Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Najzad se kmet počeša iza uha, a to je već značilo da će se ćutanje prekinuti. — Ehe, ja... dođoste i vi. Samo, prostićete, jeste poneli kakvu objavicu sa sobom? reče kmet i lice mu dobi neki poluzvaničan, pola učtiv izraz.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ljudi, već, k'o ljudi — ja njih i ne gledam, šta ćeš, brate moj, čovek je, pa more mu se kako gođ 'oće, al' žene, prostićete, to vi je.... n' umem vi reći.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Vi svi pogađate, ali, prostićete, s jedne strane. Sve to jeste tako kao što vi svi velite, i svi imate pravo. I to će reći, da svi ti uzroci postoje: