Obradović, Dositej - BASNE
Ludo, ti se s blagorodstvom ponosiš zaludu, Kad narav imaš orjatsku i hudu! Od prostoga roda, vospitanija i sostojanija ljudi ne mogu se očekivati ni iziskivati takova kačestva kakova pravično i neotložno
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Berenklau je tri dana tumarao sa njima, po šumama iznad Štukštata, prilazeći Rajni. Došav u logor, obukao je odelo prostoga vojnika i poveo ih tiho, obalom, kroz žbunje u šumu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Škole su retke i slabe, i nepismenost je opšta. I svi naši pisci na kraju XVIII veka konstatuju tu zapuštenost prostoga naroda, i naglašuju potrebu da se blagodeti prosvete prošire na široke i tamne slojeve seljačke mase.
Pesnik jako napada narodne praznoverice i one koji svesno eksploatišu verska osećanja prostoga sveta. Vezilić je i dobar srpski rodoljub i visoko ceni sposobnosti srpskoga naroda u svim pravcima.
ili književni reči i više lepote, s dodatkom pismene uglađenosti sloga, nego koliko i jedne i druge u ustima puka ili prostoga naroda ima i imati može«.
« 1814. izišla je u Beču Pismenica serbskoga jezika, po govoru prostoga naroda napisana. Karadžić je tu u gramatička pravila sveo »govor onih Serbalja koji žive po selima daleko od gradova«, i
I dvaput nam dobro došla što si verno po govoru prostoga naroda napisana!« Ali mu je Kopitar učinio i izvesne primedbe. Sam Karadžić nije bio zadovoljan ovom »žalosnom probom
Glavni napad učinio je on na njih, pokazao im kako ne znaju da pišu, i uputio ih u školu prostoga naroda. Pisci, koji su imali profesionalnog ponosa i kastinskog duha, toliko držali na »visprenost« i »visokoparnost«
zasluga njegovih, danas se ne može primiti preterana Daničićeva reč da je Karadžić »otac nove srpske književnost«, iz prostoga razloga što je pre njega, i u njegovo doba, i mimo njega, bilo dobrih srpskih pisaca i progresivne srpske književnosti.
Kad se neka književnost mnogo udalji od prostoga naroda, ona se, u isto vrijeme, mnogo udaljila i od prirode... Veliko će zlo izići ako slovenski pisci budu podražavali
Lalić, Ivan V. - PISMO
sebi, Povezujući fontane u paukovu mrežu Kružne noćne šetnje; grgoljila je svetlost Među kapljicama, o tome kako zakon Prostoga pada ne protivureči lepoti Pokušaja da mlaz iz školjke dodirne zvezdu, Utisnutu u nebo kao slovo u slog.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Disciplina se održala iako između oficira i vojnika vlada drugarski odnos. A može biti da je to prijateljstvo između prostoga redova i oficira najviše uticalo na moral. Vojnici su čuvali svoju bateriju, oficiri su zaklanjali svoje vojnike.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
ženskaroš to jest; a drugo, što su ga samo mogli omraziti sa gazda-Đorđem, koji ni sam nije mario za takve šale iz prostoga razloga što je ta Gizela bila kod njega — da se sanitetskim terminom izrazim — sobarica, pa on nije nikako trpeo da se
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
polasku s ovoga sveta spokojni i da će črez svu beskonečnu večnost ščastlivi biti | i često mnogi od nji[h], ako su i prostoga sostojanija i seljani, večnoj pameti i vospominaniju predaju se i slave.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ali sve to ukupno učinilo je da svet u njemu ne vidi jednoga mirnoga i u suštini čestitoga Arnautina, prostoga muslimanina koji je od te tako stečene vere živeo, no ohola i zla Turčina koji prezire i mrzi sve što na čelo podiže
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Metak je upravila srećna i vešta ruka prostoga narodnog vojnika. Granata udari upravo u rov, i to uzduž rova. Za prvom dođe druga, tpeća, četvrta.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Gleda je i stiska joj umornu, tešku ruku što u njegovoj lako podrhtava. I, nagnuvši se nad nju, osjeti zadah njena prostoga života, pomiješan vonjem zemlje i mirisom suve trave što je prionuo uz čisto joj lagano odijelo. — Govori štogod!
— Možebit', — ponovi, — ali tebe neću nigda zaboraviti; dah tvoga prostoga života, tvoja besvjesna ljubav i naše noći pratiće me do smrti; sve je to u meni ostalo. .. — Ti ne plačeš?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
izvlačim linije i pravim ukrase sa šarama i vijugama, čak i odela da slikam, doduše ona prostija sa malo nabora, odela prostoga sveta, ali ljudska lica nikad.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A ta ličnost je Miloš Obilić, po pesmi čovek prostoga roda, nepravedno uvređen, i nepokolebljivo odan ne Lazaru kao sizerenu, nego Lazaru koji stoji na čelu sudbonosne