Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Popine reči razbudiše Aleksu. One padoše na njegovu dušu kao blaga dažda na suvu zemlju... I proplaka starina rosnim suzama, zajeca kao malo dete. — Šta, da nećete da ih mučite mene radi?... — viknu Stanko. — Popo!...
On uze glavu Stankovu, privuče je k sebi i poljubi nekoliko puta... Popa, iako beše tvrd na suzi, proplaka, a već o Jovi i Petri da ne govorim!... Aleksa mahnu rukom preko očiju, pa reče: — Što jest — jest: mio je život!...
Radičević, Branko - PESME
Bez popa je, bez opela On sa sveta očo bela; Samo jedna što proplaka Nada njime stara baka, Zvaše Boga od žalosti, Da mu grdne greje prosti.