Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dim je omotao poljanu, ali su hajdučke oči i kroz njegovu gustinu mogle videti one senke što proleću tamo-amo... — Hoćemo li, harambašo? — upita Zavrzan. — Ne... Samo za mnom!...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Gle, ja ne vidim ni krvi u obrazima ljudi. Kao iza maglovitog stakla, blede i beskrvne, proleću maske mimo mene, a ruka, najboljega moga druga ruka, kao ledene ručice gvozdenih vrata, smrzla je i mrtva.
Afrika
Žute, riđe vreže, bršljani i lijane dršću od ptica koje kroz njih proleću. Reka se jednako cepa u rukave, obljubljujući ostrva kroz čije nas gusto bile ljubopitljivo posmatraju majmuni.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Božič je rešio da tu ručaju. Predeo, ispod tog brdašca, bio je blag i zelen, u proleću, opkoljen šumicama četinara i bagremova.
u nekom malom mestu, kraj Dunava, u Austriji – mestu, koje je, prema pričanju njegove Ričuline, bilo vrlo lepo, u proleću, kad jabuke cvetaju, još lepše, zimi, u snegu. Još više je slušao o njenoj materi, kojoj je kći slala svu uštedu.
Kad je šest belaca, u istom magnovenju, skočilo uvis, podvijenih nogu, kao da su jarci, u proleću, kad ovce zamirišu. Jahači na konjma, koje je video, nisu za Isakoviča bili ništa naročito, ali konji, ajgari, i kobile
iz njegovog dotadanjeg života, preletali su u sećanju tog čoveka, na tom putu, kao što slepi miševi, uveče, u Temišvaru, proleću. Za trenut padaju na lice, senkom svojom, ali bez traga nestaju.
Nego da uhvati nešto, dok još može, što će ostati za nama, ovde, na zemlji, u proleću, vidno i milo Suncu, kad on bude bio već u grobu. Jednom rečju, Trifun je u Rosiji tražio samo mlado!
A on, bez žene, beli udovac, otac šestoro, radio sporazumno. Prvo treba kažnjavati smrću. A drugo dođe, kao kišica u proleću – niko ne zna kako.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
To ju je izbezumilo. Sutradan na času govorila je o fizici i proleću više gledajući kroz prozor nego u razred. Lice joj je bilo puno svetlosti i činilo se desetak godina mlađe.
Čuo sam brodove u snu, pisak vozova, šumno, divno žuborenje putovanja, u stvari. Zatim sam video kako pored mene proleću bandere, reke, vrhovi planina i usamljene kuće, ali mi je nešto, ludački nedostajalo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
TAKO DA JE MOGAO DA SE VRATI I DA SE POJAVI, PRI ULAZU U SELO, NA DRUMU, NA ISTOM MESTU, GDE SE RASCVETAN JAVLjAO, U PROLEĆU, PRVI BAGREM 118 X BESKRAJNI, PLAVI KRUG. U NjEMU, ZVEZDA 129 SEOBE I BESKRAJNI, PLAVI KRUG.
strah, praznine i obmane večernje, mrak i luda priviđenja gospože Dafine, upropastili mir kuće Aranđela Isakoviča, u tom proleću što je, posle tih zadocnelih i čudnih mrazeva, sinulo toplo i neobuzdano.
TAKO DA JE MOGAO DA SE VRATI I DA SE POJAVI, PRI ULAZU U SELO, NA DRUMU, NA ISTOM MESTU, GDE SE RASCVETAN JAVLjAO, U PROLEĆU, PRVI BAGREM Sve do jeseni, po slavonskim selima, nije se čulo ništa o onima što odoše na vojnu.
Povratak sa vojne, celo to zimovanje u Oberpfalcu, put kroz Austriju u kišovitom proleću, dolazak pod Osek, sve je to ipak, ma koliko da je bilo mučno i teško, prošlo Vuku Isakoviču kao san.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Vi više volite da pišete o prirodi uopšte, o proleću, o godišnjim dobima, a manje vas zanimaju pojedinosti, izdvojena zbivanja.
Sremac, Stevan - PROZA
To mu je zagorčalo dane već u proleću života njegova. Tako je u školi još mnogo propatio od kleveta, sumnjalo se počešće na nj za poneku izgubljenu stvar, i
Radičević, Branko - PESME
“ 86. Svud zajedno oni šeću Od veselja na veselje; Danci idu i proleću, A za njima i nedelje: Eto zime na izmaku, — Njina sreća ni za dlaku. 87.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali ovi, boga ti milog, pojašu konje, pa te i ne izveštavaju, i tek vidiš kako samo proleću pored tebe. Zato, pazi noćas... još ih ima napred.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ta ja sam mlada, lepa.... ja moram biti srećna !« I pred njenim očima proleću sjajne, divne slike zamišljene budućnosti, ona se smeši tim slatkim sancima i u isto vreme čuje kako joj se drugovi
Ljubica oseća da neće moći danas ništa uraditi. Misli ne mogu da se zaustave na jednom predmetu, no samo proleću, uvećavajući još više crvu slutnju, koja joj obuzela dušu.
