Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Oko Okružne Komande, gde iza prozora užurbano promiču oficirske epolete, nalaze se česte omanje grupe i ljudi nerado i obazrivo prilaze da se obaveste.
Neki truli, smradni i slinavi redovi promiču kraj mene; sve trulo i sve sami mlazevi, sline. Ljigavi, puni sluzi puževi puze po meni i miševi se vitlaju, češu, jure
Afrika
Uzbuđeno zadihano zamišljam kako sami znaci Zodijaka strašno, tajanstveno i radosno promiču pored nas, tu na zemlji. Između stabala koja žive hiljadama godina i koja padaju da bi umrla po debelom ćilimu paprati i
Okolo, u daljim dvorištima, senke divnih oblika neprestano promiču. Toplo je i sa savane dolazi miris ciklame, koja cveta u šumama u Evropi, i miris šipra koji prodaju na pariskim
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
iz pedesetih godina, sve će mi to jednoga dana sigurno zatrebati, ali kako da zadržim sve te prizore kada tako brzo promiču s onu stranu stakala, poput televizijske emisije koja je izneneda izgubila ton?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
najzad, ne treba postavljati prestrogo: i mi, odrasli, pri čitanju mnoge stvari samo naslućujemo, druge nam promiču, a neke tek pri ponovnom susretu otkrivamo.
Milićević, Vuk - Bespuće
kuće: u toj mirnoj, starinskoj, krupnoj visokoj zgradi, sa stotinama prozora, odaja, polumračnog hodnika kuda nečujno promiču časne sestre kao sjenke, i samo se zabijele uzdignuti krajevi njihovih bijelih kapa; sa prostranom crkvom u kojoj vazda
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
ZATOČNIK Seoskim drumom, pored kuće Stevana Batića, bivšeg ratnika, već tri-četiri dana promiču raznorazni ljudi i penju se na prostranu visoravan, tamo gdje se nalazi veliko partizansko groblje.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Cela ulica zamiriše na pastrmu. Kroz kapidžike a po avlijama počnu da promiču žene, zajapurene, noseći čaše, stolice. Ulicom po deset njih idu.
Ubrzo, iz komšiluka i drugih mahala, počeše ispred naše kapije, u gomilicama i u novo obučene i duboko zabrađene, da promiču žene i idu k njemu, da mu zapale sveću i cvećem ga okite, ali najviše šimširom. Ja nisam hteo da idem.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Sama, pusta, zavijena mukom, maše mala pocrnjelom rukom. Zvrje kola, promiču ljeskari, traka puta u beskraj se vije, idem, kažu, na velike škole, u čudesni košmar gimnazije.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pred kafanama sedeli starci i posmatrali prolaznike... A kuće promiču, sve ih je manje, odstojanje od kasarne se sve više smanjuje, a s tim, čini mi se, iščezava i onaj bezbrižni život...
Razdanilo se već uveliko. Pored nas promiču zabrani, njive, sela i već ugledasmo pred nama blagu uzvišicu. Zaradovasmo se ovom brežuljku, da bar imamo kakav vidik
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
četiri sreza Srbije, sa svim što u dugoj godini rodi na stablu, na zemlji i na vodi; u praskozorja maglena, siva promiču nakrivljena stabla šljiva, ranjače, belošljive i madžarke pune sunčeve svetlosti žarke, pa i na njima plavičast prah od
Sve ide po svom redu: nebo je knjiga stara, Oblaci što promiču — listovi kalendara. Svejedno da l pršti sneg, il behar, il tuče led: Godina obavlja ono što je došlo na red.
