Jakšić, Đura - PROZA
Osmeh joj beše čudan, podmukao, mogao bi u njemu pročitati ono prezrenje: „Gle, i ova dolazi da prosi!...“ Ona me pogleda od glave do pete, obarajući i dižući svoje duge trepavice: „Šta bi želeli?
Obradović, Dositej - BASNE
Jedan od ovih zaište od nekog gospodina da mu što da, a on ga počne uveštavati da zdrav čovek ne valja da prosi, nego s trudom ruku svojih da sebe obderžava. „'Oćeš li ti meni dati što ja od tebe ištem? To ti meni kaži!
Zašto inače znamo da nužda i ubožestvo smirjava i veliku gordost. Sramotna vešt vidiš zdravo telo da prosi, a najpače kad biva iz lenosti i običaja.
S.: Mi ne prosimo za sebe, nego za manastir. K.: Opet on — „za manastir!” Ta nije li manastir vaša kuća? A ko prosi za svoju kuću, ne prosi li za se? S.: Ti ne znaš, kapetane, koliko se ljudi u jednoj lavri 'rani. K.
K.: Opet on — „za manastir!” Ta nije li manastir vaša kuća? A ko prosi za svoju kuću, ne prosi li za se? S.: Ti ne znaš, kapetane, koliko se ljudi u jednoj lavri 'rani. K.
A eto Bosne, vidi se odavde, gdi sav 'rišćanluk Turkom daje, a niko ne prosi, nego jošte u svakom selu na'odi se, fala bogu, imajući' ljudi i gazda.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
(Jevta Čotra dao je prošenije, gdi se kaže da je bio srpski sovetnik i za se prosi, da ga car prizna i nagradi penzijom kao i one u Rusiji srpske begunce, i koje mi je Bulgakov pokazao.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
U pameti je gledao Jelicu kako se smeška na njega... Video je kako je njegov babo prosi, kako ih popa Miloje venčava... Srce mu se razdragalo, pa igra, igra u prsima...
Oko negova lica vuku se hladne zmijurine... A tamo? Lazar se smeška na Jelicu; njegov mu je otac prosi ona polazi... Prilaze oltaru... On riknu kao ranjena zver... U njegovoj duši buknu nješto... To beše gnev...
— reče gotovo mirno. Ona ne odgovori ništa. — Ama, čuješ li, tebi se javljaju prosci. Ona opet ćuti. — Ivan te prosi za Lazara, i ja im rekoh da dođu. Tajac... — Ali mi tvoja mati reče: da ti nećeš za Lazara. — Neću!
— To imaš pravo! — rekoše u glas i pop i kmet. — Pa eno vam hvata i Miloša Sevića. On sobom prosi Miloševu kćer za Lazara. I onda ne može bolje biti!
neka se nađe... Turčin se jetko nasmeja. — Bojiš se Stanka? — reče zajedljivo. — Pa, dragi aga, ko nosi ne prosi... — Bojiš li se Stanka? — reče Turčin i pogleda ga oštro. — Zbog njega to i tražim. — Onda nosi.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zar vi ne znate onoga s nogom? — Ne znam, — reče kapetan — nisam ga video. — Pa sve prosi pred crkvom! — Hm! — Uh, bože! — Blagoje se trese. — Ovakav badrljak samo! Bolje bi mu bilo sto puta da je umro!
A on ništa — živ! Pa još puši! Ništa mu, kaže, ne škodi! — Pa dabogme! — Samo to mi se ne dopada što prosi. — Pa mora da jede! — Znam! Ali on kad je u ratu izgubio nogu, treba da mu se plati! Lepo da mu kažu: Nâ ti, brate!
Vidite: to je čisto... kako da kažem?... to je strašno pogledati! dovde odsečeno, — a čovek hoće hleba! Pa sad zar da prosi? Mora! Ne može da ore, ne može da kopa! Pa još, može biti, poneki put slabo što i naprosi.
” Naposletku se propije i tu skoro umre. A njegov sin prima izdržavanje iz Invalidskog fonda i — prosi! Možete mu, ako ćete, udeliti. Ovo je moj prilog!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— veli domaćin, — sva zasluga ima se pripisati vašoj poštovanoj supruzi, gospoja-Persi, jer, što kažu: »Vidi mater, pa prosi ćer!«... Daklem, ako smem uzeti sebi slobodu... u zdravlje primjerne supruge, vaše gospoja-Perse!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
hteo da siluje, to preplašena od toga, kao sumanuta, pobegla iz varoši, i više nije htela da služi, već počela da prosi. Bila je suva, kao spečena a još mlada. I da joj nije bio spreda jako narastao vrat, guša, bila bi i lepa.
