Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— No, pa šta je bilo to opet sad? — Pa od onog jauzna, Sida drvlje i kamenje na nas ovamo... Da propadnem u zemlju pred onim mladim čovekom! Od njega me najviše sramota! — Oho! Pa to ti meni nešto krupno kazuješ!
— izvinjavam se ja, a sve se oko mene okreće k’o u kakvoj polki. Do-do-došlo mi, u zemlju da propadnem. — Uf, uf, uf! — viče gđa Persa. — Pa što nisi prop’o, bar ne bi’ sad znala za moju sramotu. Uh, uh!
Kostić, Laza - PESME
EJ, ROPSKI SVETE! Ej, ropski svete! kuda ću pobeći s obraza tvoga, s obraza tvoga trpežljivoga? da propadnem u zemlju od ljute sramote sa tvoje grehote? Il' u nebo da skačem? U nebo?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pošto zaspim a mojom nesrećom skoči varnica te pregori dlaku, a ja strmoglav na zemlju te propadnem do pojasa. Obrnem se tamo amo ne bih li se kako izvadio, a kad vidim da se ne da, onda brže otrčim kući te donesem
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Ama, hoće da može, gazda-Đorđe, samo, naravno, treba zapeti. — Ama da zapnem — lako, gospodin-učitelj, nego ako propadnem može da i odapnem.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Pošto zaspim, a mojom nesrećom skoči varnica, te pregori dlaku, a ja strmoglav na zemlju, te propadnem | do pojasa. Obrnem se tamo, amo, ne bili se kako izvadio, a kad vidim, da se neda, onda brže otrčim kući, te donesem
Pošto zaspim a mojom nesrećom skoči varnica te pregori dlaku, a ja strmoglav na | zemlju te propadnem do pojasa. Obrnem se tamo amo ne bih li se kako izvadio, a kad vidim da se ne da, onda brže otrčim kući te donesem
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pošto zaspim, a mojom nesrećom skoči varnica te pregori dlaku, a ja strmoglav na zemlju te propadnem do pojasa. Obrnem se tamo-amo ne bih li se kako izvadio, a kad vidim da se ne da, onda brže otrčim kući, te donesem
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ta da te turaju u novine i da te čete po mahale i po čaršije?! Zašto, Mane, dete moje? U zêm da propadnem, odi sram i rezilak! Živa ti ja! Uzmi si, dovedi si dom nevestu! Pogle kol’ki čovek stade!
A po ma’ale puca bruka... iskočila reč, ide prikažnja, a ja u zêm da propadnem odi tija reči!... — Kakvija reči? — zapita je Tašana. — Eh, pa zbore si... Zbore po čaršiju i po ma’ale.