunčeve zrake - rekla je - da bi istopio led i sneg u rano proleće i da bi povratio u život sve što leži beživotno u hladnoj grobnici, u nedrima majke zemlje, smrznuto ledenim dahom zime.
Ovaj rad završio sam u rano proleće i poslao ga Helmholcu koji se tada nalazio u Baden-Badenu. Odatle mi je stigao telegram: “Vaši napori uspešni,
Izložba konja u njujorškom Medison skver gardenu u jesen 1897. godine, i na Filadelfijskoj izložbi konja u Visahikonu, u proleće 1898., donelo js veliku slavu Kometu i Prinses Rouzi, ždrepcima koje sam obučavao osamnaest meseci.
koje sam zapažao, odnosilo se na moje ždrepce, ali je ipak moj laboratorijski asistent Kašman primetio u rano proleće 1897. godine da sam počeo da govorim malo vedrije o nekim starim laboratorijskim problemima.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
A Rastko Petrović taj temporalni oslonac premešta na suprotnu stranu: smešta ga u proleće. Tako se trajanje počinje da odmerava prema početku godišnjeg obrtaja (sunčevom usponu), a ne prema njegovome kraju
I neće biti da je slučajno što Otkrovenje počinje obraćanjem proleću: Da li ironiju ili osnaženje na život novi, proleće, sad mi donosiš?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Puk je iz sremskih i slavonskih sela krenuo u proleće 1744. godine i preko današnje Mađarske, Austrije i Nemačke izbio na Rajnu, gde su se nalazile sukobljene austrijska i
koja se takođe daje kao zaseban pasus i koja se takođe ponavlja, ali sa vidljivim izmenama: „Tako je, godine 1744, u proleće, Vuk Isakovič pošao na vojnu. 243 „Tako se 1745, u početku leta, Vuk Isakovič vratio sa vojne.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Časovi milja minuše, Radost i sladost proteče, Pa šta ti jadnoj ostavi Tvoj lagan dragan, proleće? Golu te nagu ostavi, I drugu dragu obima, Poljupce svoje rasipa Gdegod međ’ antipodima.
Vrati se dragan razdragan, Zaboravi se sve, I luda s ludom luduje Ponovo, kâ i pre. ZIMA Slava tebi, ubavo proleće! Tebi venci, jer je tvoje cveće! Hvala letu, kad sunce zavlada, Toplo grli, a pruža i hlada!
»Starmali« 1888. PRETPROLEĆNA PESMA Proleće je veće blizu I bistriji dani s njime; Pitaće nas: čime ste se Zanimali prošle zime?
Zimnje j’ doba; — a grob njegov Pod snegom je evo veće; Al’ za malo, — dan za danom, Osláviće i proleće: Po grobu će nići trava, A po travi cveće sija Što miriše kao duša, Kao duša najčistija; A u ruci srpskoj knjiga
Miljković, Branko - PESME
O neima puta kojim bi do mene mogli doći Ko proleće koje zaboravi da cveta sad ležim mrtav na severu sveta Smrti ljubomorna najveća moja noći!
O, opija me vatra tako trezna Oko tvoje glave ko proleće! Ko tebe nije video taj ne zna Sebe, ko tebe ne vide taj neće Nikuda stići, jer beskrajan je put.
Ko pticom isceli Ponor proleću bezazlenost preda. Ružom pogrešno i nežnije kazana vatro, Proleće prođe i niko se ne stidi Da preostale dane kao budućnost vidi, Koju preletaju gmizavci s ptičjom maštom.
Ko pojede svoje srce taj se drznu Da pesnik bude predelu bez pamćenja, Cvet nedovršen kad proleće već prođe. Svet će spoznati onaj ko ga menja. Slabi su pozvani da postanu vođe.
