Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Samo zla druga zajma ne vrati! I opriča mu sve. — A kako ti je ime? — Stanko Aleksić. Harambaša poćuta malo. Zatim promumla kroz zube, više za sebe: — Starije je jutro od večera. Kad svane, videću. Pa se okrete družini: — Jovane! Jovica!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
i gleda ih iz daljine, onda udari desnom rukom po njima, pogleda onoga koji najbliže sedi do njega, klimne važno glavom i promumla: Natürlish!5 ili Na-nu!6 ili Donnerwetter noch einmal!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Ne može biti, sto je taksa. Gospodar Sofra krvave oči baci na Čamču. — No ovde ćemo proći gore neg’ na čardi, — promumla i duboko uzdane gospodar Sofra.
Sad priđe gospodaru Sofri. — Molim vas na jednu reč. Gospodar Sofra ustane. Komesar meri ga, gleda mu noge, pa promumla: „To je taj!” — Vi se zovete Sofronije Kirić, trgovac iz U.? — Na službi. Zabeleži. Sad priđe Krečaru.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe joj priđe, zagleda se u lice, umorom izduženo, pa u vrat i grudi. — Znam ja kakve žene često menjaju košulje — promumla i, opuštene glave, s mukom sede pored ognjišta. — A, zato... zato ti... — iščupa se iz Simke.
— Zbog tebe će moja kuća da ostane pusta — reče kasnije iz osušene, grke dubine. — Jedno mene kole. Samo jedno... — promumla Đorđe i iziđe napolje, ne zatvorivši vrata. — Jeste, zbog tebe — šapuće za njim Aćim, u inat sebi.
— Noću se razgovara samo o vampirima i zločinstvu. Na Badnji dan ja s vama nikad nisam razgovarao — promumla za sebe Đorđe gledajući u zagrizak hleba. — Morate obojica da me čujete!
Đorđe se zametnu na stolici, šubaru namače na obrve, dlanove ostavi na stolu pored čaše i, žmirkajući, promumla kroz zube: — Znam ja vas dobro. Mislite Đorđa. Katića da varate? — zakikota se zlobno. — Varam ja vas.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Redaktor jednoga lista, s dovoljno nervoznom minom, Promumla kroz zube nešto, držeći bocu sa vinom; I odmah posle toga, za dokaz sopstvene svesti, Uvrsti pijanku našu pod naslov: