Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Najedared se prolomi da gora jeknu: — Jelice!... Sad igraj!... Poslednji slog zagluši pucanj iz pištolja, koji se razleže po lugu...
U tom slatkom zanosu zaboravi i gde je, i šta je učinio, i šta sad radi... Najedared se nešto prolomi nad njim, nešto što mu odjeknu u duši kao grom nebesni; nešto što ga zaprepasti i prenerazi, što mu prekide taj lepi
Sve bi drhtalo samo kad moje ime čuje... Sve... U taj mah kao da se nešto prolomi. Strašan neki glas zagrme: — Stoj!... To beše iznenada. Stanko se trže i stade kao ukopan. — Ko si ti?
Nikom ni na kraj pameti da pomisli; e, ima busija. Dođoše sredini busije... Kao da se zemlja prolomi. Jedan plotun porazi Turke kao grom. Stadoše kao ukopani... Stanko se pribra. Kao da mu neko šanu šta treba da radi...
Najedared se nešto prolomi... Izbi bela bugija, pa se onda začu prasak. I to se desi u šancu. — Šta li je ono? — upitaše hajduci.
Tobdžija prinese vitilj i trešnjevac riknu... Plotun mu ne dade ni izdušiti... Prolomi se turska vojska, ali samo za trenutak...
Mogao si svakom lice sagledati. Kara-Đorđe naredi te puče i treći top... Pošto se grmljavina prolomi, on pogleda na onaj gusti čestar levo... Najedared zatutnji nešto...
Najedared, kao da se nebo prolomi, puče nešto. On se trže i prekrsti... — Ustaj, pobratime, evo ga! — viče Zeka. — Koga? — upita on bunovan.
— reče on skidajući kapu. — Hvala ti kad nam šilješ tvoju milost u ovom času... Najedared se nešto prolomi. Oni prenuše... Poljanu pred šancem pritiskao Turčin... — Mirno, sokolovi!... Samo u meso gađajte!...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Zbogom! — Ura! Ura! Uraaa! — Pfiu, pfiu, pfiuuuu... Onda se ova rika, kao neka grmljavina, neizmerno užasnije prolomi kad voz hukćući naiđe pored savskog mosta.
Ubija me ova jeziva smrtonosna praznina samoće. Idem nema i slepa kao utvara; pa po nekad dođe da vičem pa da se sve prolomi: u pomoć, u pomoć, u pomoć! I znaj da si ti jedini moj život, da su sve moje misli tvoje, da ću poludeti bez tebe.
naš znoj... rame uz rame, složno... sutra na Božić u Domu... čas je kucnuo... da grmne jedan jedini krik, da se prolomi strašna, očajna, gladna, uzvišena reč: u akciju!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U istom trenutku beše stigao i Berenklau, sa ona dva zaostala čamca, i kroz noć se prolomi ritmičan urlik: Ma‑ri‑ja, Te‑re‑zi‑ja.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
ruke i zakratko ostaje nijem: nit je čovjek šta ukrao, nit se tukao, a eto ti, opet, otisnu se niz urvinu kamen, prolomi se led pod nogama, grom puče - tako nešto! i ode Nidžo, nestade ga.
Milićević, Vuk - Bespuće
Inžinjer, držeći jedan veliki kišobran među koljenima, hrkaše i ljuljaše se tamo i ovamo. A u Ireni se nešto prolomi i ona tiho zajeca i pokri lice rukama. Dan probijaše, a u daljini se magla utapala u Uni.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
ruke i zakratko ostaje nijem: nit je čovjek šta ukrao, nit se tukao, a eto ti, opet, otisnu se niz urvinu kamen, prolomi se led pod nogama, grom puče — tako nešto! — i ode Nidžo, nestade ga. — A koliko je zaradio, kukavelj?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
senke; a život buči silom nepovrata i guta dane kao liske gubar, te puhor-dobu puknu grobna vrata, a pomrčini prolomi se duvar: da Prvi Đorđe, podižući slavu, na Drugog Đorđa stavi živu glavu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Jaše mališan vesela srca u sedlu drvenjaku, pažljiva Borka kopitom kvrcka kamenom stazom u mraku. Odjednom noćni prolomi muk vijanje strašno — vuk!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Popravnik pedeset dva — začu se artiljerijska komanda. — Hiljadu šest stotina. Škljocnu zatvarač i tresak prolomi vazduh. Eho se odbi od bregova i sruči se kao gromovita grmljavina negde u jarugu...