Otvori semenku u kojoj nežno čami Zaboravljeno proleće. Otvori Kamen što prećuta zvezde svojoj tami. Otvori put ptici, čoveku i zori.
belu Za potonuli plamen u maju Za potonuli plamen u maju Sjaj koji sebe ne upozna Gorkim stvarima blagost vrati I proleće godini.
je ista Zagađena vatra u glavi, bivša reč Buduću zoru uči surovosti BUDUĆNOST VATRE Sakriću te u moju zimu Večito proleće zaleđena zoro Sunce je tvoj neprijatelj U ime pravde u ime pustinje Sunce se okreće istina menja mesto Onima koji ostaju
Petrović, Rastko - AFRIKA
Odjednom svet, opravljen, izlazi da se baci na jela sa larmom i veseljem dece. Jednodnevno proleće pretvorilo se u leto. Vuije mi priča o kamenom dobu Afrike, o njenim plemenima, jeziku, biljkama, fauni i fosilima.
zelenilom, sa svojim kulama, tvrđavama i zidovima, Rabat ulazi pravo u reku svetloplavu, otvorenu nebu kao kakvo proleće. Sa druge strane reke, iza prostrane ravne i zecaljene suncem plaže, varoš Sale je po brežuljcima.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Pa baš i da ce održimo do zime, koja vajda otuda? Hoćemo li mi sami moći na proleće da obnovimo borbu sa pribranom Turskom, ako nam ko ne priskoči upomoć? Ne možemo. A ko će nam priskočiti u pomoć?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
To rumeno čedo, Melem naših rana, To proleće živo Sred jesenjih dana. Oh, rumeno čedo, Proleće i cveće, Znaš li onu pesmu: „Oj, pelen-pelenče!
To rumeno čedo, Melem naših rana, To proleće živo Sred jesenjih dana. Oh, rumeno čedo, Proleće i cveće, Znaš li onu pesmu: „Oj, pelen-pelenče!
Reci tvojoj druzi — Oh, ne reci, ćuti, — Ne znam ni sam šta je, Što mi dušu muti. Aj, rumeno čedo, Proleće i cveće, Ja znam onu pesmu: „Oj, pelen-pelenče!
“ Gladeć’ kosu sa čela joj vrela, Smišljam šta bi rado čuti htela. Što j’ najlepše rado bih joj nizô: Vidiš, dušo, proleće je blizo. — A njoj svanu: „Proleće je blizo.
Što j’ najlepše rado bih joj nizô: Vidiš, dušo, proleće je blizo. — A njoj svanu: „Proleće je blizo.“ Nebo će se zablistati blistom, Gora će se zaodenut’ listom, Sunce sinut’ kako nije davno, — Odazva se:
ІІІ Juče čarah proleće i cveće, Da se po njem’ šeće; Budih gore, da zelen prihvate, I slavuje da se pesme late; Pričah izvor iz vilinih
U snu, dabogme u snu, Dođe mi moja draga, — U salomljenim grudma Razvi se nova snaga. I proleće se zasja U duši mojoj tijoj, A zaigra mi srce, I počeh pevati joj.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dragiša mahnu glavom. — Strašno!... Iz dana u dan topimo se kao sneg u proleće. Vratio se Vojin. — Ti nisi ništa pričao?... Posilni, daj onu flašu sa konjakom. Gde smo stali?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Veje vetar, veje I želju mi greje Kao sunce majsko. Bilje krasno, rajsko, Kad proleće dija I cveće izbija. O vej, vetre sladak!
Zaharija Orfelin MELODIJA K PROLEĆU Dično vreme nam prihodit, zima progonjava se, čto proleće već dohodit, ljeto približava se. Nebo čisto nam javlja se. i svjetljeje izdaje se. o zlatoje proleće!
Nebo čisto nam javlja se. i svjetljeje izdaje se. o zlatoje proleće! Živopisci predstavljaju u sadiku djevicu, nakićenu nam izdaju i prejasnu u licu, vjenac cvjeća na jej glavi, drži
O zlatoje proleće! Sunce jasno ot nizine milostivo grejući tečet sada do visine hladnost progonjajući, radost ljetnu pokazujet, svjetlost
O zlatoje proleće! Mesec ravno ljepše sjaje, blagosloven bivaja; plodam zemnim rasti daje, zimu već otpuskaja, u poretku svomu biva i
O zlatoje proleće! Zvjezde svjetlost toplu dajut sve uveseljavajući, vjetri južni prohlaždajut ljeto pokazujući, i Denica ran' ishodit, su
O zlatoje proleće! Po svem svjetu svjetlost krasna svjetlo sve javljajet eja; sunca, lune i zvjezd jasna toplota nam dajet sja: zemlju,
O Zlatoje proleće! Jutrom rano vozduh krasni, noseći se istiha, prohlaždava sav svjet jasni preradosno izliha. Životnaja v njem igrajut,
Životnaja v njem igrajut, tim veselost nami dajut. O zlatoje proleće! I u zemlji tvari male, oseteći proleće, sve u radost oni stale, skoro idut u cveće.