Pa i to, kad dođe na groblje da prosi, on seda u kraj, naposletku, i samo gleda gde će moći da ispruži komotno svoje dugačke, pune noge i nasloni se.
tobož kao da pravda; brani Ljubu što neće da prosi. — Pa što traži da se muči, da prosi? Kad etete te ete... — mučila bi se ona da odjednom celu reč izgovori — ete ima
tobož kao da pravda; brani Ljubu što neće da prosi. — Pa što traži da se muči, da prosi? Kad etete te ete... — mučila bi se ona da odjednom celu reč izgovori — ete ima sestru.
Nije više tamo prosila i pokazivala se gde su znali za nju i Lubu, da žive nevenčani, stid je bilo, već počela da prosi i ide po selima. Ali opet, koja vajda kad Ljuba isti onakav. Od tada još lenji. Samo leži i spava. Više mrtav nego živ.
Ali opet, koja vajda kad Ljuba isti onakav. Od tada još lenji. Samo leži i spava. Više mrtav nego živ. Naza luta, prosi, donese mu a on ni da se okrene na nju, a kamo li osmehne, progovori.
Naza, Od muke, posle počela i da pije. Prosi, prosi, pa se napije i dođe. Stane Ljubu da drma, budi, miluje a on umorno, mrtvo prevrće se na drugu stranu da zaspi
Naza, Od muke, posle počela i da pije. Prosi, prosi, pa se napije i dođe. Stane Ljubu da drma, budi, miluje a on umorno, mrtvo prevrće se na drugu stranu da zaspi odišući
Ali to ne bi duga veka. Tajom prevlada druga. Varošanka je bila. Bila sluškinja, pa se propila i počela da prosi. Nova je bila, tek od skora došla na groblje.
A počela opet i da se opija. Ode tako, zaređa po kućama i počne da prosi, moli, ne za sebe, već tobož za njega, Taju. I laže: kako se on razboleo, pa leži bolestan. A i ne jede...
I, kao u inat nekome, više nije hteo ni da dolazi ovamo, meću prosjake, niti da prosi, i viđa se s kim. Sedeo je tamo, ili ispred svoje sobe u koju ga varošanka nije puštala ili u reku, iza groblja.
Sve ih po imenu zove. Svaku poznaje i od svake prosi. Čak kad neka njemu ne pruži, već do njega kome drugome prosjaku, on se izdiže, grabi joj iz ruku i meće u svoju torbu.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Kaže, pre bi u bunar skočila nego što bi za ćiftu pošla. Sada Ljuba hoće Milenu Mileusnićevu da prosi. Čika-Gavra ostaje kod kuće, a sa Ljubom ide u B. njegove matere maćeha, koja je tetka Mileninoj materi. Dođu u B.
Ljuba čuje da i neki mlad notaroš prosi frajlaAnku. Načuje da je taj notaroš izdaleka rod gospođi Jelki Siridžićki. Sad je već znao koliko je sati.
Julka sama u sebi načinila je taj plan da Ljubu nagovori da je od matere prosi. Ona je mislila, ako je mati Ljubi obreče, čuće Ružičić pa će se pokajati i uzeti je, a Ljuba će ostati u platki.
— Al’ je to ungebildet čovek! Pa kad govori, sve duva. A zašto je došao? — Došao je da te prosi. — Ah, unferšemt! Ja za krajzlera da pođem!
— Šta ćeš mu, kad si mu se dopala. Vidiš, onaj drugi trgovac opet mene prosi. — I to je masiver kerl. Je l’te, muter, neće više doći? — Pa neka dođu. Kako su došli, tako će i otići!
Svi vele: Marko je zjelo učen — samo žele da se oženi ne bi li mu se žestina utišala. Marko ide da prosi Micu u matere. Mici je to povoljno pa ga uvede materi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kod baštenskih vrata, Pavle joj reče da će, sutradan, doći, kod senatora, da je prosi. Pored plota, zaraslog u krupne suncokrete, ona je stajala ćutke i samo ga je, širom otvorenim, tamnim očima, gledala.
