Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ko bi me god hoteo slušati, kazivao bi[h] mu od jutra do noći povesti iz prologa; gdi bi god majstori i momci šili, tu bi[h] ja išao kazivati kazanija i žitija različni[h] svetaca; svakom bi se
blagodetelju ja nisam tada ništa drugo mogao viditi nego jednog prostaka koji nije čitao nikakva kazanija, ni prologa i koji iz preizlišne mirske i plotske ljubavi protivi se mome spaseniju, i sam, ne budući svet, ne da ni drugom da se
Ne čitajući više prologa ni poučenija, ne imajući vremena o ovima stvar’ ma misliti, niti kome, što sam pre čitao, kazivati, jerbo drugi momci,
E, vreme zlatno, za vavek izgubljeno! Iz Scile utečem, pak upadnem u Harivdu, iz prologa u žitija! Siroto dete, bedna mladost, do smrti neprežaljena! No, onda ja sam mislio: ko je srećniji od mene?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
da je naposletku došlo do ogledalskog preokretanja vremena - što je u prvoj verziji bio početak (kompoziciona uloga prologa) u poslednjoj je kraj (kompoziciona uloga epiloga).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ah, kaži mi, ako sam ti mila!“ Tad govori Smiljanić Ilija: „Čuješ mene, Maro Đurkovića! Pred nama je Prologa planina, pak znadeš li, Maro Đurkovića, koji su te svatovi prosili od Turaka, draga dušo moja?
Zatim malo bješe postajalo, al’ evo ti Smiljanić-Ilije i on vodi kićene svatove, zdravo prošli Prologa planinu, jer im nisu ništa učinili kad nejmade lijepe đevojke; mukom idu kićeni svatovi: ni pjevaju, niti
progariti — reč nejasna značenja, možda: zapaliti proz — kroz proiguman — bivši iguman proišao — prošao Prolog, Prologa — visoravan u Bosni, zapadno od Livna prometivati — prebacivati prom’jenitn sv’jetom — umreti prometnuti se —