Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ceo taj prostor mog života i narodni’ zbitija stoji mi jošte živo u pameti; i što je stariji koji događaj, tim ga se lakše i točnije
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ona se proteže od Mišara do Drine, i od najvišeg vrha Cera planine, Vidojevice, do Save... To je prostor od dvanaest sahata hoda. Možeš u dugu danu hoditi po Mačvi, a nećeš videti jednog brežuljka; sve je ravno kao tepsija.
Dučić, Jovan - PESME
svetlosti sjaje i trepere, Vek za vekom tone u prostranstva sjajna — A njen bol i život ostali su tajna Za beskrajni prostor i večite sfere.
Osmeh za slasti beskonačne, I krilo za prostor sveta; O večnoj sreći oči plačne; Pad zbori za trijumf leta. I mir gde zrnje mraka niče, Da sav šum sferâ taji...
U svetlo jutro toga dana, Bacajuć seme, rekoh: — Budi U mojoj brazdi krv titana, Ideja sile sva u grudi! U prostor bačen glas što stremi, Da ga nebesa budu puna! I reč što nikad ne zanemi, I večno budna božja struna.
Oči moje žene, mračni trijumf ploti, Koje večnom tugom opijene behu, Svoj su prostor našle u njenoj čistoti, A svoj čar nebeski u njenome grehu.
Da samo s visina za ponore znadnem, Bacivši u prostor konce svojih žila; I letim večito, i letim dok padnem Samo pod teretom ozarenih krila.
Mru u jednoj reči što se nije rekla, A u kojoj beše sto vrela života... Tako jata zvezda što su prostor sekla, Mru u kapi rose na listiću plota. Od ljubavi naših veće su tišine...
POSLEDNjA PESMA Bol je dao ovoj ljubavi gorčinu, Lepotu i tajnu; mračna sumnja moja: Sav prostor i užas; kob i očaj: njinu Svemoć; zadnja suza: neba sedam boja.
Sve vode postaše za odsev tvog stasa, Prostor, da imadneš dušu začuđenu, Mir tamnih dolina za eho tvog glasa, Sunce da na svetu baciš svoju senu.
I dok je sve mračna bezuvetnost stegla, Ima jedno mesto gde je prsla uza: To je gorki prostor u koji je legla Ta naša samotna i iskonska suza.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
U onoj tesnoj, neizvetrenoj sobi on se osećao mučno, ali čim pomisli da sad ide u širok, čist prostor razgali se najednom. Brzo je oblačio uniformu.
A posle nekog vremena, iza njegovog izveštaja, onaj prostor tamo obasu vatra pete baterije i oni topovi postepeno potpuno umukoše.
ja pošao sa fronta situacija je bila ova: Ja sam držao ovu tačku“, (i ubode čiodu) ili: „ja sam obasipao vatrom ovaj prostor;“ ili „dobijem ja naređenje da izvidim teren H ispred pešadije, to je sa svim severno, evo ovde, evo baš ovde, vidite
I bežeći sve bešnje on je gutao onaj prostor koji se pružao pred njegovim očaranim očima i uznosio mu dušu. Pa je sa tom dušom, širokom, prostranom i svetlom,
Afrika
Palme svih vrsta, fromažei, akažu, lijane, paprati. Kao požar one osvajaju svaki prostor čim ga ko napusti. Iz sredine one seoske kuće nikla je palma i odnela celu kuću uvis.
puna, ne toliko reptilija, koliko mrava, da su grane visoke, nezgodne i čvornovate, ili kratke, i slabe, da je ceo prostor pun komaraca i mušica ce–ce; da urođenici jedu nešto što liči na stare debele lojane sveće, neke smese načinjene od
Drukčija je savana. Ogroman prostor osvetljen, slobodan, tajanstven. Visoka žuta trava, koja je čas do pojasa čas do ramena, koja je u kišno doba kao šuma.
Svud je tu prašuma, i samo je to gora koja je prašuma. Ostalo je savana. Onaj ogromni prostor, od zapadne do istočne afričke obale, koji se zove Sudan, mogao bi se zvati savanom.
Instrumenti su samo bubnji, ogromni položeni bubnji, obešeni o ramena crnaca, i zvečke. Prostor za igranje je veliki: ipak šef igre bičem razmiče one što igrajući sužavaju krug.
U manastir neće da me puste obuvenog, nužno je da budem sasvim bos. Sav unutarnji prostor izdeljen je zidovima, lagumski kao pčelinjak; sa svetlošću koja se lomi o tanke pregrade od nabijene gline; strme
Naslonjen na nečiju kolibu, sedeći na klupici, zaspim. Bude me prvi udari u bubanj. Za igranje ostavljen je veliki prostor opet osvetljen samo mesečinom koja se pojavila i mojom lampom.
Odjednom jedan belac sa lampom. Kad uđem u njegov osvetljeni prostor on ms tužno i uljudno pozdravlja. Prilazi mi: — Dobar veče! Dobar veče, kada ste došli?
Razvučen u prostor, crn I razmahnut pred širinom nebeskom, kao kakav fantastični sv. Đorđe na sasvim potamneloj ikoni. Na sredini vode on
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Obode konja i okrenu ga, pa vide pred sobom zimski dan, Dnjepar, i ravan u snegu, koji se topio, i išarao ceo prostor crnim drvećem i čamcima.
Imao je, međutim, širom otvorene oči. Bile su zagledane u beskrajni prostor kijevski. Samo je njegova žena, Varvara – koja je dobro poznavala te plave oči – mogla da primeti da Petrovo levo oko,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
varijeteta su u golom zemljištu, redovno vezana za karsne oblike (vrtače, uvale, karsna polja), ograničene na mali prostor, zbijenog tipa; kuća je kamena, mahom pločom pokrivena, često romansko-mediteranskoga tipa; takmiče se ko će bolju kuću
nastaju sela zbijenoga tipa: kuće su im bez reda utrpane, bez ulica u pravom smislu, samo što u sredini ima mali prostor, sredselo ili zborilo, gde se skupljaju na razgovor i gde oro igra. Dvorovi ili „avlije“ su prljavi i zapušteni.
Varijetet Srednje gore. — Ovo je, uglavnom, planinski varijetet. Zahvata prostor od sela Stolpnika u sofiskoj kotlini pa do Žeravne u slivu reke Kamčije.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
U gustom vazduhu leta osećao sam svoje sporo kretanje kroz prostor i krv kako mi bubnja u ušima. Činilo mi se da hodam čitavu večnost, iako je to bio stari naviknuti put, oivičen
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
rastu čičci, koprive i boce, i neka travuljina nepoznata gradskom detetu, kad imate samo sebe i taj tužni, tako poučni prostor ruševina koji se danas može videti još samo u nekim od najnesrećnijih evropskih gradova, ograđen belim konopcima i
koji je preživeo gomilu vazdušnih bitaka, mešavina razočaranog Remarkovog doktora Ravika i Garija Kupera kada prelazi prostor između dva uperena revolvera na prašnjavom trgu vestern gradića.
Rečju, Beograd mu je dao sve što može da posluži kao pogonsko gorivo za let izvan orbite kroz slobodni prostor u svet. Taj grad mu je otvoreno stavio do znanja da nikome nije potreban; poklonio mu je energiju očajnika koji više
Taj beskrajni prostor okupan mesečinom, što se pružao s onu stranu ušća, obuhvati ga svojom šumnom širinom. Leti, sećao se, to je
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Dečja književnost pribegava nekim postupcima i navikama koji otvaraju prostor i daju maha detinjastom duhu: važno je utvrditi pravi smisao tih navika, ne svoditi ih, dakle, na puku tehniku.
