Petrović, Rastko - PESME
leže po dubravi Sunca, što sijaste kroz mene u tolika svanuća: Da jedan čas sam večit, sred ove bezrazložne ljubavi, Pronesete i sjedinite kroz mene neba večito putujuća; Pa nek se veže najzad sve što bi u telu, nenadmašno u glasu, I nek se