Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Pitaše još baba Mirjanu bi li znala kazati mestimice gde je. Aja! Baba ništa ne čuje. Ćebo promukao, pa ne može ni da podvikne, a ostali ne mogu ni koliko on. Ni Srećko im ne umede ništa kazati.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nazva dobro veče, pa ućuta. Ćuti on, ćuti majka, čekam ja. Onda moja mati otpoče, a glas joj promukao: — Odvedoše vranca! — Odvedoše — kaže on. Opet ćute, samo mati čas pô useknjuje se, a ja čisto osećam kako plače.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Pošto je bio digao glas suviše visoko, ispade kao kad kukuriče promukao petao. „Čitajte, Palavičini“, reče, tiho, svome pomoćniku, koji je bio svukao rukavice, pa ih je sad opet, brzo,
Ličio je na bure, ispražnjeno, koje odjekuje od udaraca. Glas mu je bio promukao, ali je pokušavao da bude ljubazan prema svom gostu, do kraja. Skromnost, povučenost, Isakoviča bila mu se dopala.
Da čuješ čuda o Trifunu! Da čuješ šta te je snašlo!“ Glas Petrov je bio, kad to reče, toliko promukao, podrugljiv, da se Pavle trže, pa ponovi pitanje i reče da je dosta bapskih priča, nego neka mu kažu, šta se to desilo
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Usta su mu, u naslagama zborane kože, bila, kao i zubi, tako neravna, kao neka testera što škripi. Promukao uvek, vikao je ipak jasno i glasno i vojnici, koji su ga zvali „stara baba“, bojali su ga se kao neke veštice.
Milićević, Vuk - Bespuće
I podne je brzo došlo u pričanju tih sitnica kad je inžinjer sišao k njima, sav crven, zaduvan, uzrujan i promukao, tužeći se na naše radnike, psujući ih i prijeteći im, govoreći kako je sasvim drukčiji češki radnik; i kad dođe na
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
mušice naletati na lice, krv i prašinu, on se nije branio, već je samo za kolima trčao, gledao, a iz grla mu se otimao promukao, tup glas nalik na krkljanje.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
On se krenu prema njoj povodeći se, a iz grudi mu se razleže hrapav, promukao glas. — Aha... tako li je! U ovo doba... Molićemo za mecko izjasnjenja. Ribice...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Pare! — ču Sofka očev glas, promukao, i gotovo poprskan pljuvačkom. I to ne od besnila što mu ovaj odriče, ne da pare, nego što su ga oni: ona, njegova
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Došla sam da ti pomognem“, promukao glas skršio se u reči. „Ako, gazdarice, ako!“ nasmejao se. Zabolele su je i reči i smeh, pa je zagnjurila vile u
— Još leži na dnu iskopanoga groba. — Tebi? — ponovi da sakrije radost i iznenađenje. — Nije samo meni. Svima. Pop je promukao od čitanja malog opela jer za veliko nema vremena. Mrtvi ne mogu da dođu na red da poslednji put uđu u crkvu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
bi se osvrnuli, pa bi se opet gubili sve dalje i dublje, kao da mi se podsmevate, a ja hoću da vičem, ali ne mogu promukao sam i... oh ne, ne mogu, nikad ne bih umeo iskazati one muke, onaj bol, onaj užas.
i jer sve više pada u vatru i napinje se, vratne mu žile nabrekle kao proširene vene na nogama, pa je već upola promukao, te umesto: „Zdravo, zdravo, zdravo, zdravo“, čuje se samo četvorokratno: av, av, av, av!
I dok su me advokati, koji u zasedanju rasmatrahu razna akta, sa čuđenjem zagledali kako se propinjem i promukao i znojav previjam, dotle je sudija ravnodušno nastavio da pita moga klijenta, koji blagovremeno beše ušao u salu: —
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đuricu darnu ova kmetova osorljivost. Pođe mu srdžba uz grudi, ali se on uzdrža. U tom se začu iz kuće slabačak i promukao glas: — Evo me, Pero, sad ću. Odmah zatim pojavi se na vratima baba Mara, Đuričina majka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ni ime božje se ne štedi. Negde puče revolver... Točak se slomi. — Bacaj, bacaj... — Udvostruči zapregu! Luka promukao od urlanja... Opet neko jauče. Kola škripe. Zatim tresak niz kamene litice. A reka guta...
— A-ha... Kipislcauf! — potvrđuje Luka, promukao od vike. Stiže nas i potporučnik Živadin. Sav je podnaduo od nespavanja i napora.