Ona je nešto kao slobodan, svima otvoren prostor, kutak u kome se svako oseća udobno i samopouzdano. Njena omiljenost uslovljena je, bar delimično, nesvesnim čitalačkim
Ipak, deca su najčešće slikana u čistom, ograđenom prostoru detinjstva, koji je, po tom osećanju i shvatanju, prostor prvobitne otvorenosti i nevinosti: detinjstvo svakog čoveka kao da ponavlja ljudski život pre istočnog greha i progona
U tom detetu pesnik oseća budućnost nacije, njenu sutrašnju snagu. Prostor za igru, za neobaveznu zabavu i nestašluke, vrlo je širok, ali je pod nadzorom.
Ili, možda, postoje opasni i bezopasni naručioci, oni koji ugrožavaju slobodu duha, i oni koji joj ostavljaju slobodan prostor.
Sve je tu vrlo uslovno: i likovi, i radnja, i vreme, i prostor. Popović priča o svemu, i ni o čemu: zaplet mu je puki izgovor za priču radi priče, zanemarljivo opravdanje igre i
Sremac, Stevan - PROZA
koja se nikako ne može ovde verno navesti, mada pisac ne mrzi na današnju naturalističku školu, i mada bi to skučeni prostor lista i mogao dopustiti. Odgovor je doveo u nezgodu i učitelja i đaka.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Diži se odatle, pa d idemo! (Zatamnjenje) III SLIKA LOGOR PRED HASANAGINOM KUĆOM (Na sceni se vide kuća i prostor ispred nje, na kome je smešten logor Hasanaginih vojnika. Stranom okrenutom publici, kuća nema zida.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Zastanimo pred činjenicom kako on rešava prostor i vreme u svojoj radnji. Čitave planine i carstva, pa i čitave decenije, narodni pripovedač zna da pređe u jednoj
Ajd, ajd, ajd, dok dođoše na jednu jamu, te uđoše unutra. Kad šta ćeš da vidiš — puk'o pusti prostor ispod zemlje, da ga nije kadro čoečje oko pregledati.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Dokaži opet, jer dokaze sve sam Zaboravio. Zato trajem, zeman. Katkada noću u tišini slušam: Treperi prostor, rađa se oluja. Pulsira oganj u zvezdama zgrušan Po volji Boga slavuja i guja...
Odavde neće da poleti Ikar, Jer lavirint je dozlaboga nisko; Ovo je prostor gde nastaje slikar, I knjigovezac, koji zlatotiskom Pečati slova nekog finog uma; Ovde na svome skupoceni brod
10 Kad noću dišeš pored uzglavlja mi Ja slušam spori pokret zodijaka Nad ravnim krovom, glasove u tami Što boji prostor između dva znaka; Najbliži svetu onda kad smo sami, Kad duša sveta šapuće iz mraka, Učimo mudrost druženja s tišinom
Il su to bile senke, Il možda hologrami, projektovani u prostor Našeg sećanja? Kasnije, ispod suncobrana, Ćutali smo o tome, uz četvrti eѕpreѕѕo I cigaretu.
Kasnije, ispod suncobrana, Ćutali smo o tome, uz četvrti eѕpreѕѕo I cigaretu. No sve je bilo kao na dlanu: Prostor i vreme u nama, račun na stolu, Rim...
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
GLAVA XIX Ovo poglavlje, ovako kako stoji, zakupila je naša poznata firma „ANEX-MANEX INTERCONTINENTAL“ kao oglasni prostor.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
) - Od jutarnjeg gutljaja križaju se, pretiču zavijuci arije: Gorom jezdi, gora, ppo... (Prostor svjetlost kresnula.) Hruskam kocke šećera iz novinske hartije, ćirilicu sričući: Pe-to-let-ka kre-nu-la.
Mirisno pucka žarulja rupa. Suši se vreme - prostor palaca. Divotna glavo, umnice trupa, kuda te goni, gde li te baca nagon taštine?
- Trznem strunice: treperav instinkt samoubice, tanan, prošumi razornim rujem. Oblinom brega gore gloginje. Žubori prostor osinjim zujem. Boluje šuma purpur-boginje, toplo umire.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Pre no što se vrate u kućice, stotine još drugih pčela mešaju se, ukrštaju, bacaju u cvetove. Sav prostor iznad bilja, kao da je zahvaćen u njihov pokret, prestaje biti za oči statičan.
Uđosmo u sobu dosta prostranu i svetlu, skoro u sobu nove kuće. Bilo je mnogo stvari u njoj i sav slobodan prostor između njih zauzimao je veliki sto.
Pogledah u jednom pravcu i videh najsjajniju zvezdu kako odlete koso u neki dalek prostor izvan zemlje. Njena slika, načinivši taj isti put u suprotnom pravcu, po jezeru pojuri pravo meni, do samog čamca, gde
Hoću da idem. Ako ustanem i zakoračam preći ću ceo prostor do gostionice. Vrata su svakako otvorena ili postoji zvonce.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Slovo nek ostane u slovljenju ili neka se vrati u sam prostor Slova. No šta je njegovo tamo? Je li daleko, il je u središtu što kuca u nama, radosno i neiskazano?
o tebi je jutro što otkriva sužnje sapete tvrdinom tela i samokletvom, raduju se okovani kad im se stanac suzi na prostor određen tvojim migom — raduju se kćeri u ruglu, potomstvo pod igom, svanula je majka očinstvu, i sin svemu bivstvu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
“ „Ustaj odmah!“ Svuda oko nas je blistalo, svitkalo, a vazduh je podrhtavao od grmljavine iz oblaka i gruvanja topova. Prostor se gubio u mračnoj noći, i činilo nam se kao da se bitka vodi pred nama.
Svesno?... Voljno?... Naše je raspoložene mračno kao ono crno nebo, pa bismo želeli da se noć produži i da isto tako i prostor korača ispred nas. Ali ono, kao za inat, sviće, naglo se pojavljuje dan i već se jasno razaznaju grbine Cera.
kao da je dovodio do besa komandira protivničke baterije, koja nas je odmah zasipala čitavim pljuskom čelika, da je ceo prostor oko baterije bio išaran crveno-žutim buketima šrapnelskih dimova.
Iz one šume neprestano dopire klokotanje mitraljeza. Neka naša baterija, a i austrijska, zasipaju, čini nam se, isti prostor u šumi. Izgubili smo pojam o vremenu. Ali odskora, neprijateljska artiljerijska paljba bivala je sve brža.
A vi možete u bateriju. Pretrčasmo brisani prostor i sručismo se u zaklon. Pitaju vojnici kakva je situacija. Ali mi smo toliko premoreni, da samo digosmo ruke iznad
— Kako, gde?... Pa valjda nije u mom džepu, nego tamo napred! — i komandir mahnu rukom obuhvatajući prostor od dva kilometra. — Javićeš se komandiru čete. A naši telefonisti su kod prve čete.
— Ordonans iz bataljona... Iz mračne zemunice zapahnu me zadah zemlje pomešan sa mirisom rakije. Neko kresnu žižicu i prostor se jedva osvetli. Sagoh se na ulazu i uđoh.
Cele noći smo išli. I sami se u čudu pitamo, da li je moguće da se ceo ovaj pređeni prostor predaje bez borbe. Razdanilo se već uveliko.
Potrčasmo i mi ostali. Bila je večnost pretrčati taj prostor obasut kuršumima, koji su prštali po zemlji, zviždali oko glave... Sa svakim korakom je raslo osećanje straha...
Jednom prizva mene. — Zamisli da si komandir... Neprijatelj se nalazi na onom brdu i ti si dobio zadatak da tučeš prostor od onog gumastog drveta pa do ivice one šume. Šta ćeš prvo da radiš?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ali niko ne oseća umor; svaki grabi da je naporedo s društvom, i ima samo jednu želju: da se što pre projuri ovaj prostor, koji je određen da se prođe. Prejurismo ovako dva brda u Bukuljinu vencu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Vidik se zatvori i više ne propušta Svetlost, i prostor se ispuni tihom stravom. Predveče, od hladnoće i buljenja ni u šta Podivljaš i, evo, nos brišeš mokrim rukavom.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Naprotiv, sa druge strane ostrva, ma da je tu mnogo veći okeanski prostor, more ne dostiže dubinu veću od 200 metara, pa slatke vode na toj strani ne sadrže jegulja.
u Atlantskom Okeanu, koji su ranije bili naročito brižljivo sakupljeni i obrađeni za godine 1863—1865, za okeanski prostor između 30˚ i 34˚ severne širine, i 18˚ i 32˚ zapadne dužine, pa je nađeno da su se na tome prostoru, u to vreme,
Ma koliko da je svetlost njegovog reflektora jaka, ona može da osvetli prostor ispred aparata samo za nekoliko metara. A pošto se aparat ne može horizontalno pomicati, istraživači su prinuđeni
Sargasko more je jedan ogroman površinski prostor, u sredini vrtloga od okeanskih struja. Eliptičnog je oblika, a krajnje granice su mu severne širine od 23˚ i 37˚, i
Taj je okeanski prostor pokriven raznim vrstama alga, ponajviša algama mrkožute boje. Po tome je i sama ta oblast dobila naziv: te se alge na
na površinu mora, njena konusna kesa, od trećine njene dužine, izdiže se čekrkom u vis, tako da joj vrh dođe nad prostor za izručivanje uhvaćene ribe; sa vrha se odreši gvozdeni teret, mreža se pri vrhu otvori i sve što je pohvatala izruči
uhvaćene ribe; sa vrha se odreši gvozdeni teret, mreža se pri vrhu otvori i sve što je pohvatala izruči se u taj prostor.
Okretanjem ukotvljenog broda u mestu, koje čini da se osvetljeni konus pomera, može se postupno osvetliti veliki vodeni prostor i morsko dno oko broda. To isto biva i pri kretanju broda unapred ili unazad.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Nigde, ni po potiljku, ni oko ušiju, nema malja. Pozadi vrata, onaj prostor ispod ušiju, otkriven zanesenom kosom u stranu i uvijenom u svilenu šamiju, blješti joj i pokazuje svu jedrinu ramena
Pandurović, Sima - PESME
Jer mi smo davno, verna draga, — je li? — Iskidali konce što nas vežu Za prostor, vreme, tonove i boje, — Lance života što zveče i stežu, – Jer mi smo, možda, sami tako hteli, Rad ljubavi nam i rad
A vetar peva poeziju smrti. SENKE Oblaci žuti preko moje glave Prelaze prostor mirno; zaklanjaju Sunce i nebo, i visine plave, I tužno gredu ko zna kojem kraju. Promiču senke.
I kao uzdah, tuga ovog sveta Šumeće zrakom nemirno i spretno Vest smrti naše s bagremova cveta, Kroz polja, prostor i podneblje cvetno.
ovome svetu odveć nam je malo Dragih stvari dato usred huke burne Vremena, — i sve bi možda lepo stalo U najmanji prostor jedne zlatne urne.
Jer svet je čemer, i blato, i gad, I tesan, memljiv prostor ćelije. Da mi je ljubav osetiti blagu O kojoj ne zna, a govori svet, Naivnu, belu, u životu zlom!
prijanja; I tišine, Kad se zvezde čine Još jedini prijatelji verni; I slobode, Kad nas misli vode, Kroz začaran prostor neizmerni; I kad stega, Jaram što nam ote Belu radost u dane sramote Padne jednom s naše duše jadne.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Siromah Jan nađe se nenadno gdje nikad ne bi poželio. Zamijeniti neograničeni prostor svoga zavičaja sa tjeskobom vaspitališta, slobodu sa gvozednim zaptom, strikovo milo lice i predavanje sa ćosim
Ime toga čovjeka kao da napunjaše prostor; djela njegova zaglušila bjehu svijet, a svijet, kleo ili blagosiljao, pominjaše uzbuđeno veliko to ime — Napoleon.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
To je neka strašna neman, mračna kao pomrčina, bezdana kao prostor, — koja uništava život, naročito deci, pogotovu kad su ona sama, nezaštićena i bespomoćna. (Eto baučine!).
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Oko na kitnikezu. Porculanski jahači. Draperija u vezu: Ceo prostor zamrači. I ničeg nema više: Ni pokućstva, ni zvuka, Ni jeseni, ni kiše.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Onog dana, 3. juna 1862. godine, ovaj je prostor izgledao drukčije. Vili su prvi sati popodneva, i nedelja. Sima, tumač u srpskoj policiji, stajao je kod otvorenog
Sima je osetio da zalazi u neki prostor u kojem nikada nije bio, a prolazio je poznatim sokačićima, i opet je nepotrebno žurio i, u žurbi, izabrao prečicu,
Sledeći dan je bio utorak, 5. jun,1 zasenjen, omađijan dan, sa dubokim svetlostima. Od Stambol-kapije (zauzimala je prostor između spomenika Knezu Mihailu i Narodnog pozorišta), prema Palilulskom groblju, na Tašmajdanu, kretala se pratnja, i
danas senka te strave katkad promakne tu, ispred Stambolkapije, koje nema već više od stoleća; promakne tu gde je sada prostor pod travom i šibljem, ni park ni skver, i gde vrvi od prolaznika. (Kad su, na istom mestu, 6. aprila 1941.
i nekretanja, postojanja i nepostojanja, Čarapić bi da prizove bar neke od do gađaja koji su mu, valjda, ispunjavali prostor u onom vremenu što je za njega proticalo, događaje koji su takođe neka vrsta prašine.
Ako ga ima, to je prostor omeđen sa dve strane: pretprolećem 1805. i kasnom jeseni 1806. godine. Izgleda da se seća samo godišnjih doba:
Nebo, prostor sivih, tmastih rasvetljenja, dolazilo je odasvud, ali je ostajalo nepristupačno. Odjednom, kao da je čuo kotrljanje šljunka.
Kako je ustanak napredovao, tako je Dobrača osećao kako raste prostor i njegove slobode i zato je postajao sve stroži prema sebi a sve blaži prema drugima.
Neka istina se, kao sanjani prostor, raskrivala iz reči koje je izgovarao ovaj Grk, neka je crna iskra zaplamtela među njima i knez je, omađijan, slušao
energije: to zadovoljstvo u času kad oseti da je drugog ščepao za neku duboku srž i da je gotovo, da ga sad privlači u prostor svoga postojanja. Oduvek je to umeo, ali, od pre nekog vremena, umeće se pretvaralo u strast, sve luđu.
Nadala se da je to prostor koji je, najzad, osvojila svojim odricanjem i da iskušenja, bar onih najtežih, više neće biti. Ali, bilo ih je.
Zauzimalo je to groblje prostor sadašnjeg Studentskog trga, a on ga je posmatrao, iz postelje, i pomalo se čudio brzini kojom mu se smandrljao život.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
svetlosti sjaju i trepere, Vek za vekom tone kroz prostranstva sjajna, A njen bol i život ostali su tajna Za beskrajni prostor i večite sfere!
