Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Obuvam hladne cokule, ložim vatru, sečem u tiganj tri režnja slanine, pored prozora opet promiče sneg, slanina počinje da cvrči, razbijam jaje, Sobom preleću senke čavki, sečem hleb, i radujem se jajetu.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Tako potrčao jedan na čilašu uz brežuljak. Ostaju mu glogovi i divlje kruške tako brzo, kao da kakvim čudom sve promiče pokraj njega! E to je besan konj, a besnija je još sila na njemu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A svi su turski zadimili te onaj duvanski dim u prašljivim mlazevima promiče kroz pukotine i Jurišić sluša i gleda u one mlazeve što se prelivaju i trepere u sunča nim zracima.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
A taj Neko sigurno misli: — Znam i ja da mi se smrklo, jer se u džaku ništa ne vidi. Pored kola promiče red starih vrba. Kola, znači, putuju kraj neke rijeke. — Sad ćeš ti meni u vodu, svinjo jedna!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I on se traži — taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Dok se oni tako petljaju oko navijanja i kazaljki, cestom poviše njih, iz pravca Smedereva, već poduže promiče neka nepoznata jedinica.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kroz granje probija mesec te osvetljuje tamnozelenu vodu koja polako žubori, promiče, belaska se i mileći preliva se preko glatkih kamenčića, oko kojih se nahvatala meka, zelena mahovina.
Zato, valjda, majci igra težak osmeh, i oči je počele da svrbe gledajući kroz kapiju na ulicu, po kojoj svet vrvi, promiče ispred naše širom otvorene kapije, a niko u nju ne ulazi, te nam dvorište i kuća pusti i tužni.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ne mrdaj brkom, ne žmirkaj okom, oluja ide, napreduj skokom! Kroz travu mačak okretno žuri, promiče stazom uskom, a za njim kiša uz polje šiša, zasipa njive pljuskom.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
zemlju osnova na Ničem tu je i svako od nas pustio koren nasuprot čudu neispovedivom što nad glavama promiče mrko Onda Sava stane pred mene kaže: ko si ovde je veče nikoga nema senke sve rade po svojoj ćudi gladuj evo ti
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Teška je samoća i kad život promiče redovnim tokom, a kamoli sada u ratu. Ama da me rane samo!... Šta bih radio?... A ugledaće me sigurno, jer tek valjda
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
poče on otezati, pa u govoru baci pogled na sokak i prekide, zanemi. Ugleda seoskog pisara, a uz njega učini mu se da promiče pored prošća crvena policijska kapa.
Rakić, Milan - PESME
Ona gospodari! Ja sam ko Mazepa, Privezan na konju, u dubokoj noći, Što gleda za stepom gde promiče stepa, Bez nade, bez daha, bez volje, bez moći.
Pandurović, Sima - PESME
Sve promiče, sve se kida, ruši, troši U pepeo stvara, — ja to dobro znam; I sve češći biće ti časovi loši, Kada čovek vidi da
Stanković, Borisav - JOVČA
gore u Jovčinu sobu, otvori je, zapali još sveća i vraća se u kujnu; druga sveća, s težim koracima, ispadne iz kujne i promiče desno iza kuće. JOVČIN GLAS (nestrpljivo): Ama, što se ne otvara to?! (Lupa besno.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Vara me, kurva. Žena je to. Snašla se. Senka bresta se neprimetno odmakla od njega. Vreme promiče s jesenjim suncem njegovim žilama.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Zato je i menjao zanimanja. Bio je još sasvim mlad kada je primetio da to što se zove moj život promiče, uglavnom, neprimećeno.
Opet je promicao jedan beogradski oktobar, pun prosenjene toplote. Ljubica je znala da je to poslednji oktobar koji promiče i nad njom. Umrla je devet meseci posle okršaja u Žabarima, u maju 1843. godine.
Svako popodne, dok promiče kroz Studentski park, od spomenika Josifu Pančiću ka svom spomeniku, Dositej potvrđuje, u sebi, isti utisak: da se sve
ULICA KAPETAN-MIŠINA Sredinom Studentskog trga, između drveća koje ga zaklanja od jutarnjeg sunca, Kapetan Miša promiče preko travnjaka i ne gleda zgradu koja je, zidana u venecijanskom stilu, i danas nadmoćna među zgradama oko trga.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ona gospodari. Ja sam k'o Mazela, Privezan na konju u dubokoj noći, Što gleda za Stepom gde promiče stepa, Bez nade, bez daha, bez volje, bez moći, Satrven i smožden, u očima strava Razjapljena usta, ali grlo nemi Sam,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
vrsta ispita savjesti, a ne puka intelektualistička, etička, sociološka i tako dalje, ujeda i razbuđuje, i promiče nešto u najintimnijoj intimnosti čovjeka.