Ali u tome času nešto svitnu i prolomi se strahoviti prasak. Vojnici skočiše, pitajući bunovni: šta je. Odjeknu još jedan plotun i iz hiljade grla se prolomi:
Vojnici skočiše, pitajući bunovni: šta je. Odjeknu još jedan plotun i iz hiljade grla se prolomi: „Ura, ura, ura!“ Onda učestaše pojedinačni pucnji... Čuje se neka larma, kao jauci, zapomaganje. I opet: „Ura, ura!“...
proguta pljuvačku, zatrepta očima. Kao da pribira snagu, uzdiže ramena, onda pozdravi. Iz njegovih grudi se prolomi krik: — Gospodine potporučniče, moj je brat tamo. — Pomoćnik na njegovo mesto!
Zloslutni i jezivi šum... užasni fijuk, sve jeziviji i strašniji. Mi sabismo glave. Zemlja zadrhta i prolomi se urnebesni prasak. Slušamo još tupe udare izbačenih busenova... Lagano podigosmo glave i pogledasmo ka otvoru.
Uto se prolomi strahovita eksplozija u ravnici pred nama. Ogromni komadi zemlje leteli su u visinu i naposletku ostade crn i gust stub
Pucni učestaše, i onda, kao kada oluja iznenadno natera krupne kapi na prozorska okna, odjednom se ustalasa front i prolomi se pucnjava ludačkom žestinom. Potporučnik Aleksa je i dalje spavao... Da li da ga probudim?
Tek najednom prolomi se strahoviti tresak. Svi se unezvereno pogledaše, pa se baciše na zemlju. Neki potrčaše u zadnji zaklon. — Eto ga!
— Za prvi vod: tri hiljade pet stotina... za drugi: tri hiljade sedam stotina! G-rrru!... Vazduh se prolomi. Za ovim drugi, treći, četvrti... Šrapneli paraju vazduh, čuje se neko prigušeno hučanje...
— Po pet razornom!... Sa savršenom tačnošću ljudi su rukovali spravama, topovi su urlikali... Najednom se prolomi nešto iza topa, punilac nalete na nišandžiju, zemlja zasu top i ljude... Ali naš zadatak još nije bio izvršen...
— Sklonite Damnjana! Dvojica dohvatiše leš bez glave i taman ga podigoše, kad se u blizini prolomi eksplozija i komadi zemlje poleteše iznad glava. — Ubijte me, braćo, ubijte!
Pred nama suknu plamen, jedan, dva,... četiri, a u ušima nešto pisnu od strahovitoga treska, kao da se brdo prolomi. Nesvesno zategoh dizgine, dok Gruja protrča i viknu da bežimo levo. Opustih dizgine, konj opruži vrat.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
I na balkonu svoga doma pojavi se sedi državnik, a gromoglasno: „Živeo!“ prolomi vazduh, i odjeknu celim gradom. Na svima okolnim kućama zazvečaše prozori i na njima se pojaviše mnoge glave.
U ime cele vlade, u ime celog naroda, ja te pozdravljam kao spasitelja našeg, i kličem: živeo! „Živeo! Živeo!” prolomi se vazduh od usklika iz hiljade grla.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tajac!... Odjednom se kroz njenu tišinu prolomi onaj gromoviti glas velikog zvona, od koga se vazduh zatrese, a ljudi, makar bili u najvećem poslu, zastanu za trenutak
Za njim osuše redom drugo, treće, četvrto... i opet se prolomi kroz te raznolike srebrnaste zvuke gromovski glas petog zvona. Valjalo je dugo zvoniti.