Jer mi smo davno, verna draga - je li? Iskidali konce što nas vežu Za prostor, vreme, tonove, i boje, Lance života što zveče i stežu; Jer mi smo možda sami tako hteli Rad ljubavi nam i rad sreće
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
hramu, - da opširnu vidim kolijevku u kojoj se vječnost odnjihala, iz koje je u krila udrila, u beskrajni prostor ulećela, od svačijeh skrila se pogleda do jednoga koji sve proniče, - u opširno svetilište bića, đe s' rađaju
Evo slabe i malene iskre među sunca plamteće svjetove što bogatstvom lučah besmrtnijeh potapaju prostor i mirove! Da, iskra je svjetlost porodila, okean su kaplje sastavile; sveti tvorac veličestvom sjaje u iskrama kako
nebesah nepodvižnih pređem sljedujući zračici ideje, beskonečno vidim ovdje carstvo veličestva, postojanstva mirah! Prostor im je širi rastojanja neg' podvižnim mnogo svjetovima; al' se vide zrakom oblačeni, kako morski veliki ostrovi kad
krug smo davno prešli vozmožnosti: nebesne su prešiljaste zrake, mogu vredit smrtnome pogledu; nebesni je prostor beskonečan, voobraza sila delikatna.
Iza ovog te sam iskazao, ja dopirem do granice mrakah, mrakah mećem koliko svjetlosti; ja ovako prostor razumijem.“ „Arhangele uma visokoga, ka duh jedan dovoljno se dižeš i čest tvome činiš stvoritelju, - mogući mu
dovoljno se dižeš i čest tvome činiš stvoritelju, - mogući mu tvorac odgovara - al' prostora ne znaš značenije: prostor mrakah i prostor svjetlosti koje umom tvojim voobražaš - da se c'jela ova dva prostora u šar jedan zrakah
i čest tvome činiš stvoritelju, - mogući mu tvorac odgovara - al' prostora ne znaš značenije: prostor mrakah i prostor svjetlosti koje umom tvojim voobražaš - da se c'jela ova dva prostora u šar jedan zrakah svijetlijeh preobrate i
i pravilno sliju, i šar ovaj da se pruži pravo u najtanju što mož postić žicu preko ravni užasna prostora, - ovaj prostor što bi ova žica sa tančinom sv'jetlom proniknula u prostoru onom užasnome, koga kraje ja jedan postižem, bi ti bio
Ne zna da je lanac mirodržni svemoguće slovo stvoritelja, koje prostor puni mirovima, a mirove sretnim angelima!“ IV Dan k večeru bješe već nagnuo u cvijetne nebesne ravnine, dva
Strašna sudba prvijeh nebesah, o kojoj je pomislit užasno, ona dade smjelom grabitelju slučaj zgodan te prostor zavlada, i prisvoji ime svemoguće svojom voljom, svojim soglasijem.
Ovo strašno padenje nebesah načalo mu u tmine unese, tme vjekovah vječno neprohodne oko njega nagomila krugom. Prostor cjeo u stara vremena bješe sv'jetlim zasut šarovima, lica tame nigđe bilo nije.
Veličinu prvijeh nebesah iznenada rok užasni stiže: nekakva ti pogubna sudbina uskoleba prostor i mirove, i bure se strašne razgrmješe u prošloga okeana njedra; mirogubni stresi začestiše.
Popa, Vasko - KORA
se gube Ispod stopala Useve trudne Rojevi eksera siluju Njive su nestale Sa polja Nevidljive usne Zbrisale su polje Prostor likuje Zagledan U dlanove svoje glatke Glatke i sive NA STOLU Stolnjak se širi U nedogled Sablasna Senka čačkalice
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ceo oltarski prostor istesan je iz jednog jedinog monolita: dve hiljade lađara mučili su se pune tri godine dok su ga iz kamenoloma dovezli
Tako se prostor, obuhvaćen alovom, postepeno sužavao. Na površini tog prostora koprcala se već po koja riba. Kako se alov sve više
„Ništa se ne dešava slučajno, već sve iz svoga uzroka i neophodnosti“. „Ništa drugo ne postoji do atomi i prazni prostor, sve ostalo je mnenje. Među atomima nema kvalitativne razlike“.
Zato preduzeh da opitom ispitam može li postojati prazan prostor“. „Da li ste znali“, upitah ga, „za opite florentinca Toričelija, učinjene u tom istom pravcu?
Kad naeriše staklenu cev, postade prazni prostor na njenom gornjem delu manji. Kad je cev stavljena u toliko kos položaj, da je njen gornji kraj nadvisivao površinu žive u
u toliko kos položaj, da je njen gornji kraj nadvisivao površinu žive u donjem sudu za manje od rifa i po, onda je prazan prostor u cevi isčezao sasvim“. Gerike odahnu. „E, baš me raduje što mi sada ispričaste!
Klimnuh glavom. „Ja sam“, nastavi on, „preduzeo da rešim pitanje je li prazan prostor uopšte mogućan, a ako jeste, da ga stvorim“. „Takvu nameru nije, izgleda, imao Toričeli.
„Takvu nameru nije, izgleda, imao Toričeli. Prazni prostor došao mu je neočekivano u goste“. „Da stvorim prazan prostor, moram, tako sam mislio, pre svega, načiniti nekakav
„Takvu nameru nije, izgleda, imao Toričeli. Prazni prostor došao mu je neočekivano u goste“. „Da stvorim prazan prostor, moram, tako sam mislio, pre svega, načiniti nekakav šmrk za crpljenje vazduha“. „Ni takvu nameru nije imao Toričeli“.
su bili smeštene na recipijentu, odnosno na čizmi, približio sam jednu drugoj toliko, da je između njih ostao samo mali prostor, potreban za komunikaciju, i preudesio sam ih u ventile koji su se samostalno otvarali i zatvarali.
pištanje nastalo je od toga što je između duga buretovih i kroz sve pore njegove ulazio vazduh u bure da popuni prazni prostor koji se u njemu stvarao“. „Znači da je vazduh spolja utiskivan u bure“. „Sigurno“. „A čijom snagom?
loptu, naleže na nju kao teret čija ga vlastita težina sprečava da je ne ostavi i ne ocuri sa nje u interplanetarni prostor.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Oni dakle žive i pored svih nesreća i samo nas prostor i vreme dele. A ona raste, napreduje, rascvetava se, postaje svesna i razumna, ona je na putu da postane ono što sam
Pa se sav prostor oko njega raščišćava, i poslednje beže kao sneg bele ženske prilike, pa se u bežanju spremaju da polete, dok kao pretvoren
Tada najedanput, ceo onaj prostor ostaje čist, siv, sav siv, peščan i pust, pa se vidi da je zemlja ostala samo čista i gola golcata planeta.
Izlazeći ispod toplog pokrivača on se strese i zadrhta na svežem i oštrom jutarnjem vazduhu. Prostor gde se nalazila baterija već je bio pakleno obasut neprijateljskim artiljerijskim zrnima. Sve je unapred spremno bilo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
i kako, mjesto nje, najedanput zijevne praznina: nabubrela punoća oblika naglo se preobrati u šupljinu, u prazan prostor, u jedan mali bezdan mraka, postojanje se odjednom prometne u nepostojanje.
Kroza me bi prostrujao hučniji ritam: slutnja da negdje van našeg uskoga kruga postoji drugi jedan prostor i teče drugo jedno vrijeme. Tamo se — vaj, bez mene! — događaju velebna svijetla zbivanja!
U tim razmjerima, iščezavalo je i gubilo se stvarno i svakidašnje. Cio naš stvarni prostor, s našim malim mjestancem šćućurenim podno golog masiva, i s čitavom zemaljskom kuglom, i čitav ljudski rod, s ognjicama
Čitavo je biće stremilo da sobom, kao laganim prorijetkim plinom, ispuni prostor. I taj je poriv rastvaranja, razdvajanja ličnosti bio tako snažan i tako stvaran, da sam osjećao potrebu da me neka
I stoga, našim nestankom ne ostaje upražnjeno tek naše mjesto u prostoru, već se sam prostor odjednom splošnjava u besprostornost, u nepostojanje.
Jer prostor i vrijeme puki su žičani skeleti, kavezi u kojima su zarobljena naša bivanja i naša doživljavanja — krhki kavezi koji se
Jer i oni znaju da je nedjelja nedelja, za sve i za svakoga. Ležim u krevetu, a sluh mi je napet. U prostor između moga i sučeličnog paviljona zapala je tišina. Mrtva tišina. Kao da se sve iselilo ili pozaspalo.