Rakić, Milan - PESME
PRELAZNO POKOLENjE Gospod je tako hteo da me stvori U zemlji gde se monotono živi; Promiču dani ni bolji ni gori, I, sivi, klize u nedogled sivi.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofka vide kako za njima ovamo ispred nje počeše da promiču sluge sa velikim novim bakračima pića, i to punim do vrha, a bez čaša, stakleta, nego sa velikim zemljanim buklijama,
Pandurović, Sima - PESME
preko moje glave Prelaze prostor mirno; zaklanjaju Sunce i nebo, i visine plave, I tužno gredu ko zna kojem kraju. Promiču senke. I vazduh se žuti, I teška tuga zahvata svečano Prirodu celu. Mrtvački sve ćuti. I setno veče pada tako rano.
VATRE SPASENjA Vatre spasenja u daljini bukte U svesti mojoj. Kroz noć crnu lete Gvozdena kola. Zadihano hukte. Promiču brzo mutne siluete. Prejurili smo polja, vijadukte, Šume n reke. A noć néma plete Svilenu mrežu sećanja i sete.
Istorija slave, poleta i pâda! Promiču ponos, milosrđe, vera, Polet i ljubav, i hrabrost i nada; Lud vetar muka naše želje tera Predelom mrtvim umrlih
SVEČANOST Neosetno, tiho moja mladost čili; I u svaku jesen otmenu i bledu, U dugačkom, tužnom i svečanom redu, Promiču kraj mene dani što su bili: Raskoš prvih snova u zlatu i svili, I mrtvi aprili, I radosti prošle i dragi profili.
Sve je to prošlo. Sloboda nam ćuti U lancima crnim sadašnjosti tupe; Radost života, sparušena, žuti, I promiču dani mladosti nam skupe. Sve je sad drugo.
Stanković, Borisav - JOVČA
Dole, u kujni, pa u sobi do nje, na prozorima, pojavljuje se svetlost, promiču iznutra senke; s leva, pored stepenica, neko sa zapaljenim fenjerom pojavi se i opet se izgubi natrag.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Umesto da sred morskog bleska Promiču naša tela oba Ja u limenku s malo peska Pobadam sveću vrh tvog groba. Umesto da sa tobom plivam I ronim, prskam tvoje
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
zapletene u okca očeve mreže, šaputao je o toplim morima u kojima rastu korali rumeniji od trešanja, a između njih promiču zlatne ribe. Sunce je već kvasilo stopala u moru i rasle senke drveća.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
nije to vi nesećanje prolaznika, koji i ne znaju da su te zidine postojale; možda je to taj kolovoz, tako gladak, kojim promiču automobili u kolonama, a koji je sačinjen da ne ume da pamti.
nije ni slutio da se, i sam kaljav i sav unezveren, dok kraj njega prolazi svet sa tajnom u koju bi mogao da prodre i promiču, bez prestanka, izazovne karuce, nalazi pred nedoumicom koja je odvajkada: ako ostane, izdaće njih; ako ode, izdaće
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
para svileno bruje, i nisu mlazevi, već istinsko brujanje što dopire iz beskrajnih nizova telegrafskih stubova koji promiču, putuju, lete nekuda, sami samcati, ili se vrte kao vreteno, kao prave aveti.
školuje u Beču, stegao flašu između nogu, i ukočeno gleda one vojnike, što povezanih glava i ruku — naročito, ruku — promiču pored nas. — Ta ovo je, gospodine kapetane, užasno! — kaže mi on. — Naši su pukovi pokošeni!...
Drumom promiču ranjenici. Teže ranjene nose na nosilima. Neki svraćaju na previjalište, a neki se i ne osvrću. Idu, da su samo što dalje.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zatim promiču, žustro i dosta veselo, dva mlada doktora u bijelim kapama. Vratar je jednog zaustavio. On vadi pero i potpisuje mu
Ovdje, na uličnom balkonu, ipak je nekako bolje; živahnije je, da rečemo veselije — među ljudima je! Vrve prolaznici, promiču neslutna tjemena, momak na ljestvama lijepi sučelice novi kinematografski plakat, a nad krovovima lebde pogašene
hvala..., he, dakle, do viđenja, do skorog viđenja, hvala, hvala, još jednom, doviđenja! — I konačno odlaze. Promiču opet hodnikom, silaze stepenicama, dobrostivo se osmjehuju vrataru.