A može da se zadrži uže na prvom udarcu, i onda se odjek njegov prolomi iznenada i talasa se dugo po vazduhu, dok ne stigne drugi udarac. Ovako je pop Kosta oglašen.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pod tuđim imenom je tamo stanovao... Prolomi se glasina baba-Magde: „Tu li si, gnusni kazanovo, U bekstvu pune tri dekade!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Majka svih reka već poverova da joj je najmlađa kći zaboravila svoju suludu želju, kad se jedne noći prolomi oluja. Kao vatrene zmije skakale su munje po nebu, a gromovi survavali stenje s planine.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A kad poslednji udar oglasi svodove hladne, Ženski, očajni vrisak prolomi tišinu nemu; Korintska Hetera lepa ugleda svirača bledog I po stepenicama svetim bezumno polete k njemu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A od pristaništa do Vladičinog konaka ponova se zahori, zahuja i prolomi: „Živeli, živeli, živeli“ i mlazevi cveća sipahu na zastavu koja se pojavi i dovede uzbuđenje do vrhunca.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Pa, šta je bilo? — Ništa. Stojim ja, veli čile, tako i čekam, dok tek ono vreknu, a osoje se prolomi kâ da si top izbacio. Ja onda, veli, 'nako žmurećki, beži što bolje mogu, te jedva živ dođoh kući.
Kao da to beše signal usamljenoj i uspavanoj gori da oživi. Odjednom se sva gora prolomi od vike i pucanja. Kuršumi stadoše da lete i zvižde oko njih i više njih, otkidajući grane, koje lako padahu pred noge im.
Krakov, Stanislav - KRILA
Svako je osećao potrebu da ubija. Strah je bio toliko jak, da su svi postali junaci. Odjednom ispod Čegana prolomi se vatreni potop. Šume i jaruge oživeše, i stade nešto kroz njih promicati. Svetlucali su bajoneti i šlemovi.
— Fu—gram. Prolomi se vazduh za Duškom. Odskoči, okrete se. Sa gumastog drveta padale su odsečene grančice i lišće, a dole u plavom dimu
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
To vam nalaže čast i to vam zapovedam ja. Černjajev.« Dok sam ja ovo pisao najedared prolomi se jak pucanj na basamacima štaba. Černjajev zastade: — I ovde granata! Vidite je li ko ubijen.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tako je to trajalo sve do jedanaest i trideset. Dat je znak za juriš. Iz naših rovova prolomi se snažno i gromoglasno: „Ura!“ Sećam se dobro... Prvi je izleteo neki narednik Ivan, vičući: „Za mnom, braćo!
Sasvim iznenada prolomi se brza puščana paljba. Mitraljez kao da zavrišta. Druga četa je prelazila. Na reku se sručiše razorne granate haubičkih
Vazduh kao da se prolomi. U neprijateljskim rovovima nastade neka larma. Onda povikaše: „Ure! Ure!“ — besomučno kao da alauču i pojaviše se na
„Zdravstvujte!“... „Ura!“ Šumor ljudskih glasova približava se sa sve većom žestinom kao talas trećak i najednom se prolomi i oko nas. U gustim redovima nastupala je ruska pešadija.
Oštar pucanj dopire, da izgleda kao da mi neko iznad glave puca. Ili se tek začuje zvizak kuršuma. Negde pred nama prolomi se strašna eksplozija, da sam trenutno zastao. — Ne bojte se! — teši me vođa. — Bugarski merzer.
Hteo bih da kresnem žižicu, ali ne znam dokle dopire svetlost. Onda sam prilegao i slušam... Negde levo prolomi se eksplozija... Puške prašte ovde, onde... Čuje se fijuk kuršuma. Kako li je onima na objavnici?