On je udov, kaže, za njim ne ostaje, da prosi, niko. Ne žali umreti. A našao bi još devetoricu, u Engelbirti, za tu avanturu.
Da bi išla sa njim u svet i kad bi znala da će, putem, da prosi. Sad je sedela pred njim ceremonijalno i brbljala, kao da se spremaju da zaigraju polonezu, a ne da odu zajedno u
A u Bečeju, kapetan, bogati, Petar Zako, koji je vikao da se on nije rodio da bude Ciganin, i živi pod čergama, i prosi u stranom svetu, nego da hoće da bude gospodin, što je i dosad bio.
To, da je tako debela, i smešna, učini mu se žalosno, kao da je čuo da po Tabanu prosi. Hteo je da joj se vrati, da je još jednom vidi. Između nje i njega stajala je sen njegove mrtve žene.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Po dinarskim muhamedanskim varošima ima najviše puke sirotinje, „fukare“, koja gotovo ništa ne radi, već mahom prosi, i koja se zadovoljava neverovatno malim životnim potrebama.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ona je izgoreli vulkan, nije već živo, zeleno, ponosito brdo. Imala je zaručnika. Zaručnik je prosi, otac zateže. Zaručnik umre.
Drugi, opet, obučen kao lopov, sa nadžakom i pištoljem; treći kao prosjak, prosi krajcaru. Sofra mu talir podaruje. Sad ženske maske: jedna, kao babica, nosi ufačlovano dete; druga, opet, kao
Ugovor je sklopljen. Sutradan, po dogovoru, Šamika ide da prosi Jucu. Ide upravo u sobu gospođe Sokolovićke. Lupne, uđe. Gospođa je sama. — Dobar dan, milostiva, činim podvorenje.
Meni se čini da taj čovek nije pri sebi, da je poludio. — Zašto? — Znaš zašto je bio kod mene? — Zašto? — Prosi te, hoće da te uzme, a ti bolesna. Nije l’ to lud čovek? — Nije lud. — Dakle, ti znaš da te prosi?
— Zašto? — Prosi te, hoće da te uzme, a ti bolesna. Nije l’ to lud čovek? — Nije lud. — Dakle, ti znaš da te prosi? — Znam, već me isprosio, dala sam mu ruku, samo je tebi išao da daš blagoslov.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
² U Crnoj Gori savetuje se sledeće: „Koje dijete ne može da brzo progovori, neka mu majka ukrade od siromaha što prosi malo kruva i da mu da izjede.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
OTAC: Nego ti mariš. MATI: Ali kad je čovek prosi? OTAC: Je l’ bio ovde? MATI: Kako će da dođe kad je devojka pod prstenom? OTAC: Pa otkud to iziđe da će da je uzme?
OTAC: Ej, ćurke ženske, pa iz toga vi držite da će on nju da prosi. Čovek je kazao, kao što svi obično fale devojku kad se udaje, a vi to držite za gotove novce.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŽUTILOV: Je li to zacelo, ili kao što vi žene imate običaj? NANČIKA: Poslao je jednoga da je prosi. ŽUTILOV: Šta je on? NANČIKA: Doktor; čovek vrlo fini.
Radičević, Branko - PESME
čeka, to sam ja već znao, U vrtu tamo kod lipova stroma, Jutreni pozdrav kud joj uvek nosi I poljub od nje za uzdarje prosi. 7.
Kostić, Laza - PESME
Mlad je ženik mrko gleda, nema zbora, lica bleda, a nevesta moli, kune, iz očiju bol isceda. Iz očiju bolom prosi nemilosna milos' neva, za nemilos' jednu mušku obećava milos' žena.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Zato držim za nužno, da se objasnimo. Ja sam poslao jednoga prijatelja, da vas od vašega gospodina oca za mene prosi. No nužno mi je jedno uverenje i s vaše strane: oćete li za mene poći?
STANIJA: Dabogme, što je stidljivo, to je ludo, nego što je bezobrazno, to je kod vas lepo. Ajde, neka prosi devojka momka. LjUBA: I to može biti. STANIJA: Što, što? LjUBA: Dakako.
Sedi onaj stran momak, pa se razgovara sas nju. NEŠA: Znaš šta je, majka? Taj isti momak poslao mi čoveka, i prosi Ljubu. STANIJA: Kazala mi je. Zato su se i dogovarali. NEŠA: Ja mislim da je dam.
