Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zbogom moja lepa, promajna kutijice na vrhu tornja. Rat je završen. Pobedničko slavlje se razgorelo. Dole, u donjem dvorištu, igra kolo.
Kad sam sinoć izjurio napolje, duvao je ledeni severac. Promajna, skliska noć po kojoj se tmasti oblaci traže i sudaraju kao da su slepi, gnječeći svojim debelim mlohavim trbusima kao