Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Evo ovde iz svih mojih rana lopti krv. Gle, šta je krvi, Bože moj!? Sav sam od krvi i truleža. Eno onde, baš onde promaknu senka: to je bela smrt. Eno je! Drž'! Drž'! Tu je. Tu je moja smrt.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Njegovu kulu naseljavali su poslovni ludi i računari. Druge devojčice i dečake viđao je tek kako kao senke promaknu iza prozora susednih ulica, a u dubini, na ulicama, kao šljunak u klisuri, sudarali su se prolaznici, jureći ko zna
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I kad prođe i komora i sanitet sa popom, kome se, kad jaše, vide vezene seljačke čarape, i kad promaknu svi dronjci puka, onda tek nailazi Resimić, pa se pretvara da ne vidi komandanta.
Tužnog izgleda, u dubokoj crnini, sa velovima oko glave i cvećem i svećama u ruci, žurile su žene da se, pošto promaknu kroz kapiju sa srednjim velikim ulazom i krstom na sredini, razmile, pa zastanu oko nejednakih spomenika od crnog i
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Svetlosti koje se pojavljuju i zamiru na nebu, na vodi, i uopšte u predelu, retko kad promaknu njegovim likovima. Evo šta u jednom trenutku zapaža, recimo, Aranđelovo oko: „No dok je na vodama, gde je bilo mnogo