STANIJA: Ništa. LjUBA: Bába veli da me vičeš. STANIJA: Vikam te. Taj te tvoj sluga prosi. LjUBA: Pa šta kaže bába? STANIJA: Oće da te da, da ne šuruješ sa š njim. LjUBA (vesela): Ju!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(Gola, bosa, sa venčićem od otkosa.) Bol u bolu. Šta je opet na pomolu? Vreme laje. Jedan prosi — drugi daje. Ko ne haje Sklanja glavu sa promaje. Sedlaj konja! Noć na bregu, bije tonja.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
jesu dva brata rođena; Što međ’ njima treći potavnio, Ono jeste seja međ’ braćama, Potavnila od mlogi svatova — Prosi Mesec za svog mesečića, Prosi Sunce za svog sunčevića, Prosi Munja za se iz oblaka.
međ’ njima treći potavnio, Ono jeste seja međ’ braćama, Potavnila od mlogi svatova — Prosi Mesec za svog mesečića, Prosi Sunce za svog sunčevića, Prosi Munja za se iz oblaka. Mislila su dva brata rođena Za koga bi sestricu udali.
jeste seja međ’ braćama, Potavnila od mlogi svatova — Prosi Mesec za svog mesečića, Prosi Sunce za svog sunčevića, Prosi Munja za se iz oblaka. Mislila su dva brata rođena Za koga bi sestricu udali.
je đulu govorila: “A moj đule, ne kruni se na me, Nije meni do štano je tebi, Već je meni do moje nevolje: Mlad me prosi, za stara me daju.
“ 152. Rasla jela da je veće nema, Pod njom Mara da je lepše nema, Car je prosi, Mara se ponosi: “Neću, care, života mi moga, Neću, care, za Lazara tvoga, U Lazara do tri mane kažu: Prva mana:
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Obešenjakluk pobeđuje, a sirotinja prosi. Tuku one koji imaju medalje, i kad su podoficiri, i ja gledam kako, naslonjen na zid stanice, jedan narednik, koji se
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
Prekloni kolene ka venčavšomu te Vladice, prosi mnogoletnoje va blagih žitije vazljubljenim ti čedom provoditi bogougodno, prosi pravoslavnej vere hristijanscej
kolene ka venčavšomu te Vladice, prosi mnogoletnoje va blagih žitije vazljubljenim ti čedom provoditi bogougodno, prosi pravoslavnej vere hristijanscej neoskudno stojati va otačastviju ti, prosi pobeditelju Bogu pobedu podati vazljubljenim
vazljubljenim ti čedom provoditi bogougodno, prosi pravoslavnej vere hristijanscej neoskudno stojati va otačastviju ti, prosi pobeditelju Bogu pobedu podati vazljubljenim ti čedom, knezu Stefanu i Vlku, na nevidimije i vidimije vragi, pomošt bo
i Prokopija i 40 mučenik sevastijskih ne ostavi, va njihže mučeniji vojujut čeda tvoja vazljubljena, knez Stefan i Vlk, prosi podati im se ot Boga pomošti, pridi ubo na pomošt našu ideže ašte jesi.
Rakić, Milan - PESME
dušom, moćno dete, Sa rascvetanim ružama u kosi, I vlast nek tvoju ništa ne omete, Ni bol, ni plač, ni reč što milost prosi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Prosih i prosih, pa jedva sebi. — Rekao nekakav koji je bio poslan da prosi đevojku za drugoga pa je isprosio za sebe. Savo, Savo, sebe ne zabijeli, a mene ne zacrni!
4 Kad se ženi koji kuće nema, Curu prosi koja sreće nema, Svate kupi koji posla nema — Sve pandure i vodeničare; Na njima je divno odijelo: Sve u čosi a
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
108. Sivac more preskoči ni kopita neskvasi. 109. Sjeda sjedi u Sjedinu gradu, car je prosi, okovan je neda. 110. Sjede na vraga, ode bez traga. 111. Sjedi vila navr vila, čeka sinova iz bijeli gradova. 112.
” Na to mu reku otac i mati da bi on sam sebi izabrao koju hoće. On onda | nađe sam jednu sirotu i pošlje oca da mu je prosi. Otac otide i devojku zaprosi, a ona onako u sirotinji pođe rado i veselo.