— A-ha! — učini neko. — Pazite na njihovo povlačenje. Kroz noć blesnu plamen i grmnu eksplozija. Druga... Onda se prolomi otegnuto: Gr-r-r-r-r! kao stotinu gromova. Gr-u! Gr-u! Ura! Ura! Gr-u! Vazduh se uskomeša. Odjeknuše planine i urvine.
Oko nas zaprporiše krupne kišne kapi. Munja oštro sevnu, da nam zasenuše oči, a iz oblaka se prolomi grmljavina. Otpoče pljusak. — Lakše podnosim artiljerijsku vatru nego grmljavinu — veli Ćirić.
A grebeni planinski, obasjani zracima, izgledali su kao nasmejani... Kao da se prolomi vazduh. Prišli smo durbinima. Stotinama surih loptica okitilo je vrhove Dobrog Polja. Pristizale su nove.
Bojić, Milutin - PESME
Marički vetar glave kosi, A smet kolone zavejava, Čelične zide mozak rosi, A sam Vukašin vaskrsava... Prolomi zide, Prkosni mesec s munare skide.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A kada poslednji udar oglasi svodove hladne, Ženski, očajni vrisak prolomi tišinu nemu; Korintska hetera lepa ugleda svirača bledog, I po stepenicama svetlim bezumno polete k njemu.
Gledeći pred sobom, smućen, ognjeno i burno veče, Prikupi konopce snažno, prope se i onda kleče, I zvuk se prolomi s kule. U tome istome času Odzva se strašniji udar u susret ovome glasu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
I jednoga dana, septembra meseca, kao da se zemlja prolomi. Ama na jedan mah. Na prostoru od jednoga kilometra padao je čelik praiskonskim besom, uz grmljavinu, rijući svaku
Oble talpe na mostu zakloparaše. Nešto jezivo krcnu, poče da pucketa, most kao da zastenja, prolomi se tresak i top sa zapregom surva se u reku. Ču se dole lomatanje. Neko zastenja. Noć je skrivala izraze užasa na licu.
Onda nastavi tiho. — Taman sam ustao i vojnik doneo vodu da se umijem, u tom trenutku se vazduh prolomi. I bez moje komande, vojnici pritrčaše topovima i zauzeše svoja mesta.
Pešadija je podilazila. U tačan minut prekinuo sam paljbu. Tada se prolomi: „Ura, ura, ura!...“ Iznenađeni navalom, Bugari poskakaše. Zastadoše, kao da ne veruju.
Čuje se neko hujanje iz vazduha... Muskuli zadrhtaše, a rukama pokrismo glavu... Huk je sve jači... Grrr-u-u... prolomi se negde u blizini. Svaki hvali Boga što na njega nije pala bomba. Ali, evo, vraća se...
Strahovita eksplozija se prolomi. Crni oblak dima pokulja, klupčajući se, a potom se razvuče u tamnu, neprozirnu crnu masu, koja obavi ceo jedan breg.
Ali nesreća nikad ne dolazi sama. Pred nama se ukaza provalija. Iz grudi se prolomi strašan krik. A sa svih strana jure Bugari.
- More, neka, gde ćemo!... Ama samo što reče... Užasna eksplozija prolomi se nad našim glavama. Mene u glavu nešto tresnu, kao da me neko udari ušicom od sekire.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Njegov zaglušni tutanj još je brujao u glavama dječaka, kad se zemlja prolomi i strese od strašne eksplozije. Dječaci popadaše kao da ih lupi nekakav nevidljiv džinovski talas.
On se sve više pojačavao, pretvori se u pravi urlik i najzad se posred Gaja prolomi zaglušna eksplozija. Nad ustreptalu šumu sunu garav tumbas dima, zemlje, pokidanih grana i lišća.