Pri zakopčavanju odjeće sa zadovoljstvom konstatira svoju bijelu, dijetetsku nabuhlost. Sad ne promiču više dani nego sedmice. A još nešto kasnije, mjeseci.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
se, u nešto blenući, odmaraju, neki stari hodža čita ljubokrvnoj deci iz Korana, drugi, u šarenim haljinama, kao sene promiču u vestibulu i ispod arkada; neka ženska, kao pravi simbol tuge, čuči u zaklonici. Kupe se pravovernici na molitvu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Izmakla mi je između obaveza kao pesak između prstiju. • Šta dalje? Brzo promiču godine i na leđima mi je sve veći teret zamora, pa postajem pomalo sujeveran: neću reći kud ću krenuti da me na putu
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
” Ali sa koliko se skrivene pažnje oni, već na početku, posmatraju, i kako u pogledima njihovim promiču sve gušće slutnje! I sve se to nalazi ne neposredno, ne na površini, nego u nešto dubljem sloju teksta.
S početka junakinja menja ponašanje: čas se zatvara u sebe, prepušta slikama što joj promiču u premišljanju o sebi samoj, čas se prihvata nekog posla, zamršenog veza, predaje mu se sva, s poletom, ali i od toga
Krakov, Stanislav - KRILA
Otvorio je svoje u mraku široke, uplašene oči i video samo kako neke crne sen ke promiču kraj njega, i kako nešto strašno trešti i pišti.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Uzbuđeno zadihano zamišljam kako sami znaci Zodijaka strašno, tajanstveno i radosno promiču pored nas, tu na zemlji. Između stabala koja žive hiljadama godina i koja padaju da bi umrla po debelom ćilimu paprati i
Okolo, u daljim dvorištima, senke divnih oblika neprestano promiču. Toplo je i sa savane dolazi miris ciklame, koja cveta u šumama u Evropi, i miris šipra koji prodaju na pariskim
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Sa aleksinačkih šančeva golim okom sasvim se lepo vidi kako se Turci na buimirskom visu žure, promiču, rade; vide se neki ljudi gde nešto vuku — sve mi se čini da su Bugari koji pod moranje kuluče.
Pred očima mi se zamagli i ja sam video samo kako na sto koraka pred nama promiču crveni turski fesovi, kako sevaju bajoneti, čuo sam čas slabije čas opet kao bura silno ono strašno: Alah! Alah! Alah!
točkovi Zuje i podigravaju od silne brzine, pružice škripuću, razmanuti lanci zvekeću, prozori kloparaju, vagoni promiču kao mušice, a iz njih se čuje graja i vreva i čisto se oseća vreo zadah od hiljade sabijenih ljudi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nije se videlo ni dva koraka „Pucaj!“... „Ne pucaj!“ — Čuju se uzvici. „Napred, napred!“ Neke siluete promiču. Odjekuju pucnji. „Ne na mene!“... Grr-u! — razležu se eksplozije od bombi. „Evo ga! Udri!
Iako je neprozirna noć, meni se neprestano pričinjava kao da vidim neke siluete kako promiču. U nekoliko mahova opalio sam iz puške... Pritajili smo se najzad malo i mi. Ali na najmanji šušanj trzao sam se.
Krajnje je vreme da nastupi zora. Ali je još uvek mračno. U neko doba jedva već nazresmo kako promiču teški mlazevi magle. Osvanuo je osamnaesti septembar. Iz magle poče da lije hladna kiša.
Ali sada je i njima valjda dodijalo. Ili im je ponestalo municije. Tek komordžije promiču, a i ja srećno stigoh u podnožje. Kod jedne komore ostavio sam svoga konja, i pošao pešice.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
drugu i šušte u tananom i mekom šumu povrh njihovih glava, a njih troje, starac naprijed, krava za njim, za kravom Vujo, promiču čaršijom lagano i ujednačeno, stopu za stopom.
