Jakšić, Đura - PROZA
I opet zveknuše lanci, a za dželatima svojim mirno koračaše izabrani sin naroda, da vrelom parom prolivene krvi okadi najsvetiju reč sviju vekova i sviju naroda... sloboda...
“ On je ćutao, a iz očiju mu potekoše suze. Po bledim usnama treptale su kao rubini rumene kapi prolivene krvi. „Aleksa! Aleksa, šta si to učinio?... O, moj nesrećni ljubavniče! Moja krvava zaštitio!...
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Banja!“ Normalna stvar, maman, koja u svemu sledi naše susede, izvršava porodični blic-udar bez kapi prolivene krvi. Smenjuje bakutu za šporetom, čime započinje čitav talas jestivog terora.