Prekinuo sam pisanje i stajao iza stakla gledajući u uski prostor s nasadima između dva paviljona. Najednom zatutnji automobil i ustavi se pred ulazom u zgradu.
(Pomislim katkad: pa ti si nesuđeni slijepac?!) Prostor što se nudi mojim nozdrvama nešto je što usukavam u se, što plućima udišem.
Upijao sam u isti mah slobodu, prostor i nesputan tok vremena. Gle, otkrivao sam, i sloboda je nešto što usrkavamo u se plućima!
Petković, Vladislav Dis - PESME
I ne znadoh da mi krv struji i teče, I da beže zvezde iz mojih očiju, Da se stvara nebo i svod ovaj sada I prostor, trajanje za red stvari sviju, I da moja glava rađa sav svet jada, I da beže zvezde iz mojih očiju.
Mada sreća nema svoje lice, Njezin izgled osenčava nada, A njoj čovek ne meri granice, Pravi prostor tek u njemu vlada. I ta slika, ta maglina sama Iz zanosa i u snima mojim, To obličje prostrano k'o tama, Kao jutro sa
I taj pogled, k'o kam da je neki, Padao je na mene i snove, Na budućnost, na prostor daleki, Na ideje, i sve misli nove.
I pričah sebi da ću jednom moći, Sa mišlju koju veličina daje, Zderati zastor s neprovidnih noći, Videti prostor i večnost kakva je, I da ću otud trag bezumlju znati; I gde je prošlost sa bezbrojno žrtvi, Čije je vreme, ko je Bogu
postanja svoja, U prolaznost trajnu, U večitost tajnu Atavizmom nekim 3a starim dalekim — Duh čovečji bega I na prostor staje, Razum ne zna gde je, Oko njega šta je.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Odmah zatim linije postaju svetlije i ceo prostor biva posut tačkicama treptećeg svetla. Slika se polako kreće kroz vidno polje i za desetak sekundi nestaje na levoj
Ili sam nazreo ili pogodio da postoji mali prostor između površine vode i dasaka koje su stajale na deblima i gotovo bez svesti sam isplivao na površinu, čvrsto
Što je viši terminal i veći prostor ispunjen žicama, efekat je jači, ali treba razumeti da je on čisto lokalnog karaktera i ima malo veze sa pravim
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Vreme je da pomenem da pašnjaci u mom rodnom mestu pokrivaju prostor od nekoliko kvadratnih milja koji bi nekih godina bili zasejani kukuruzom.
Ta linija je delila pašnjak od kukuruznih polja i bila je naš ”brisani prostor”. Moto Francuza na Verdenu je bio: “Ovuda ne smeju proći”.
pitanje na koje bi trebalo odgovoriti bilo: kako se prenose sile između električnih i magnetnih opterećenja kroz okolni prostor, da li na isti način kao gravitacione sile, ili na neki drugi način?
brojne linije koje su u svakoj tački prostora označavale smer električne ili magnetne sile, i na taj način je čitav prostor oko opterećenja izdelio geometrijski u tube kojeje nazvao linije sila.
Prema tome prostor, uključujući i vakuum, mora reagovati na Faradejeve linije sila to jest kada je elektricitet predstavljen njima kada se
Prema tome, električna sila koja izaziva povećanje opterećenosti sfere, povećava i broj linija sila kroz okolni prostor, nailazi na manju reakciju okolnog prostora ukoliko je ovaj permeabilniji.
Ako je ova teorija tačna, onda se elektro-magnetni poremećaji moraju prostirati od izvora na sve strane u prostor, a ne samo duž provodnika, u obliku određenih talasa sa konačnom brzinom prostiranja.
Prirodno je da se čovek upita šta je onda novo u Hercovom radu? Uopšteno rečeno, Hercovi eksperimenti su pokazali da prostor koji okružava oscilator (sfere sa dodatnim bakarnim šipkama) učestvuje u električnim oscilacijama u savršenoj
Zbog reakcije prostora dolazi do pojave zvučnih talasa koji se zrače u okolni prostor. Krutost i masa zvučne viljuške određuju periodu vibracija, tj. visinu tona viljuške.
kola, električne linije sila u prostoru oko oscilatora suprostavljaju se delovanju mašine koja ih sabija u ovaj prostor i tako ih zgušnjava. Ovo je slika delovanja linija sila koje sam naučio od Faradeja na ostrvu Aran, ali je nisam razumeo.
sa svojim električnim oscilatorom, a njegov glavni cilj bio je da odredi da li električno polje, to jest elektrificirani prostor oko oscilatora, reaguje na sličan način kao što reaguje vazduh kada ga pokrene zaoscilovana zvučna viljuška.
Herc je prvi dokazao da deo energije zrači u prostor, na sličan način kao što energija zvučne viljuške zrači u vidu zvučnih talasa.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Do ognjišta naslagana su debela drva: trupići i cepotke, a po tlu razasule se prosušene paštice skašenih maslina. Vas prostor ispuni sa vrućinom, dimom i parom; vazduh zaudara mlakom gnjiloćom i jetkom žestinom što omamljuje i zadržava dah tako
Dok se povratila, već je vatra dobro plamsala i rasvetljavala vas prostor, da se dobro videlo i bez sveće. Nad oganj neko od one trojice beše nadvisio bakru; stoga je ona morala svoju
Žuri kao luda. Otvori vrata i uljegne u kuću. Samotan i prazan prostor zevnu joj pred očima i užasom je potrese. Meka mesečeva svetlost prodre pred njom do na kraj kuće, sve do kreveta.
I dođe mu pomisao: „Da mu je dobro bilo, ne bi ostavio svoju kuću i pošao u tuđi svijet”. I bulji u prostor, i prenaša se mišlju kod zapuštena ognjišta.
gologa kamenja otiče u more; večeras ne jagmi se kao prvo da prva zgrabi, pa da odmah pođe; milo joj gledati u mračni prostor i vrevu svijeta.
Kiši i hladno je. Neko vrijeme, zgurena uz kuću, gleda u čeljad što se žuri, blene u prostor, a najposlije bulji u vojnika na straži; zaboravlja svoju nevolju i sluša jednaki mu hod amo—tamo po nameštenoj dasci.
Cvijeta sama silazi nizbrdicom, niz kratke tkanice, put grada. Na savijucima ustavlja se i gleda u prostor pred sobom. Tužna je i zamšpljena, a ne zna uzroka.
Na prvi mah Cvijeta ne čuje ništa no šum, i gleda u prostor i pregara se. Ali najednom iz toga stanja otrže je brzina parobroda, zaselci i pitome baštine što za njom zaostaju.
Nije u putu razabirala ni osjećala ništa drugo do silni prostor u kome se, kao u snu, redom nižu mjesta u kojima se silno ljudstvo kreće, i nigda im kraja nema.
Misao dviju žena bježi još dalje od nepregledne pučine, a raširene zenice, u kojima se odbljeskuje svjetlost i prostor, kao da u se kupe proživljelu mladost i nose je daleko u tuđinu.
A kad suton pade na more, prostor i njihove prilike, siđoše, kao vjerne druge, među ostalu čeljad. Prolaze dani u velikome moru bez jačih promjena.
Njoj se vrti u glavi i čini joj se da prostor naglo, bježi u pravcu otkuda su otplovili. Onda zaboravlja sve i za čas ne čuje ništa do kucanje njegova srca.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Svi mi odveć dobro znamo da Kosovo nije ma kakav, nego početni prostor naše kulture, početni u starome, srednjovekovnom značenju: gde je nešto počelo, to mu je i počelo.