Životnaja v njem igrajut, tim veselost nami dajut. O zlatoje proleće! I u zemlji tvari male, oseteći proleće, sve u radost oni stale, skoro idut u cveće. Jednim slovom: sve životno skazuje se bit radosno. O Zlatoje proleće!
Jednim slovom: sve životno skazuje se bit radosno. O Zlatoje proleće! Djejatelji ran' ustajut, imajući ohotu zemlju plodnu da djelajut ne smatrajući potu.
Ptici iz gnjezd izljetajut, na luft sebe tihoj dajut. O zlatoje proleće! Polja krasna radujut se imajuć zelenjeti, i sve na njim' čto nasut se načinu s veseljeti.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Jajce je vječito, bilo proleće, bilo ljeto, bila jesen ili zima, tužno, turobno i mračno. Nigdje vedra i nasmijana lica, nigdje živa i vatrena hoda i
Jakšić, Đura - PESME
kula, zvono se zanija, U crkvi se čuje molitvica tija, Užegu se same pogašene sveće — Kroz nemo dvorište neki duh proleće. Na čelu se bledom, gde je kruna sjala, Svetiteljska svetlost divno zablistala...
Nastasijević, Momčilo - PESME
3 Mi horno, ruku pod ruku; na srcu toplo, škripi pod nogama sneg — zemljom nam zastrta svila. 4 Pa proleće nad nama plavetna raširi krila; sa tajne spade skrama, snom buknu u biljku klica, i zaromori gora, i zapeva tica.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Što je ludo, što se ne ženi, što je ne uzima, ljubi, grli, kad eto već Uskrs i proleće! Samo kod Stojančetovih što su joj kao ne branili da odlazi, a i kod Mladenovih.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
l. (SEZ, 19, 20). Naročitu moć ima b. l. koji je pronikao iz glave prve zmije koju u proleće vidimo (ili: iz zmije koju ubijemo pre Blagovesti, ili u Međudnevice). Ko takav struk b. l.
(SEZ, 41, № 166). V. l. ima u bajanjima i narodnoj medicini važnu ulogu. Sokom koji l. pušta kad se u proleće oreže (»lozina suza«) mažu žene i devojke kosu, da bi rasla (Karadžić, 3, 1901, 200; SEZ, 13, 1909, 413).
je proletnji cvet par excellence, a Baba je božanstvo koje se naročito u proleće manifestuje (upor. »Babu s jarcima«, iz februara, Babu Korizmu, babu iz karnevalskih dana, v.
smatrati jedan postupak poznatog srpskog junaka iz prvog ustanka, Vase Čarapića: kad je on, hajdukujući, video u proleće na Avali prvi g. kako je olistao, izvadio je cvancik i darivao ga (Milićević, Kneževina Srbija, 75). G.
»Drem« se »predaje« i samom drenu, kad se u proleće prvi put ugleda njegov cvet (Sofrić, 86), ili na Đurđevdan pre zore: momci i devojke u tri maha penju se na d.
Ako žene ugledaju prvi put u proleće rodu s glave, biće te godine malo k. (ZNŽOJS, 7, 144). Kad se u selu Razgojni (leskovačko) pojave oblaci s gradom,
Tiber. ‹69›), tako se Srbi, kad prvi put u proleće zagrmi, kite koprivom (SEZ, 14, 332; 17, 169; 194); takođe se, u tom slučaju, i verige kite k.
187). Kroz kupinu kojoj su oba kraja urasla u zemlju vrši se magično provlačenje: na Đurđevdan pre sunca, ili inače u proleće, provlače se ispod nje žeteoci i žetelice, da ih ne bole leđa kad žanju (ŽSS, 119; Begović, 242).
Ona je i inače cveće sa magičnom snagom: ko prvi put u proleće vidi lj., treba da joj otkine glavu i pojede, pa će biti cele godine mlad i zdrav (ZNŽOJS, 20, 44). Lj.
, radi plodnosti, pomešaju sa s. koje se seje u proleće (GEM, 38, 1975, 172), a polaženik, takođe radi plodnosti, obavlja simbolično sejanje, prosipajući kroz sito razno s.
»liči na čoveka s decom«, pa je zato ovde zovu: raskov s̓ s decu, ali ne raste osim u Zaplanju, gde »se javlja samo u proleće i brzo je nestane« (SEZ, 70, 1958, 581 id).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Za loženje vatre: čakmak, kremen i trud. Mogu iskrčiti komadić zemlje u šumi i posejati na proleće nešto useva. Po kesicu semena pšenice, ječma, ovsa, raži, paprike, graška i boba.
Znao sam da će izjahati i on i da je ovo jedini način da ga pratim a da me ne primeti. Obnavlja se Dadara kao proleće posle dugih zimskih mećava i lapavica. Evo ga gde čuči držeći konja za uzdu. Lišće je opalo sa žbunja a on lista.
Onda se mogu, koliko god hoće, zlatiti u sunčana predvečerja, motati i razvlačiti otegnute sline magle, listati prvi u proleće, rasejavati po dolini svoj krupni, jedri žir te uobražene velmože među drvećem.
Ilić, Vojislav J. - PESME
10 LjUBAV 11 LjELjO 13 LjUBIČICA 14 DUH PROŠLOSTI 15 SLUTNjA 16 NA DRINI 18 JEDNA NOĆ 19 ŽRTVA 21 TIBULO 22 PROLEĆE 23 NA VESELjU 25 SAN 30 NEBESNI ZVUCI 33 JESEN 35 VEČE 36 ISPOVEST 37 GRM 43 PESMA 44 POD LjUPKIM NEBOM...
ZAVESE TEŠKE) 108 NOĆNI GLASOVI 109 NA MORU JEGEJSKOME 111 ARNAUTKA 113 PETRARKI 114 U POZNU JESEN 116 PESNIK 117 U PROLEĆE 118 DRUGU 119 LELEK 120 ČEKANjE 121 NA GROBU VOJVODE DOJČINA U SOLUNU 122 SVETI SAVA 124 (VEKOVI SU PROHUJALI...
On ljubi hladni kam. 1883. PROLEĆE Proleće milo na zemlju slazi, I sunce zdravi polja, breg, Studene zime gube se trazi. I kopni sneg.
On ljubi hladni kam. 1883. PROLEĆE Proleće milo na zemlju slazi, I sunce zdravi polja, breg, Studene zime gube se trazi. I kopni sneg.
U rano proleće tamo surovi gorštak se vere, Slušajuć srdite vale, što hrašće stoletno lome; I smelo, nad ponor nagnut, majkinu dušicu
Al' svetli živi Kron, I s njime, kraj zračnog trona, u čistoj, nebesnoj pravdi Živeće večno on. 1889. U PROLEĆE Premaleće kad zasija, Zazeleni tavna gora, Kad s pučine sinjeg mora Blagi vetrić zaćarlija: U te dane moja duša, Kao
noćas stigô od sveštenih strana, Gde evlija svete provođaše dane: Gde biserni talas plavoga Jordana Orošava strane. Proleće je stiglo. Više plave reke Sve njegovo društvo leluja se eto... Oni žurno stižu od sveštene Meke, I dovode leto.
2. Od kapija tvrdih Vindobone grada Do obala cvetnih, gde proleće vlada, Grob do groba leži i svedoči javno Da ginusmo slavno. 3.
Badava se moliš... sa pesmama svojim... Raščupan i strašan ja pred tobom stojim. 2. Već je prošla zima i proleće vlada, Na prestolu sedi plavooka Lada Priroda se bujna iz mrtvila budi I zelenim plaštom zaogrće grudi.
Zar da bunim radost što im tako liči, I sa kojom štedro proleće se diči? 4. Eto tu je agent što zaljubljen hodi, Uglađen i spreman po poslednjoj modi, Odmereno, s pažnjom, čak i ruke
Zar da kvarim radost, što im tako liči, I sa kojom štedro proleće se diči? 10. Ja neću da pevam... U najdubljem miru Pokidaću žice i razbiću liru.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zima će pokriti taj deo vidika belim pokrivačem, a proleće persiskim ćilimom, obojenim sočnim zelenilom mlade trave, protkanim srmom rascvetalih vrba.
Sa najlepšom lađom klasičnog doba starog veka, mi ćemo na put. Bilo je to, ako se ne varam, u rano proleće 219 godine pre Hrista.