Ona opaža samo kako joj proleću ispred očiju rascvetale voćke, nakrivljeno prošće, suhe grane na ponekim šljivama, i ide, korača brzo i uzbuđeno, ne
Gleda sumanuto, ide mehanički, a kroz glavu joj samo proleću nekakve isprekidane misli... »I Zorka ostarela... Kažu ne daje više mleka, ne teli se...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ljubi krpe kao zlatnu krunu, a u osmehu krije toliku zabunu koliko je nema u proleću i majci. Oče naš ali sin tvoj nema više moći, da se u štalama na putu u noći ičem od smrti nada.
golim, i, nad zemljom ovom, kroz koju Arno rudi, pun zvezda i zraka, moj se šapat sliva, u izmoždene grudi, jer se, u proleću, sve to opet zbiva, svuda, gde ja volim. I, tako, bez reči, duh će moj sve tuđe smrti da zaleči.
Nebo što diše u visoke, daleke topole. To isto nebo u proleću, nadneseno nad mali život mrava i buba. Kao jedno blago, materinsko oko. Nebesa Slovenije.
Nad zemljom više ne miriše krin, u proleću, oštar, bludan, ženski. Rascvetane voćke stiskam na rebra, kroz vazduh blagoveštenski.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Samo mu pred očima proleću neki svetlaci i u mislima stoje samo oni, njegovi najmiliji, koji tamo negde u ravnom polju na ovoj studeni, možda leže
Posle sam počeo da mislim, nije vajde, mora se!... Ali kako da mislim ! Pred očima neprestano igraju i proleću neke crne loptice, a glava štreca i zavija, zavija, zavija... I osetih se samohran i nemoćan kao suho drvo u pustinji...
Rakić, Milan - PESME
Ćuti mrka šuma borova u tami, I priroda cela ćuti. Noć se hvata. Nečujno proleću zadocnela jata. A mi, kao dvoje siročadi, sami, U svežoj tišini prirode i noći Osećamo jasno, sa tugom i stravom, Da
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Je li im je vila na dar dala? Ili im je đavo debelo podvalio? Ko zna! Kao što zime predaju polja proleću, otac j e sinu, a ded unuku predavao veštinu pretvaranja drveta u čipku, ali se selo od silnog rada ne zaima.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Pukotine je nestalo onog dana kada je ubila Petriju. Taj dan je bio izvanredan, pun mekih osvetljenja pod kojima je, u proleću, na svakoj vlati vidna bezazlenost od buđenja. U domu Obrenovića, u Crnuću, pripremao se izlet na Rudnik.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Male kućice čuvara pruge proleću i najzad, ne usporavajući naročito, voz stade. Na peronu jadno osvetljene stanice tiskale se otrcane prilike
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Vri u glavi roj misli, nejasnih, tamnih, crnih... bruji i šušti to vrenje, te ne može nijedna misao da se uhvati. Samo proleću kao iskre, ponesene besnim vetrom.... U temenu nešto igra jednačito, brzo po taktu... igra i udara kao damari...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I neće biti da je slučajno što Otkrovenje počinje obraćanjem proleću: Da li ironiju ili osnaženje na život novi, proleće, sad mi donosiš?
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
šta je priroda, Ne znaš šta je jestestvo, Tiho veličestvo, Gdi fauni ode, Gdi se smeju rode, Gdi travčica raste, I proleću laste, Tam je uslaždenije, Tam je voshištenije. SARA: dakle, da dođemo k devojki. Bi li se privoleli nju uzeti?
Miljković, Branko - PESME
Biljka te misli; moj um se iseli Smelo u cvet koji ironično gleda Lobanju praznu. Ko pticom isceli Ponor proleću bezazlenost preda.
