Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
„Zar ja — kaže moj otac — da merim gejaku za dvadeset para čivita? Eno mu Čifuta!” — Mati ne sme ništa više ni da proslovi.
Što daja mesim hleb za carevu vojsku? Meni i mom Arsi dosta jedan!” Ženskadija ne sme nijedno ništa da proslovi. Muževima se gdešto i potuže, ali Radojci i đedi ko sme što pomenuti? Dugo su trpele i krile svoju nevolju.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kad mu dođu lutke, on zaćuti; deviza kao da mu je: »Sve il’ ništa«, pa neće da proslovi, pa da mu pored sviju onih tereta obesiš još i gospoja Persu, kako je i sama u očajanju toliko puta rekla: »Dođe mi da
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Ne mogu, oprostite. Tako Čekmedžijić preporučivši se ostavi kuću popinu. Nije hteo frajli Savki ni reč da proslovi, ni u oči da joj pogleda. — Šta ću da je gledam, kad neće biti moja, — progunđa napolju. Ljuba ode kući.
— Ala je taj Svilokosić čudan čovek! Ostavi tebe, Alka, te morade poći za bakalina, a ovamo ga ipak primaš. Mica to proslovi, a gleda u zenicu Alki, prst na štriku joj zastane, da čuje šta će na to Alka reći. — Mico, ti si smešna!
Srce joj jače kuca, eto joj žive želje Milivoja. Milivoj, kako stupi u sobu, kao da je zanemeo, u magnovenju ne može da proslovi; tako isto ni Alka, već jedno drugom u naručje padnu. — Slatki Milivoje, diko moja!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Ja sam došao da prosim ruku frajla-Lujze. Ja vašu kuću jako poštujem. Polaček malo misli se, pa onda proslovi: — Oprostite, gospodine, ja sam čovek majstor, nisam fiškal, ali ću vam onako od srca odgovoriti. Meni je milo.
Radičević, Branko - PESME
XVI Sunce zađe: „Tamo, tamo, Makar kako, sve je jedno!“ To proslovi jadna samo, Spusti dole oko ledno, Okrete se, te polako, Uputi se domu svome, Pa gledeć je mirnu tako, Ko b' po
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
onako širok i nezgrapan, pa samo zvjera, kao da je zatečen u tuđem toru, i ne umije ni da sjedne, a kamoli riječ da proslovi.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Mala soba, buvara. U buvari bỳvčići. Zukte muve zlatnjače. Pred činiju s ugljenom čučne baba gluvara, tepalicu proslovi: Kjeketuše, krastače, u žajicu bježite.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Veruje da će ga opet saslušavati zbog Čakarančevog ubistva pa odluči da ni reč ne proslovi. Zar da dozvoli da jedan policijski zlikovac, mundirdžija, saslušava njega koji je ovoj zemlji zakone i ustave krojio i
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
žestoka porcija, zato bi se ućutao kao kornjača, glave uvučene meću ramena, praveći se da nikad nije umio ni riječ da proslovi. — Aha pa ti, bratac nemušti, nećeš ni da odgovoriš! — zlurado bi zavrečao učitelj.