Kad dođe vreme da starac umre, on dozove svoja sva tri sina pa ih zakune da sestru dadu prvome ko dođe da je prosi, makar ko bio. Kad po smrti očinoj prođe neko vreme, dođe jedan starac na dvokolicama te zaprosi devojku.
kogod je tamo hodio da je prosi, nijedan se nije više vratio.” „Bogme ako i ne ću” odgovori carev sin, „ja idem, nego jeli ovo put?
siromah no provrtan i domišljat, pa se slakomi na lijepu đevojku i na polovinu carstva, te ode k đevojci, ali ne da je prosi, nego samo da je vidi i da je nešto pita. Došavši u carev dvor — šta ćeš da vidiš?
Ja sam došao da prosim tvoju šćer, nego da mi je daš.” „Dobro” odgovori car, „nego znaš li ti kako se prosi moja šćer?
Kad sjutradan svane, krene se putnik dalje svojijem putem da prosi u kralja đevojku. Idući kroz planinu nađe čobana od one kuće đe je bio na konaku, i nazvavši mu Božju pomoć, reče:
” A oni kažu straži: „Mi idemo ka kralju da prosimo đevojku.” A straža odgovori: „Svakome je slobodno proći ko ide da prosi đevojku.” Pa ih propusti. Kad iziđu gore pred kralja, onda oni bogati čoek progovori: „Pomozi Bog, naš svijetli kralju!
ne mogu ništa odgovoriti, dok ne pitam đevojke,“ Po tom otišavši k svojoj kćeri kaže joj, kako je ta i ta kralj prosi za svoga sina i poslao prsten za obilježje, „nego“ veli „šta ću mu odgovoriti?
Kako će sad nesretni sin, na koju li će stranu? | kod bogatijeh roditelja sad prosi? Dok nakon toliko vremena opet prijatelji okolo njegova oca nagovarajući, da ga opet k sebi primi, obećavajući mu se
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Od roditelja, obremenjeni[h] s familijama; od udovice koja se stara kako će kćeri svoje udomiti! A ko prosi? Monah, samac, koji se svega u svetu odrekao i nejma ni za što drugo starati se kromje za sami svoj trbu[h]. Ko prosi?
Monah, samac, koji se svega u svetu odrekao i nejma ni za što drugo starati se kromje za sami svoj trbu[h]. Ko prosi? Človek Srbin! Sebe tako pohuditi i bednim prosjakom učiniti! Pokor i sramota srpskom imenu!
” A njegov dijakon za njim prosi na mošti Svetoga Pantelejmona. Ne znam il’ mi je zgadnije bilo staroga pogrbljena, gdi po crkvi kašlje i ciganči,
sanduka nađem onu istu moju [h]aljinu, koju sam u Korfu mojemu Andreji prodao, i u ovoj pismo u kojemu se izvinovljava i prosi proštenje što me je tako prevario. Zovem Danila i rečem mu da gleda i vidi ako ne veruje. „Šta ću gledati?” — pita me.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Šta i da im kaže? Nakon smrti roditelja susedi su ga doveli i ostavili na pločniku, rekavši: — Prosi, i ne vraćaj se u selo! Kako je i mogao da se vrati?
Kako je i mogao da se vrati? Put do sela nije znao, a i svoje kuće se sećao tek kao gnezda na vrhu brda. Da prosi, ipak, nije hteo. Ima on i ruke i noge, zašto bi prosio?
— Bez prstiju? — starešina se nasmeja. — Bole ga pošalji u grad da prosi. Više Že biti koristi! — izlazeći, starešina se saže da ne udari glavu u dovratak, a majka zajeca, pomislivši: »Možda
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I ponova stoji crkva onde gde je bila, onako isto. A pred njom sedi on i prosi, lepo pruža ruku i prosi, pa golubi sleću odnekuda i daruju ga.
I ponova stoji crkva onde gde je bila, onako isto. A pred njom sedi on i prosi, lepo pruža ruku i prosi, pa golubi sleću odnekuda i daruju ga. Daruju ga tako golubovi, pa se jedan po jedan gube u vazduhu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Na to mu reku otac i mati da bi on sam sebi izabrao koju hoće. On onda nađe sam jednu sirotu i pošlje oca da mu je prosi. Otac otide i devojku zaprosi, a ona onako u sirotinji pođe rado i veselo.