Krakov, Stanislav - KRILA
Metak zazvižda visoko. Nekoliko se ramena strese. — Napred, napred... Sa svih strana sela trče ljudi. Proleću ulicama, jure kroz dvorišta, razvaljuju ograde, i izbijaju vrata sa kuća. Čuturice veselo pevaju na mršavim kukovima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Žute, riđe vreže, bršljani i lijane dršću od ptica koje kroz njih proleću. Reka se jednako cepa u rukave, obljubljujući ostrva kroz čije nas gusto bile ljubopitljivo posmatraju majmuni.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U podnožju brda sakupili smo se. Zvezdana noć... Nad našim glavama zvizne poneki kuršum, kao da mušice proleću pored nas. Sitno i beznačajno. Objasnio sam ljudima: — Jedan za drugim u pravcu onoga ćuvika.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
LESKOVCA 1 ZAHARIJA ORFELIN 22 PLAČ SERBIJI 23 TRENODIJA 29 MELODIJA K PROLEĆU 34 JOVAN RAJIĆ 43 KANT 44 SERBLIJA 47 JOVAN AVAKUMOVIĆ 50 PAŠHALIJA NOVAJA 51 NEPOZNATI PESNICI 55 TISA SE MUTI...
Zaharija Orfelin MELODIJA K PROLEĆU Dično vreme nam prihodit, zima progonjava se, čto proleće već dohodit, ljeto približava se. Nebo čisto nam javlja se.
kićana, Kora joj je tanana, Košuljica lagana; Listak zelen listao, Za višnjicom pristao: Meće na nju odeću, Tkanu još o proleću; Cvetak beljan cvatio, A čega se latio?
MELODIJA K PROLEĆU (str. 44). Pesma je štampana u zasebnoj knjižici, u Mlecima, 1765. godine; njen puni naslov je: Melodija k Proleću koju
44). Pesma je štampana u zasebnoj knjižici, u Mlecima, 1765. godine; njen puni naslov je: Melodija k Proleću koju za 1765. ljeto sočinivši pri želanju mnogoljetstva vsjem predstavljajet Z. O. v Novom Sadje.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
PERIODA Sadržaj PREDZMAJEVSKI PERIOD U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI ZA DECU 2 PESME 9 ZAHARIJE ORFELIN, MELODIJA K PROLEĆU 10 LUKA MILOVANOV, NA KNjIŽICU ZA NOVOLjETNI DAR 15 NIKANOR GRUJIĆ, MAJSKA PESMA 16 JOVAN SUBOTIĆ, MATI PEVA
Njegovu pesmu „Melodija k proleću“, himnu prirodi u kojoj čitav svet radosnim klicanjem pozdravlja zlatno proleće, ubrajamo u sami početak srpske poezije
ditiramb mnoštvom pojedinosti predstavlja sve životne sfere (zvezde, floralni svet, faunu i ljude) kako se bude i raduju proleću, često uz primenu onomatopeja („…patka rano pa pa kvičet/ i pačiće pogleda/kukut tako ku ku vičet/svima radost bez
Književno-istorijski značaj „Melodije k proleću“ je veliki: „ova poema pomera početak srpske poezije za decu duboko u 18.
veku, ali svojom estetskom vrednošću sopstvenu epohu višestruko nadilazi. Zorana Opačić PESME MELODIJA K PROLEĆU ZAHARIJE ORFELIN Dično vreme nam prihodit, zima progonjava se, što proleće već dohodit, ljeto približava se.
Gleda vazda umiljato, pa im sreću snaži, u proleću – sreće dosta, srećan – ko je traži! TICE SELICE JOVAN GRČIĆ MILENKO Let, let, tičice male! Let, let, let!
Pokreće 1765. Slavenoserbski magazin, prvi časopis Južnih Slovena. Piše poeziju („Melodija k proleću“, „Plač Serbii“ itd.), udžbenike za škole, izdaje monografiju Život Petra Velikog.
(Beč, bakar) 1765. Zaharije Orfelin: Melodija k proleću 1783. Dositej Obradović: Život i priključenija Dimitrija Obradovića, narečenoga u kaluđerstvu Dositeja: njim istim
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Pa mu proleću ispred očiju slike Rima, i on se uzbuđuje. Pa onda misli o svojoj nesanici: — Oko dva po ponoći osetim neke sasvim
Petrović, Rastko - PESME
slavu i putovanja, za slavu i putovanja, sa druma Za korak jednog deteta, za pokret njegov u hodu, A aeroplani i ptice proleću kroz oblak I cepaju ga ritmom dugih pesama Kraj Ohridskog jezera i manastira svetog Nauma Za mirni put beskrajni i
oblaci i zverovi, I nebesa i svetlosti, I žuđenja i pakosti, I sve čežnje i sve cveće, Sve se, sve se probudilo I proleću poklonilo, Kosom zemlju dodirnulo, Vidre kapu odbacilo, Kupu meda ispraznilo: A sve u slavu mladog srca i mladih usana.