U osnovi je „tamni vilajet“ prostorni pojam. Ali se čini da književno uobličeni prostor nije toliko kod Nastasijevića koliko je kod Stankovića pogodan za nešto bliže razumevanje balkanske kulture.
Zatvoren i u isti mah aktivan, kućni i varoški prostor koji postavlja ograničenja ne samo na kretanje nego i na držanje tela Stankovićevih junaka u stvari je istorodna
Vrlo je važno odrediti donju i gornju granicu književnosti zato što se na taj način omeđuje njen zaseban semiotički prostor u kulturi. Razume se da je jezik medijum književnosti. Nacionalni jezik medijum je nacionalne književnosti.
Ali kod Stankovića tamo ima i dopunsko značenje: označava prostor na ivici varoši, a ona se tog mesta plaši. Na osnovu samo ovog jednog jedinog primera može se zaključiti da je
I zaista kod Stankovića prostor nije jednolik, homogen, bez kvaliteta, nego se razlikuje prema stepenu zatvorenosti/otvorenosti i blizine/udaljenosti
Što je bliži periferiji i što je prostor otvoreniji, lik je uznemireniji i podilazi ga potajni strah. Što je, međutim, bliže središtu i što je prostor
Što je, međutim, bliže središtu i što je prostor zatvoreniji, lik se oseća sigurnijim i srećnijim. Očigledno je da ovakav, kvalitativno izdiferenciran i aktivan
Očigledno je da ovakav, kvalitativno izdiferenciran i aktivan prostor, koji vidno utiče na ponašanje likova, pripada vrlo davnom sloju starobalkanske varoške kulture.
sastavnih delova srpske kulture (jer se kultura definiše kao globalni „sistem sistemâ“), oblikovan je jedan specifičan prostor koji je već davno bio pao u zaborav.
I to udvostručena, s dvostranim prenosom: sa čoveka koji se kreće na prostor po kome ce kreće, i obrnuto. Složeno prenošenje – vidljivo kod hipalage – naći ćemo docnije, u Otkrovenju, sažeto u gotov
kao i veza tela s prostorom: kao da telo i predeo jedno u drugo presežu, i kao da pri kretanju tela osećamo kako se prostor razmiče. Ima u tome nešto od ranoga, infantilnog iskustva, ali i nešto od staroga, arhaičnog kulturnog pamćenja.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Taj apstraktno zamišljeni prostor, ispresecan gustom mrežom granica, zapravo korespondira s činjenicom da je Stanković, kao retko koji naš pisac,
Ceo je put prikazan s jedne strane kao kretanje u sve manji i sve zatvoreniji prostor, s druge kao igra tame i svetla: kreću se kroz tamu i maglu, toliko gustu da se i po obrazima oseća, a ispred njih
je u primarni trodelan obrazac „najbliže - dalje - najdalje” koji je široko prenošen na vreme (sada, tada, onda), na prostor (ovde, tu, onde), na pripadanje (moj, tvoj, njegov), itd.
se opis redovno daje sa mesta koje trenutno zauzima junakinja, a njoj se kretanje očigledno ograničava na kućni, domaći prostor (ne napušta ga), kad god treba prikazati šta se na ulici dešava, ona se penje gore da bi sa prozora mogla videti.
Kao što se lako dȃ videti, čudesno je Stanković iskoristio kućni (domaći) prostor da s njime saobrazi ili čak da pomoću njega organizuje junakinjino opažanje.
dakle, tako što se ovo drugo redovno povezuje s onim prvim: što Sofka može videti onoliko i onako kako joj to kućni prostor dozvoljava. I to je u Nečistoj krvi dosta očigledno; može se navesti veći broj primera.
Razlici u prostoru među spoljnjim i unutarnjim (sobni je prostor unutarnji u odnosu na dvorišni, a oba u odnosu na ulični) pridružuje se razlika među dalekim i bliskim; takođe i
A videćemo da može zavisiti čak i od položaja toga tela. U prvom slučaju prostor se opaža objektivno, što bi odgovaralo spoljnjem autorovom pogledu; otuda i imenovanje koje ne zavisi od subjekta
U drugom slučaju prostor se opaža subjektivno, što odgovara imaginiranom mestu (položaju) koje zauzima neki lik (njegovo telo); otud i imenovanje
on, ona. 122 Kod Stankovića preteže drugi slučaj: po pravilu se zamišlja da je lik zauzeo neko mesto sa kog se prostor opaža, pa se u tom slučaju upotrebljavaju zamenice.
sredstva koja nazivamo upućivačima; navode čitaoca da se nesvesno smesti u Todorin položaj, i otuda zamišlja sobni prostor, pa i doživljava. Jer ima nešto u tom opisu sobe što ga čini toplim i bliskim, a teško je otkriti šta sve.
126 Čoveka zbunjuje nepoznat prostor; kad u njemu ne nalazi intuitivno prepoznatljivu a, najčešće, onu meru na koju se, još detetom, u kući navikao.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A vi tako mirno, tiho Prolazite prostor sveti, Ta veći se šušanj čuje Kad mušica gde proleti. »Srpske Ilustrovane Novine« 1881.
»Neven« 1890. ZALUTAO ANĐEO (Po francuskom) Anđelak jedan mali, vedra i svetla čela, Razvio krila videć’ široki prostor svud; Prvi put eto raju okrenuo je leđa I leteo je, ni sam ne znajući kud.
Miljković, Branko - PESME
nemoj Jutro moje belo ime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim Pčele sleću na leš koga nema Zvona odlaze u prostor crnim stepeništem Moj je završen dan.
NOĆ S ONE STRANE MESECA (1956) SONET Ti prostori me užasavaju PASKAL Prostor koji ničim ne podseća na sebe, pticama pomeran, vetrovima sličan, sam u sebi, sam za sebe, ničemu vičan, večiti
sebe, pticama pomeran, vetrovima sličan, sam u sebi, sam za sebe, ničemu vičan, večiti početak užasan, bez potrebe. Prostor jezikom trajanja prepričan i pretvoren u večnost koja nikom ne treba, večnost za prokletstvo, koje budno vreba pod
Čistom vatrom gonjen o šta ću sa onim Što sam video i čuo kada nenađen ronim U prostor pre reči gde trune moja glava Kada letim i ne mičem se ko čovek koji spava Ružo bez straha, suzo, odbegli
svi sanjaju U vrtovima gde raste nepovrat i paprat, i nade Nema, ali nema ni straha od zmije Pred vratima iza kojih prostor gnjije.
VIII SEVANjE NA POKOJNIKA Pred vratima iza kojih prostor gnjije On je zbunjeni zlatnik i dvosmisleni rast Mutne reči sve dublje koja čeka na nas Da nam srž klijanjem kroz koru
ko da ga otkrije Trava raste iz njegovog imena i spas Jedini je budan a samo je glas Čuli su ga al ga niko vido nije. Prostor i vreme između svega što biva Bezgrešnim govorom prevaziđe u svetlosti Kad gore gradovi u samoodbrani.
dane s dušom elegije Tražim početak sjaj i sate stale Kad su ti dve tužne ptice večnost dale Pred vratima iza kojih prostor gnjije. Tu izgubljeno sećanje pustinju hrani. I kraj vatre kojom ne hrane se dani Zakopani lelek i nenađeno blago stoje.