Sve se kreće lijeno, tromo, iznemoglo, tužno. Pokraj mene prolaze, promiču umorno i slomljeno mlade i plave Šokice u crnim, atlaskim dimijama, i crno-svijetlim šamijama, punih, bjeličastih
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Trudim se da ne mislim ni o čemu, proganjam jednu za drugom nametljive slike što mi uporno promiču kroz glavu. Jedna ipak ostaje toliko otporna na moj trud da moram pristati da je domislim do kraja.
Griva me perlija. Kopita pljušte po mekanoj zemlji moravskih livada. Promiču mimo nas vrzine, usamljeno drveće i trstici. Grom se kandžama zakačio za kožnu naramenicu na mojem ramenu, raširio svoja
što pada sa ljigavog kamena, jašu grbave ovnove i pomahnitale ždrepce, rone u dubokim zelenim virovima a ispod nosa im promiču zlatne pastrmke, gore beli, pračisti oblaci kao jaganjci, na zapadu požar smiraja, vlažne pohotljive usne im na uvu
nebo plamti od udaljenih munja, naprežem mozak, izmučen, izmrcvaren, tup, ne bih li po vezao smušene neke slike koje mi promiču pred očima poput bledih, nejasnih i iskeženih utvara.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Pred njima biserna reka, Kroz zoru crkveni toronj svetli se izdaleka. Od sela lavež se čuje. Izretka promiču ludi, I sve se lagano kreće, život se svetao budi.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Vidi se čak i preko kapije suprotna strana ulice sa poređanim kućama, baštama. Po dvorištu promiču senke ljudi, seljaka, slugu, čivčija, kako po ambarima nose na leđima džakove kukuruza.
Iz dvorišta se čuje larma. Senke ljudi, slugu, sve više promiču noseći džakove. Ulazi seljak sa kotličetom. SELjAK (Stani, pokazujući kotliče): Stano, sal još jedno kotliče vino da
I niko ne sme da te pali, i nećeš ti, nećeš izgoreti. Uzvici dece oko kapije sve češći. Vide se kako promiču pored kapije i ubacuju ovamo upaljene žižice vičući: Žiž! Žiž, Paraputa!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Josi, koji, čim zajeseni, oblači vunene rukavice s jednim prstom, smejala se: „Mećeš ruke u futrolu, i tako i voziš! Promiču ti kajiši, konji te ne vermaju.” Leti, na sedištu kraj nje, večiti štaubmantl, koji nikada ne oblači, samo sedi na njemu.
kao orkestar, na sto grana stotinom načina leluja i šumi nad čašicom ljudskih života koje će nadživeti, zaboraviti. Promiču godine na Kašikari kao i drugde: zakon sveta radi na Kašikari što i drugde: usprema, rasprema; donosi, odnosi; u sve
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vojnici nabili kapuljače ili uvezali glave maramama, i onako pognuti promiču kroz oblake kao utvare... Sustižemo malaksale vojnike, koji sede pokraj puta na snegu, pognute glave.
Ljudima je skrenuta pažnja da štede vodu, ali mi smo po ceo dan žedni. Vojnici neprestano promiču sa čuturicama. Ručak i večera deli se tačno u određeno vreme. Obično po večeri silazimo u kabine.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
To je svima poslednja izdata čast. BRZI KONjANIK A naši zli i dobri danci ujedno ka i senka skoro promiču i prolaze nam. Naš život, kano brzi konjik hitro ide da nas stera i skupi na kraj sveta, koncu nam žitka ovoga.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
“ I zato nije ni čudo što nije uz put primetio buljuke seljanaka i seljančica u njihovom živopisnom odelu kako promiču putem kraj njega.