Obradović, Dositej - BASNE
Da su mloge nerazumne, za lepotu svoju, od samih drevnjejših vremena propale i do danas stradaju, tome se nije toliko čuditi.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ako li jedna nad drugom neko preimućstvo traži, to su obe kod prostog naroda slabe, i ili kasno ili skoro obe propale. Također doterali smo i̓ u red da sa velikim molčanijem idu na celivanje, najpre stari ljudi, a posle žene, potom
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I onako pijan, plačući nudi prolaznike: — Uzmite, uzmite za njinu dušicu, — i razdaje pokazivajući na te svoje odavno propale, ugnute grobove. Ali, niko ne bi od njega uzimao. Svaki zna da je on za sebe to jedva naprosio.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
„Gle — pomisli Jurišić pa se najedanput zverski zgrči — tako mi neba i svih zvezda, tako mi moje propale prošlosti i tako mi moje crne budućnosti, ovog sekunda, ovde na ovom mestu, javlja mi se Gospod Bog dajući mi ključ svih
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Nije gasila žeđ. – Kakve su freske? — upita čoveka kada je izišao iz crkve. – Uglavnom propale... — reče on. Kaluđerica ih uvede u kuhinju popločanu grubo tesanim kamenom.
Sremac, Stevan - PROZA
Da uzajmiš, i ne vredi, jer što ove lole kreditorske služi pamćenje, to je jedno čudo! Najlepše mi godine, priko, propale plaćajući te proklete mjenice! — More, a zar je, opet, kod mene i kod drugoga cveće! — teši ga Paja.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
koji su se nekada davno, pre rata, kako kaže maman, zvali čajanke, a još ranije posela i prela, poslednja su šansa za propale novinare koji se drže za njih u nedostatku nečeg boljeg kao davljenici za slamke.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
“ MARKO: A šta je bilo s galijama? MITA: Propale, naravna stvar. I naša jedna, koju je gospodin kupio da nas doveze i natrag odveze, otišla je u dim.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Gazdarica je živela sa jednim mladićem i ovaj je zaveo njenu sestru i obe su bile propale žene. Posle je ta devojka zatrudnela i to kazala mladiću a mladić joj rekao: „Eto taj Englez, koji stanuje kod vas,
Pandurović, Sima - PESME
kuku! kako jadne, Propale sada, izvan moje vlasti. One mi prete, osvetnički mole, Nakazna lica, i pružaju ruke Tragičnim gestom, ostavljene,
U daljine sive Gube se misli bez nade i sklada; A mrtve nade neće da ožive, K’o ni vek zlatan propale Ninive. ILUZIJA DUGA SEĆANjA I NADE Ta jesen uvek rane moje zlêdi.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Bolovi u nogama... noge su mi propale, a glava... kao da na njoj imam olovnu kapu koja me pritiskuje i ne da mi da mislim.
— Ama, ko misli? Ti misliš! Ti misliš jedanput godišnje, posle svake propale ofanzive. Setiš se onda dece, otplačeš pet minuta, a posle opet po starom, razumeš!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ni na takve trice, kao ni na ma šta drugo u životu. Jednom kad sam morao da obnavljam u požaru propale dokumente, dugo sam se mučio da bih se tačno sjetio godine kad sam završio studije i sličnih podataka iz formalnog
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad su tikve propale, i vilištanjac je od žalosti umro, i tako to sad niko ne zna osim mene, jel je sav onaj svit izumro, a samo sam ja još
Petković, Vladislav Dis - PESME
Il' sam ja izraz truleži mog veka, Koja tka zadah i svud nemar stere? Il' to korača duh propale sreće, Propalih misli, napora i snova, Kao opelo za mrtvo proleće, Kao zalazak sunca i bregova, Kao kob moja da
Sve što je u meni — samog mene goni... Ah, rado bih plak'o — ali nisam žena! A i našto suze kad bolova nema Za propale čase — minula vremena. II Nov se život javlja i ja njega zdravim! Eno ga na groblju mojih uspomena!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Crkve moje propale ot slobode svoje, — utjesnjeni leviti, žalio srce moje! Vrazi čada k trećemu oboru nagone, različnimi mukami k zapadu
Ilić, Vojislav J. - PESME
A slavuj peva, kô i tad, Mesecu, noći, ruži, I grudi moje mori jad, I srce moje tuži. Al' šta je prošlost? Ko u njoj Propale ište draži, On muči samo život svoj I tugu svoju snaži. Do vraga s njome!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Da nije bilo Arapa, koji su nam sačuvali dela grčkih naučnika, propale bi sve tekovine aleksandriske kulture. Preko jedanaest vekova bio je Carigrad prestonicom vizantiske carevine, i za
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Njoj više nisu potrebni ni ideali ni izlazi iz situacije. A narod je tražio izlaz ne u prošlosti, nego u borbi. Kad su propale stare državice, odmah su se javile hajdučke družine, pa uskoci, pa ustanci. U borbi su rasle klice budućnosti.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
i jedan „pajton“, istina staroga fazona, nalik na one faraonove „kolesnice“ iz biblijskih slika, koje su s njim zajedno propale onoga fatalnoga dana u Crvenom moru; ali tek kad vam kažem da je još samo paša imao takav „pajton“.