II U snu to stojim ispod zapaljenog drveća pred čudnim znacima i više nemam ruke u prostor prognan i u vreme. Veća sve biva senka moja daleko od huke gde ćuteći dok ostali su mrtvi usnuh.
lađa nosi teret izgubljenog vremena i naše mrtve prijatelje u šumu bez ptica trebalo je preći more vreme i prostor koji su se pomešali sada su za jednu smrt daleko od svake obale svetlost i senka igraju na vodi igru života i
Nisam prvi koji se plašim da ne oslepim zabrinut za dubinu svoga oka kad gledam u jezero ili u prostor. A ništa nije teže nego gledati čitavu večnost sa nekog zida.
zrno u zaborav Oslobađa me boga njena providnost Slična pticama koje preletaju mora (Konfuzne ptice ne shvatajući prostor) Njena bezbolnost njen cvet bez pamćenja lišiše je beskraja iako je delo dva sveta Iako eksploatiše jednu supstancu
Krakov, Stanislav - KRILA
Oni ga nisu ni spazili. Izašao je vrh samih rovova, i pogledao prazni samrtni prostor pred njima. Video je i izrešetano drvo gde je u plamenima...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Palme svih vrsta, fromažei, akažu, lijane, paprati. Kao požar one osvajaju svaki prostor čim ga ko napusti. Iz sredine one seoske kuće nikla je palma i odnela celu kuću uvis.
puna, ne toliko reptilija, koliko mrava, da su grane visoke, nezgodne i čvornovate, ili kratke, i slabe, da je ceo prostor pun komaraca i mušica ce–ce; da urođenici jedu nešto što liči na stare debele lojane sveće, neke smese načinjene od
Drukčija je savana. Ogroman prostor osvetljen, slobodan, tajanstven. Visoka žuta trava, koja je čas do pojasa čas do ramena, koja je u kišno doba kao šuma.
Svud je tu prašuma, i samo je to gora koja je prašuma. Ostalo je savana. Onaj ogromni prostor, od zapadne do istočne afričke obale, koji se zove Sudan, mogao bi se zvati savanom.
Instrumenti su samo bubnji, ogromni položeni bubnji, obešeni o ramena crnaca, i zvečke. Prostor za igranje je veliki: ipak šef igre bičem razmiče one što igrajući sužavaju krug.
U manastir neće da me puste obuvenog, nužno je da budem sasvim bos. Sav unutarnji prostor izdeljen je zidovima, lagumski kao pčelinjak; sa svetlošću koja se lomi o tanke pregrade od nabijene gline; strme
Naslonjen na nečiju kolibu, sedeći na klupici, zaspim. Bude me prvi udari u bubanj. Za igranje ostavljen je veliki prostor opet osvetljen samo mesečinom koja se pojavila i mojom lampom.
Odjednom jedan belac sa lampom. Kad uđem u njegov osvetljeni prostor on ms tužno i uljudno pozdravlja. Prilazi mi: — Dobar veče! Dobar veče, kada ste došli?
Razvučen u prostor, crn I razmahnut pred širinom nebeskom, kao kakav fantastični sv. Đorđe na sasvim potamneloj ikoni. Na sredini vode on
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
(Više vojnika mučno bi i stalo u šanac). Još je šanac bio naoružan sa četiri četvoro-funtova teška topa. Prostor pred šancem, koji ga odvaja od šumatovačke koce što dominira šancem, bio je iskrčen da ce otvori polje vatri iz šanca.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Večnost samo?! — E, pa šta je! E, pa šta je prostor taj!? Ispuniti kadar ga je Jedan cigli uzdisaj. XIII Kao sveća voštanica, Koju je držala Ruka malaksala, I
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Prenebregao sam život i pomerih se. Ranjena noga vukla se preko oštrog kamenja i ja zavukoh glavu u onaj ograđeni prostor. Bio je pun mrtvih vojnika. Valjda su se tu sklonili pa su ih Bugari sa visine sve pobili.
Odnekuda nose mrtve. Jednoga udarila u glavu pa mu oko iskočilo. Zatim smo pretrčali jedan nezaklonjen prostor. Bio sam već sav mokar od znoja. Najzad naiđosmo na začelje naše čete.
U tom momentu baš iz bugarskih rovova suknu raketla, i osvetli prostor kao na danu. Mi sabismo glave među kamenje. Gledam iz očnog ugla... Još treperi... Senke postaju sve veće. Mrak.
Čuo sam žagor vojnika koji su nekuda išli. Da neće sada da počnu? Izišao sam žurno. Raketla osvetli prostor kao na danu. Jedan od vojnika nalete na mene: — Traži vas komandir. — Gde je? — Tamo, gde ste danas bili.
— E-he, dobro. Volim da gledam ljude u oči kad im govorim. Neko kresnu šibicu i slaba žućkasta svetlost obasja prostor. — Pazi, ovi se već spremili — reče smeškajući se komandir.
Na frontu se sve utišalo. Samo podalje prasne poneka puška. Negde levo blesnu raketla i svetlost obasja prostor pred nama. Onaj se svuče u rov. — Da ih samo ne primete — strepi jedan od vojnika.
Vratiću se na front, a odatle u Srbiju. Ona će otići u Belgiju. Nas će rastaviti i prostor i vreme. A ovo mlado telo pripašće drugom. Ja sam sada običan čuvar koji ima da je sačuva za drugoga.
Ali sad je noć... Strepeli smo od raketli, koje osvetle prostor na čitav kilometar u krug... Čuli se povremeno pucnjevi sa istaknutih objavnica.
Ja smatram, posle toga napada, kota Dobroga Polja smanjiće se za nekoliko metara. — To znači, na jedan top dolazi prostor od tri i po metra... Ha!... Pa ljudi da su mušice, nema im spasa. Peli smo se već serpentinama.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mladež ljubi: umiljat je glas tvoga gortana. Zapjevaj nam slatku pjesan, radost onog braka Koga prostor još rastavlja jedne noći mraka, Sve te misli, sve nadežde, predvkušene slasti, Što će dvoje uživati sutra s punom
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade ne htjede, već, kao da je obezumio, gleda u čeljad i nekamo u prostor snježana dana. Ali starješina diže je sa mrtvaca, zaogrne ga njome i k vatri ga privede.
I toga časa osjeti oko sebe prazan, pust prostor, i u tome prostoru uokolo kao da nema ničega živa osim njega. Kao da se odijelio od svega svijeta, i, kao nikada
U dućanu očekivaše otac težake da ih namiri i da sredi račune. Prostor obasjava lojenica, a raznovrsna roba, kako mu drago razbacana, jedva se nazire.
ga se dotiču i prolijeću sve bolje i brže, dok im u sunčevu plamenu ne sinuše išarana krilašca i ispuniše još vlažni prostor između rodnih grana. I vršci viših stabala zasjaše; plod planu crvenije i njihova obličja postadoše veselija i življa...
— Kš, kš! — javi se i reče kao za se: — Da svrata, nikad je više ne bi moje oči vidjele! Koza se nadnijela nad prostor i nadviruje se. Brada joj podrhtava kako miče njome.
Sa svih strana prodirala je jesenja mokrina. On se prisloni uza zid i zagleda se u napušteni prostor. Ulicom, dokle mu oko dopiraše, nije bilo vid jeti živa, stvora, a magla se vukla, tek što je prekidalo jednoliko
Bidan, doša' je kost i koža! I žena popođe i razgrne platneni, požutjeli zastor što je dijelio kućni prostor. Kraj zastora zadrži u ruci da Ivo prođe prvi. Za njim dođe Marija.
dolazi sobom nosi tužne zvukove, k'o nečiji vapaj za izgubljenim i nedostižnim, i prolijeta povrh njihovih glava, dalje u prostor. — Ovaj šum slatko me uspavljuje! — veli Ivo, i uhvati doktora pod ruku. — Ostanimo još, slušajmo glasove noći!
mekša i vlaži lišće masline i lovorike, mekša i njegovu dušu i vlaži mu oči što sanjalački gledaju u napušteni mlaki prostor. I snatri na javi u punom danu i ne može da se tomu otme...