U takvom raspoloženju uputih se na Kalemegdan koji leži u blizini Ministarstva. Tu je proleće već granulo i ispunilo vazduh svojim mirisom, koji se kroz grlo zavlači do samog srca.
dva pratioca stigao na srednju stanicu i da će onde, sa još onom dvojicom koju je tu zatekao, provesti zimu da se u proleće vrate živi i zdravi. Dođe i proleće, a od Vegenera i njegovih drugova ni traga ni glasa.
Dođe i proleće, a od Vegenera i njegovih drugova ni traga ni glasa. Moralo se misliti na pomoćnu ekspediciju. Ona je na brzu ruku
I Afrika se vidi jasno, prepolovljena po svoj svojoj dužini granicom dana i noći. U Egiptu je granulo proleće. Dolina Nila zeleni se, između žućkastih peščanih mora.
onda se ona bela kapa oko njenog pola raširi do prečnika od nekoliko hiljada kilometara; a kada na toj hemisferi grane proleće, onda se ona kapica sve više smanjuje, da se u doba leta suzi do stotoga dela svoje bivše površine, a katkad i više.
Tu, u našoj blizini, lebdi u prostoru jedna planeta, gde sviće dan i pada noć, gde posle zime grane proleće; onde ima - to se jasno razabire - mora i kontinenata, vode i vazduha. Onde ima, valjda, i života.
Videli su mora, zalive, kontinente, ostrva, plodne ravnice, pustinje i oaze. Opazili su kako se u proleće one ravnice oboje sočnim zelenilom, a Flamarion je svojim očima sagledao purpurno rumenilo jesenjeg lišća.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
GRČIĆ MILENKO, NESTAŠNI DEČACI 53 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TICE SELICE 54 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TEŽAKOVA PESMA U PROLEĆE 55 PETAR DESPOTOVIĆ (ČIKA PERA), VESELOST 57 PODACI O PISCIMA 58 HRONOLOGIJA POČETAKA SRPSKE KNjIŽEVNOSTI ZA DECU (OD
Njegovu pesmu „Melodija k proleću“, himnu prirodi u kojoj čitav svet radosnim klicanjem pozdravlja zlatno proleće, ubrajamo u sami početak srpske poezije za decu.
koje svako pokazuje na svoj način („zec u gori poigrava/ slavuj dično pocrkava…“), sa refrenskim usklikom „O zlatoje proleće!“.
). Refrenski stih „U zemlji je zlato!“ u „Težakovoj pesmi u proleće“ ima vaspitni karakter, dok, sa druge strane, razumevanje nemirne dečje prirode u potpunosti korespondira sa savremenom
Zorana Opačić PESME MELODIJA K PROLEĆU ZAHARIJE ORFELIN Dično vreme nam prihodit, zima progonjava se, što proleće već dohodit, ljeto približava se. Nebo čisto nam javlja se. I svetljeje izdaje se. O zlatoje proleće!
Nebo čisto nam javlja se. I svetljeje izdaje se. O zlatoje proleće! Živopisci predstavljaju u sadiku djevicu, nakićenu nam izdaju i prejasnu u licu, vjenac cvjeća na jej glavi, drži
O zlatoje proleće! Sunce jasno ot nizine milostivo grejući tečet sada do visine hladnost proganjajući, radost ljetnu pokazujet,
O zlatoje proleće! Mjesec ravno ljepše sjaje, blagosloven bivaja; plodam zemnim rasti daje, zimu već otpuskaja, u poretku svom biva i
O zlatoje proleće! Zvjezde svjetlost toplu dajut sve uveseljavajući, vjetri južni prohlaždajut ljeto pokazujući, i Denica ran' ishodit,
O zlatoje proleće! Po svjem svjetu svjetlost krasna svetlo sve javljajet sja; sunce, luna i zvjezd jasna toplotu nam dajetsja: zemlju,
O zlatoje proleće! Jutrom rano vozduh krasni, noseći se istiha, prehlaždava sav svjet jasni preradosno izliha. Životnaja v njem igrajut, t
Životnaja v njem igrajut, tim veselost nami dajut. O zlatoje proleće! I u zemlji tvari male, oseteći proleće, sve u radost one stale, skoro idut u cveće.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kao kamen je ležao Rista na njima. Prošla je godina dana od Ristine osude. Proleće ogranulo. Zeleni se trava, zeleni se reka, sunce greje nežno kao da miluje.