Prolazi našim životom slična baroknoj kočiji s kotačima poput vodeničkih točkova i s perima vitkim kao Dijanin luk što promiče krez ladanjski pejzaž arkadskih lugova, uz pastoralni zvuk postiljonova roga.
Jer biti u njemu, učestvovati u njemu, to je previše zamorno. Ali neka ono ipak traje. Neka samo traje, neka promiče mimo mene. To je prijatno. * Stvarno, ne želi se život. Nije život ono što se želi. Život — to je grdno, pogolemo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
usamljen oblak, koji plovi gore po čistom plavetnilu, pa mu izgleda da i on i lisje nad njim plovi, I čisto oseća kako promiče kroz blagu šumsku hladovinu. »Ala bi lepo bilo, kad bih imao krila« — pomisli on u sebi. — »Ih, kako bi se letelo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
samo uzdah, Ili reči... “prazno li je...” Krst uboden, kuća nova, Tvome dragom već gotova; I inače sve se stiša; Još promiče, sipi kiša. I ta kiša otkud danas! Da l' to nebo plače za nas!... — Oh, što neće uvek liti! ...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U svakom slučaju, senka incestuoznosti koja, kao što smo videli, promiče i kroz Nečistu krv - nije slučajna. I kao Jovča „to”, tako i Sofka u mladosti, pre udaje, ima svoje „ono”.
Krakov, Stanislav - KRILA
Noć je kao pred buru. Tamni se oblaci navlače i guše uplašenu svetlost nekih budnih zvezda. Kroz mrak promiče duga povorka vojnika. Zveči oružje i otkida se po koji kamen ispod otežalih nogu. Staza je sve strmija.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Nigdje vedra i nasmijana lica, nigdje živa i vatrena hoda i koraka. Ovaj svijet, što promiče kroz ove tijesne, krivudave i prljave ulice, tih je, miran, staložen, bez života i uzbudljivosti.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dimitrije Ali dan promiče, blagi septembarski dan sa pitomim suncem odozgo i toplom zemljom odozdo i mi postajemo najzad umorni i pospani.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zemljina kora puca, rumena svetlost zasija, no brzo se gasi. Promiče kiša, ako je tako smemo nazvati, jer je njena temperatura viša od 200 gradi; ona se skuplja u bare i jezerca u udubinama
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Čuje se lupa i zveket lanaca. Lađa poče da se njiše. Neko reče da ćemo sada poći. Vidimo kako pored nas promiče crna silueta velikog ratnog broda... — Sad... šta nam Bog dâ! — začuh gde neko govori.
Sreli su se. Svi su zastali... Onda opet pođoše, svaki na svoju stranu. Vidimo opet drugu grupu, gde promiče između drveća. Tu je i neka tamna pruga... sigurno je rov. Ali u njemu nikoga nema. Verovatno je neka prihvatnica.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kao leptiri, kao vilin-konjici, kao ptice i on najprezreniji među prezrenima — leti! Leti, a ispod njega promiče srebrna ploča vode, mravinjaci sitniji od kamičaka, krošnje lipa!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
NA DOBRO PROMENA KOBNA Svet je ovi svakomu nestočljiv; s promenom zlo s dobrom ujedno skoro promiče. Danas bos, a sutra cipelaš s ariašnjama; Danas cundra i izdrtina, A sutra cifrasto nakićen S razlikim odelom
Zao i dobar čovek kroz jezik svoj proznat je. Muzi mleko i bitće maslo iz njega! Kako promiče prohodljivo vreme, tako i zlo je prohodljivo.
A kratki u tom je život, s visine strmo padanje. Pak za koju je to diku, za koju li hvalu što uništo promiče? I nejma nikakva opornja ni stojišta, s vremenom što dođe pak skoro i prohuji kano s bregova mutna voda.
to što no je ponajbolje svrh svega dobra dobro, — kojeno one gornje umove i naše umlje prosvešćuje, a pak skorije od umlja promiče u nezglednu visinu, nedostižnu s našim umljivanjem.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I Zoni dođe nešto teško. Naslonila se na Genu, drugaricu svoju, pa se izgubila. Gleda besvesno po onom šarenilu koje promiče ispred nje, sluša svirku, trupkanje kondurica po kaldrmi i sluša pesmu, čuje srebrni devojački glas Kalinin gde peva...