Smisli se, i izokola pođe k njoj. Ona je gledala u nešto neodređeno, u prostor, pa ga nije namah opazila. On se čisto zbunio kad se ona obrnula i plahivo ga pogledala; zamre mu riječ na ustima.
toplote i svjetlosti — i čista ljubav prama djevojci javi se najednom, i on osjeti da je čista i vedra kao besvjesni prostor, u koji je sjetno gledao. U zatonu zastade, jer ugleda Mrsu na pošljednjoj hridi u moru, gdje lovi „na trščicu”.
I duša mu se topi u tuzi i samilosti i ispoljava se u očima što u prostor otvoreno gledaju, kao da iz njega iščekuju utjehu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ma koliko bio širok, taj bahati rokač ne može odjednom ispuniti sav prostor. Ma kako se gicao i širio, džilitao i propinjao, on jednovremeno može zauzimati prostor od jednog hvata i ništa više, i
Ma kako se gicao i širio, džilitao i propinjao, on jednovremeno može zauzimati prostor od jednog hvata i ništa više, i uvek će se naći neki dovoljno odvratan ćošak u kojem taj probirljivi kicoš neće hteti da
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zašto, dakle, da se ustručavamo njima poslužiti se, kada mogu da prebrode i prostor i vreme. Želite - a to je za mene zapovest - da u pismima nastavim moja rasmatranja i pričanja.
Eto, tako me je pomeranje u prostoru bacilo u daleku prošlost. Jasno mi je da su prostor i vreme toliko međusobno povezani da ih je nemoguće sasvim razdvojiti.
To je osnovna zamisao moderne teorije relativiteta, koja, kao što je to Minkovski prvi zamislio, vreme i prostor stapa u jedan četvorodimenzionalni kontinuum.
Moja fantazija se dovoljno razigrala i osmelila, pa zato pokušavam da se uživim u taj četvorodimenzionalni prostor. To nije laka stvar. Valja zamisliti četiri ose, tri prostrane i jednu vremensku, upravne jedna na drugu.
Fidijina Atena Partenos nosi, ispod svog belog vrata od slonove kosti, poprsnik od suvoga zlata. Samo je opistodomos, prostor, gde se čuvalo državno blago, opusteo: peloponeski rat i makedonska najezda dobro su ga ispraznili, ali se žrtvenici
Njih niko više ne prebroja. Te su zvezde ispunile beskonačni prostor dokle god ga možemo sagledati. Neke su nam bliže a neke dalje, neke manje, neke veće, ali su sve ogromne.
Sa Zemljinim Mesecom, svega ih je dvadeset i devet na broju. Onaj veliki prostor koji leži između Marsove i Jupitrove putanje nije prazan.
“ - „A zašto ne? Video sam često glomazna tela kako se, bačena u vis, penju, padaju i kreću kroz prostor.“ - „Kada bi se Zemlja kretala i obrtala oko svoje ose kako to učahu stari Pitagorejci i Kopernik, zar nam ne bi onda,
Samo kod ulaznih vrata ostavljen je prostor za prolaz. U sredini najduže strane trpeze posadiše Tiha na počasno mesto, a preko puta njega sede domaćin.
Bezvazdušni interplanetarni prostor ne smeta ni najmanje prolazu Sunčevih zraka, niti ih slabi, ni rasipa. Ali kada stigoh u planetske atmosfere, koje
Kazaljka našeg barometra stoji na nuli, mi prelećemo bezvazdušni prostor koji nas još deli od Zemlje. Kazaljka termometra nije još ni ušla u njegovu skalu koja počinje sa 50 gradi ispod nule.
su nemilosrdno razorili kameni, mozaikom ukrašeni, patos orkestra, zamenili ga slojem žućkastog peska i ogradili taj prostor, namenjen za gladijatorske borbe, zidom od lomljenog kamena, koji, u svom nezgrapnom, prostačkom obliku, odudara od
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ulaz u kuću je samo jedan, masivan, okovan, jednokrilanj Svud oko kuće brisan prostor, bašta čak dole, iza sporednih zgrada. Dva vezana vučjaka, i jedno pušteno čobansko pseto.
Veselje usahnu. Nešto jedva vidljivo, ali ipak jasno kao beo konac, zategnu se kroz prostor i vreme, i predeli mlado i staro, one što odlaze i one što ostaju.
— Niko se više Jani ne smeje. Deca osetila, na svoj način, nepogrešan, kako je veliki prostor gde život ne valja. Uhvatile se, kao obično, ispod ruke, i stegnule se u klupče devojčice. Deca.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pa onda, kad ste već i taj napor postigli, vi nailazite na treću preponu: jedan širok prostor i po njemu rasuto ogromno stenje i kamenje beskonačnih i uobraženih količina, a preskočiti jednu beskonačnu ili uobraženu
dandanas ne znam, sem ako to ne odgovara onome propisu u egzercirnim pravilima po kome je „kretanju cilj da se izvestan prostor prođe za izvesno vreme sa što manje umora“, ili je možda to usluga koju vojska čini opštini i državi, nabijajući u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pijucima buše čaure. Na furažna kola bacaju sanduke, arhivu, pa ih polivaju gasom... A dim od sagorele kože guši. Prostor je zasićen garom i čađi, što mile po zemlji. Poslužioci razbijaju ušice na topovskim cevima...
— Gde me vodiš? — Donji Požar. Pred nama se ukaza selo Bidža-Mahala. — Tuku li ovaj prostor? — Ne znam... možda. — Zaustavićemo se iza sela reče mi.
Najpre naša, a onda i njihova. Sa ove osmatračnice pratimo dejstvo jedne naše baterije, koja tuče lerinsku stanicu i prostor oko nje. Druge traže njihovu artiljeriju.
Otišli smo do treće baterije. Oko nje je prostor bio razriven. Naskoro pronađosmo mesto gde je udarilo celo razorno zrno, a nije eksplodiralo.
Petrović, Rastko - PESME
Pa nijedan života san Nije tako čist I od svega čedan, kao da je u trbuhu neke matere; Prohodim kroz onaj tmuri prostor gde svaki list, U sanjanju, poriče da ima jedan svet Koji je van ovog: slobodan, i bez mere; I opet kroz iste sale
Suviše tesan prostor, da se protegli, Suviše malo zvukova kojima da se zeva, Pod pokrivače oštre neba, kojima peva Revmatični bol sumnje,
Ako bih taj nestanak mogao podneti, ne bih ipak više pevao rečima: izvesne svoje zanose bih kreštao i derao u prostor. Više svakako time ne bih bio lirik, ali bi to bilo najviše što bih mogao i dovoljno.
I to je ono što se smatra ispaštanjem, još u ovom životu, grehova: suviše veliko bogatstvo iskustva, suviše prošireni prostor da bi sadržavao ponova uprošćenu mladićsku težnju, a da se ova u mukama ne dekompozira u stvari ni sam svet, to
istina; O pa ako moram umreti, jer prestaje mi disanje I prestaje, u prostor, mog tela sporo zidanje. MOLITVA VUKA Bar spavaj, bar spavaj ako moraš crći, zli putniče, Uvek na obali dana, kojoj je
Šantić, Aleksa - PESME
1904. NOĆ Ukočila se Noć, kô avet strašna, Zaprla nogom u zemlju, a glavom U crni prostor neba nedomašna, Pa šiba vjetrom i munjom krvavom. Lomi se vazduh, i huji, i ječi, Okean sinji valom oblak hvata.
Jošte se vidi. Kao požar neki, Krvav i sjajan, u prostor daleki Gubi se, eno, i za greben tone. 1918. ŽETEOCI Kô svilene niti što ih pauk satkô, Po drveću visi mesečine
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
čarni — crni čaršija — trg, pijaca čatali-jular — račvast ular čatiti — čitati čatrnja — cisterna, betonirani prostor za čuvanje vode čauš — stražar, dvorski vratar, pandur; starešina nad nekolicinom vojnika (pešački narednik);