Možda u njoj sevdah polako zori... sad je još dete, ali daće Bog, zapevaće jedared, doneće nam proleće u kuću, kad odraste...
Ali to se sve još može popraviti. Hajdemo. Proleće, i ukršteni vetrovi: mlaki, hladni, topli, jaki, umereni, slabi. Tisu ne može čovek da pozna: goni energične i brze
Bilo je proleće; groblje ucvetalo od cveća baštenskog, ali naročito od ucvalih voćaka. — Evo vam, pod ovom velikom šljivom, to su grobovi
opet u dubokoj crnini, onako lepa i retka... Ustalasaće se onda, jedared godišnje, svet u varošici... U proleće, na Đurđev dan, sunce, zelenilo... Uoči tog dana veliko bdenije, puno sveštenika i naroda u „Spidinoj kapeli”...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« Primetiti valja da je našoj irojkinji svojstveno bilo brzo govoriti, koje malo promukle reči njene izdavaše kao kad u proleće prvi put izdaleka grmi, a budući da prednja dva zuba nije imala, zato nije ni čudo da pri ovoj grmljavini iz usta njeni
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Umirali su vojnici u masama, da im se ni imena nisu mogla pobeležiti, potom sve ređe, i kad je granulo proleće, njihova lica bila su pomalo rumena, a oči sjajne. Jednoga dana premestili su nas na suprotni kraj ostrva.
Petrović, Rastko - PESME
Ko da to nije ponor! Čoveka. Ali, gde živi on od nekoliko ljubaznih reči Kao od malo zrna lana; U proleće mu se duša drvetima leči, U jesen je već umorna i onda je sama.
Sad je proleće, sakrite se, devojke! Neznano kako klas će brazdom iznići, Slučajno sejač da zaseje uvojke. Haj, doba čežnja i vizija,
Haj, doba čežnja i vizija, mladići. Divka na vodama Mimi Dedincu, drugarski Proleće, ubavi dečak Velesa, Čija su usta sazdana za ljubljenje, dade da po srcima zaplesa Rascvetano voće i usamljeno stenje.
U mislima, sve devojke oplođene Već rađaju junake, I noge su jake U svake mlade žene. Kupalo, ubavi deran, proleće, Sa zvekom ratnom i smehom u moje srce sleće deran.
Kupalo, Kupalo, Proleće, Ubavi derane Velesa, Moj dragi: obnovljeno ljubljenje, Rascvetano voće, nasmejano stenje. U mislima sad svuda pozdravljaju
Kupalo, prekrasni nestaško proleće. Sa zvekom ratnom i smehom u naša srca sleće. Čuj, dragi, s Kosmaja trube ječe! Kupalo, prekrasni deran proleće.
Sa zvekom ratnom i smehom u naša srca sleće. Čuj, dragi, s Kosmaja trube ječe! Kupalo, prekrasni deran proleće. Junoš na vodama Kada se u srce useli proleće, Mladići pred divke kape baciše i pokloniše se, Sve se device
Čuj, dragi, s Kosmaja trube ječe! Kupalo, prekrasni deran proleće. Junoš na vodama Kada se u srce useli proleće, Mladići pred divke kape baciše i pokloniše se, Sve se device nasmešiše s oltara Na grohotne trbuhe žandara. O!
O! Po grohotnim trbusima žandara Izniče mlado lišće i okruni ih cveće. Kada se u srce useli proleće, Mladost se kao ćilim poljem produžava, Na rubu čijem devojče divno spava: Ja kraj nje milosno ležem, da je vežem Rukama
brega; I ulicama kao da direci cvetaju, Po gorama kosovi kao da pevaju, Po poljima junci da šetaju, Kad se u srce useli proleće: Tad veselom mladeži svaka bruji ulica, Na vrh repa lavovskoga buketić je ružica.
O proleće divotno, sve sa tebe poludi! Da l' veruješ, draga moja, da je strašno umreti, I da li ću tako lako sreću podneti?
Pričekaj dok noć padne velika, vedra, Da tihom noći najzad pokrijemo nedra I proleće, koje nam danas srca probudi, Kao kriška će obraz cure da zarudi, U neveste zategnuti bedra: A pozno u noć kad sve
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Činilo se kao da čekaju izbijanje nekog nevidljivog zvona, pa da se jave. Kad, najednom, kao prasak skrivene puške puče proleće. Raspali sunce po reci, poče da se topi led.