Kad dođe vreme da starac umre, on dozove svoja tri sina, pa ih zakune da sestru dadu prvome ko dođe da je prosi, makar ko bio. Kad po smrti očinoj prođe neko vreme, dođe jedan starac na dvokolicama te zaprosi devojku.
Kad sjutradan svane, krene se putnik dalje svojijem putem da prosi u kralja đevojku. Idući kroz planinu, nađe čobana od one kuće đe je bio na konaku, i nazvavši mu božju pomoć, reče: —
A straža odgovori: — Svakome je slobodno proći ko ide da prosi đevojku. — Pa ih propusti. Kad iziđu gore pred kralja, onda oni bogati čoek progovori: — Pomozi bog, naš svijetli
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA: Pa šta je, zaboga, uradio? ŽIVKA: Došao je da me prosi. DARA: Kako da vas prosi? ŽIVKA: Kao provodadžija. DARA: Bože, majka, šta vam je, šta govorite?
DARA: Pa šta je, zaboga, uradio? ŽIVKA: Došao je da me prosi. DARA: Kako da vas prosi? ŽIVKA: Kao provodadžija. DARA: Bože, majka, šta vam je, šta govorite?
DARA: Bože, majka, šta vam je, šta govorite? ŽIVKA: To što ti kažem, došao je kao provodadžija, da me prosi. DARA: Zar kod živog muža? ŽIVKA: Zamisli! DARA: Gde se može žena kod živog muža prositi?
Tamo, ako se kome prosiocu dopadne udata žena, on je prosi bez obzira na to što ona ima živog muža. Takav se slučaj desio ovih dana u kući mandarina Si-po-po.” (Govori.
On je čak poslao i provodadžiju u kuću, da prosi babu u isto vreme kad je jedan kineski smrdljivac, neki Ka-ra-gua, dolazio da prosi njenu udatu ćerku”. (Govori.
čak poslao i provodadžiju u kuću, da prosi babu u isto vreme kad je jedan kineski smrdljivac, neki Ka-ra-gua, dolazio da prosi njenu udatu ćerku”. (Govori.) Znaš li ko je to Ka-ra-gua? ANKA: Ko? RAKA: Onaj što su ga našli u tvojoj sobi!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
tako bedan Mustafa, ne silni novi Turčin, no onaj pravi pravcati Mustafa Ciganin koji po Kolašinu prodaje kotarice i prosi...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Komandir se obrati Draganu. — Izvršićete posle probu sa njima. — Znamo, gospodine kapetane... — Ko nosi, taj ne prosi. Ko uči taj se ne muči. Je li tako? — Tako je, gospodine kapetane!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Naplotak jedan iz blata, u blato drugi. Dosta je. Dug da ne budem: Sve je Milenku Blagoje redom pogodio: hleba prosi od slugu. 1831.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ANĐA: Pa i nisam. Otežem stvar zbog one njegove krivice. Rekoh, nek se to svrši pa onda neka prosi. JEROTIJE: Ama, kakva krivica, po bogu brate!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
on kaže: da li da pođe za drugoga ili ne, oseti on i njeno lukavstvo da time njega primora, da se reši, i ako je voli, prosi je, ne odobri joj da za drugoga pođe... I to Mladena iznenadi. Da se ne bi odao on...
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Zač ti petljaš, kad nisu tvoji posli? — okrene se k njemu stari Ante. — Ne gledaj druge; obazri se na oca ča ti prosi ... — Bolje da on prosi nego ja! — mirno odgovori Rogo. — Biše radit'... — I čagod drugo, — javi se neko od ljudi.
— okrene se k njemu stari Ante. — Ne gledaj druge; obazri se na oca ča ti prosi ... — Bolje da on prosi nego ja! — mirno odgovori Rogo. — Biše radit'... — I čagod drugo, — javi se neko od ljudi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Većina nosi stalno pojaseve za spasavanje. — Ko nosi, ne prosi — veli potporučnik Dragiša. — A posle, kada su nam ljudi dali, zašto da se ja pravim Kraljević Marko prema sumarenu.
