Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Što da me gleda ovakvog?“ Đurđe ga je, međutim, nudio, neprekidno, da pije: „Pij, dugo je do skele! Propašćeš! Osvetiću se ja! Pamtiće kirasiri kad su te vodili u arište!
Bojim se, ubit će te! Nevišt si, Pavle, u životu, jer si udov. Tako ti Katinke, sriće tebi triba. Propašćeš samohran, udov, nemiran u svitu. Ne valja samoća. Žene ti triba, nije udovički život srića.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
lenji Tošo, nosaču buva, kraj će ti biti tužan i mrk, rep će ti miši odneti, slutim, a neka ptica u gnezdo brk. Propašćeš jednom bez traga, glasa, u ropstvu pasa!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Sad uzmicanja nema! — naredi sebi, a noge mu drhte. — Propašćeš, budalo! Samoga si sebe prevario! — trže se Varalica: zmija se u devojku pretvarala.