Takve je, nekad, i sam imao. Mislio Starac, premišljao šta da radi. Misli su mu kao bumbari u proleće zundarale. Konačno, smisli: postaviće Strašilo. Neka se njiše na vetru, neka razgoni ptice i dečake.
Nedeljama i mesecima donosio je bolesnoj susedi hleb i mleko, a kada je došlo proleće, ona mu je poklonila prekrasnu žutu loptu. Sada ta lopta besmisleno čuči pod krevetom, jer je đubre prekrilo igrališta.
Uzalud su dani leteli! Već je i zemlja zelenu košuljicu oblačila, a oblaci mirisali na proleće: zvono je brujalo. Nije preostalo ništa drugo do da se beži.
Kako bi im se ranije kao vesnicima proleće, kao starim prijateljima radovali! Kako su im sada bile mrske! — Kako pravo imaju one na dom koji ja moram da napustim?
— treperi brezica lišćem smejući se a orah potišteno saginje glavu. Lepotica je breza, srebrnasta u proleće, zlatna u jesen, ima prava na malo duži jezik! Da nije nje, onemeo bi od ćutanja, ogluveo od tišine.
Jesu li nedenje ili meseci prolazili, orah nije znao. A kada proleće buknu u krošnjama drveća, izađe drvodelja iz skrovišta i pred začuđenim očima suseda ukaza se stolica kakvu još niko
Šantić, Aleksa - PESME
Motika tuče, i u gole prsi Suhog težaka duša neba vije, I znoj mu kupi... Odjekuju vrsi — Proleće pjeva. No dok gospod bdije I na svom toplom srcu zemlju stiska, Ja vidim kako jedan crv se vije — Gmiže i puzi i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
), sastajanje u proleće („Đurđev danak — hajdučki sastavak“) i rastajanje u jesen („Mitrov danak — hajdučki rastanak“), pobede i poraze.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
SREĆNU OBRIČE 81 ZDRAVICA II 82 MOLITVA ZA SLUŠAOCE 84 DAR VODE 85 DAR VODE 86 DRVEĆE I VETAR 87 LAĐA, ORAO I ZMIJA 88 PROLEĆE 89 GODIŠNjA DOBA 90 CARICA PROLEĆA 91 OSVAJANjE UNUTRAŠNjIH ŽITNICA 93 POZIV NA ČITANjE 94 MUDROST SLUŠANjA 95 SVEĆA JE
Ni orlu puta leteći ispod neba. Ni pak zmijinje staze kad se prevuče preko kamena. PROLEĆE Ka neku mrtvičinu, zimnu tugu smeće sa sebe svaka proniklica zemljana! Sva tvar prozelenjuje, te pupča i goji se.
Odelo nam je vera s dobropoteklom; sedeć na hjeruvimeh, samozavijen s krpetinami na zimi u jasla leži. A na proleće ptičiji glas u pustinji čuće se. Joan preteča kano lastavica zapojaće.
A na zimišta odlažahu u Ćizik. A na proleće opet dohođahu biti se pod grad te tako ima do sedam godina što vrlo ratovahu i mnoge svoje galije potrošiše i
da se ne zagasi. Maečak s telom neka se pripne na dud. Eda ikoja lastavica sa svojom pesmom proleće dobro čini? Ni pak jedna je črta zemljomeriocu, il' mu morski put jednome korabu i dumendžiji jednom; dosta ih je s
Tuđe vere ni kudi ni hvali. U dobro i posleno dobi radi i časom sadi, da obereš zrelo grožđe. U proleće podiži se, da zimi huzuriš. 1745. Budi gospodar tvome blagu a ne ono tebi. Svačem kraj ima.
Što je god pravo, to je sve i Bogu po volji mu milo. Jedno ostavio, a drugo ne stigao. Po zimi znamo da se lepo proleće ukazuje, i po kavzi mir i ljubljenje se biva.
A zorom rano, to je detinji život. STRAŠNI KRČMAR Sami vidimo da svakom ovo vreme skoro prohodi i tako to brzo proleće i prha kano kad gladan orao na koju strvinu leti.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
se — preoblačiti se preripiti — preskočiti prizortiti — primorati prilegati — priličiti prokaj — pokraj prolet — proleće prodžumbusati — razonoditi se pule — ždrebe putine — cipele pcetište — psina pšeško — pseće rakli-sapun — mirisni