Petrović, Rastko - PESME
Prosjak prosi: daj mi paru, Tako ti očnjeg vida i ljubljene ti dečice! Veruj dragi, užasno je - manometar - srce moje Zatreptalo; i
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA A, neće? ARSA Neće. Eno, Alilov sin, Asan; otac mu, Alil, bogat, »na parama leži«, i hoće je. Prosi je toliko puta! TOMA Pa što ti, bre, to ne?... Kakva si ti vlast, kad ne možeš? More, i tebi je ona pamet zavrtela.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
daji, da ne biju slane ni šnjegovi po livadi cvijet rascavtio; kad zaprosiš lijepu đevojku, jal' je vodi, jali je ne prosi. Naravno, i ovakva naša poređenja veoma se razlikuju od Homerovih.
zaprosi đevojku, u Leđanu, gradu latinskome, u latinskog kralja Mijaila, po imenu Roksandu đevojku; car je prosi, i kralj mu je daje.
51 ŽENIDBA MAKSIMA CRNOJEVIĆA Podiže se Crnojević Ivo, te otide preko mora sinja, i ponese tri tovara blaga da on prosi lijepu đevojku za Maksima, za sina svojega, milu šćercu dužda od Mletaka.
Ivo prosi, dužde se ponosi; no se Ivo okaniti neće, snahu prosi tri pune godine, snahu prosi, a prosiplje blago. Ja kad Ivan blago
Ivo prosi, dužde se ponosi; no se Ivo okaniti neće, snahu prosi tri pune godine, snahu prosi, a prosiplje blago. Ja kad Ivan blago poharčio, Latini mu dadoše đevojku, đevojački prsten
Ivo prosi, dužde se ponosi; no se Ivo okaniti neće, snahu prosi tri pune godine, snahu prosi, a prosiplje blago. Ja kad Ivan blago poharčio, Latini mu dadoše đevojku, đevojački prsten prifatiše.
daji, da ne biju slane ni šnjegovi po livadi cvijet rascavtio; kad zaprosiš lijepu đevojku, jal’ je vodi, jali je ne prosi: ti mi prosi milu šćeru moju, ti je prosi, i ja ti je dadoh, i mi onda svadbu ustovasmo, i ti kaza do prve godine, dok
biju slane ni šnjegovi po livadi cvijet rascavtio; kad zaprosiš lijepu đevojku, jal’ je vodi, jali je ne prosi: ti mi prosi milu šćeru moju, ti je prosi, i ja ti je dadoh, i mi onda svadbu ustovasmo, i ti kaza do prve godine, dok ti rodi vino
cvijet rascavtio; kad zaprosiš lijepu đevojku, jal’ je vodi, jali je ne prosi: ti mi prosi milu šćeru moju, ti je prosi, i ja ti je dadoh, i mi onda svadbu ustovasmo, i ti kaza do prve godine, dok ti rodi vino i všenica, i sakupiš hiljadu
A i Vidu nije za te krivo, bez riječi daće ti đevojku; nit’ je prosi, ni jabuke daji, već ti kupi kićene svatove, pak ti idi Vidu po đevojku“.
na se tucačke haljine, a na ramo drenovu batinu, o batini iskrpljenu torbu; pa on ode od grada do grada, te on prosi šljepačku podjelu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Proznaše oni da je to carica iznutra i učiniše joj put da ide k šatoru vezirovu. Rekoše: zair ide da prosi mir. A taki ostaviše biti se dokle vide što će se dokonati.
Ono dijete lepo, čisto, ka mator čovek progovori i svima onde oko njega što bijahu, to iskaza da se ne prepadaju jer prosi i moli Bogorodica Hrista Boga da to ne učini što kćaše.
I tadar već on svome caru bratu na jave prosto iskaza što on prosi od njega, te mu reče: »Daj mi onu tvoju polatu što ti je gore na nebu.
Bogu), — ili ni malo ne spava, pak poludi, ne jede, ne pije, raditi ništa ne može so toga u velikom siromaštvu živi, prosi li, — to je muhtojedac i tuđoizelica! Ni sebi ima, a ni za dušu može kome što dobro učiniti.
Svaki se vrag ne boji Boga nego bote. Za svoga slugu i đavola Bog ima. Što pan prosi, to sedlak musi. Nisu svi ljudi apostolske ćudi. Svirajka mu se zdruzga, ali majstorija sviranju u njemu osta.
Od sad lav se mišu moli, boljarin na glasu od prosjaka kap vode prosi, ne od drugoga koga neznana, nego isto od toga koji je pre želio šnjegove sofre mrvica mu okusiti...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Tek bane u kuću, pa prosi devojku. Oni ga odbiju, kažu mu da je isprošena već, ili da nemaju devojke na udaju i dadu mu šaku eksera, a on primi,