Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴ U srednjovekovnoj Srbiji, zadruga je bila potisnuta prodorom vizantijske civilizacije. Sa propašću Srpskog carstva, kada je narod bio ostavljen samome sebi, došlo je do svojevrsnog „etničkog obnavljanja“, tako da je
Rakić, Milan - PESME
će zato da me smrvi, I osvetničko vreme da me zgazi, Jer sam van njega, uzavrele krvi, I ne koračam po utrtoj stazi. Propašću i ja, i sa mnom svi oni Rođeni s dušom nemirnom, u dane Ćiftinske strasti i namerne mane, Kad neobičan osećaj se goni!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ (uzvik, ili refren koji je, uostalom, imao tesne veze sa propašću filijale optuženoga, u Lipolistu). Sve je to, dakle, nesumnjivo utvrđeno i konstatovano i osvedočeno, u toku one —
Petković, Vladislav Dis - PESME
Volim te srcem što još zna da bije Propašću mojom, mojim grobom, mada Za mene nema svetlosti ni sada, I oko moje dan više ne pije.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ali kakva strahota! Zlobno s’ isprečile gore, Propašću čamcu groze, ishod preprečen svaki. Opet Dunav s’ okreće, gorda ustupaju brda, I veselo vrata putnika primaju svog.
Život je, druže, ovo burno more, Oblakom teškim obastrto gore, Gdi vihor struže, i Haribdis kleti Propašću preti. Tam’ zloba, zavist i kleveta niska Zubma otrovnim dobrodetelj griska, Tam’ slučaj preki il’ bolesti razne
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
S propašću srpskih srednjovekovnih država istorijsko predanje i epska poezija postali su jedini integrativni faktor u srpskom narodu
Nastasijević, Momčilo - PESME
MOLITVA I molimo te, i molimo, propašću spasi, kad nije drugog spasa, kaznom nagradi za greh! I molimo te, i molimo, golu nam ostavi dušu, da imadnemo
I molimo te, i molimo, golu nam ostavi dušu, da imadnemo čim dati od sebe glasa! Gospodi, gospodi, propašću spasi nam dušu, kad nije drugog spasa.