Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tu im beše živa zgoda, jer im nijedan Turčin što je u Bosnu ili iz Bosne išao, nije mogao promaći. Kad je ustanak buknuo, Zeka Selaković, poznati pod imenom „Goli sin Zeka Buljubaša”, tu je imao svoj stalni stan sa
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Duge sam noćne časove čitao kraj žiška. Vedro spuštam u rujnu reku. Nada mnom stražar motri da l će promaći vile. Na gradski je ulaz stao vetar sa svitkom vesti za ovaj dan.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ne čini li vam se da će, krećući se po toj kružnoj putanji, ta zvezda nebeskih kola promaći taman iznad površine mora, ne zaronivši se u nju.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pažljivom proučavaocu neće promaći da već kod Ilića, a u punoj meri kod Rakića i Dučića, postoji novi vid sintakse: izgrađenije, elastičnije, s
A odrazilo se i u dva tumačenja – Nedićevom i Đurićevom. Pažljivom čitaocu ne može promaći da kolebanje narodnog pesnika nije slučajno.
To jezičko posredovanje naročito je važno za poeziju. I drugo, pažljivom filologu gotovo da nije moglo promaći da se srpski jezik na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vek toliko menjao, usavršavao, da smo posle vukovskoga dobili
Kada im pak sa nove strane priđemo, našoj pažnji neće promaći da se u četiri navedena stiha san na rubu proleća, pre no što novo leto nastane, uzajamno preslikava sa snom čovečijim
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Pažljivome čitaocu neće promaći ovaj dosta neobičan opis mimike na Tomčinome licu u pripoveci Stari dani: usamljen sedi u mraku iza kuće, dok iz
Štaviše, pažljivom čitaocu neće promaći da se na više mesta čas kada čula zamiru oblikuje kao jedna vrsta junakove smrti, nasuprot času kada su ona sva
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Postaviće zasjedu na zgodnu mjestu i odatle osmatrati. Ni ptica mu neće promaći. Ušuljao se starina u šumu i krenuo naprijed plašljivo se obzirući.
— Ni ptica nam neće promaći u selo, a da je nas dvoje ne opazimo! — svečano obeća stari poljar i mladićski zavitla po vazduhu svojim nerazdvojnim
— Ode moj Stric i ja ostadoh sama. Da je tih dana odakle naišla čitava neprijateljska patrola, mogla je neopaženo promaći pored Lunje, rastužena djevojčica to ne bi opazila.