Nastasijević, Momčilo - PESME
Tuđa su deca iz tebe zaplakala. Smiluj se. Truje, ne celi tvoj lek. Silovito me čemerom prostreli. Hudi svoj, gospo, na pesmu proćerdavam vek. Zavapim, al’ izvije se glas.
Tuđa iz tebe bića hoću li voleti? Smiluj se. Truje, ne celi tvoj lek. Silovito me čemerom prostreli. Hudi svoj, gospo, na pesmu proćerdavam vek. BOŽJAK Prebol je. Kuži ova noć. Zemlja mi telo. Hodi on.
vrevi da vrvim, osama na trgu me snađe, tišina njinom huku: kud oni šestarim, sa rujnih lica štijem lobanje kob. Prostreli, o, prostreli me raba. Prominu njinom sablasno ovo ostajanje. Prostreli, o, prostreli. Kamen da sam na veki.
Prostreli, o, prostreli me raba. Prominu njinom sablasno ovo ostajanje. Prostreli, o, prostreli. Kamen da sam na veki.
Prostreli, o, prostreli me raba. Prominu njinom sablasno ovo ostajanje. Prostreli, o, prostreli. Kamen da sam na veki. Po mojoj senci da mere smiraje i svitanja na trgu.
Prostreli, o, prostreli me raba. Prominu njinom sablasno ovo ostajanje. Prostreli, o, prostreli. Kamen da sam na veki. Po mojoj senci da mere smiraje i svitanja na trgu.
I koji za mnom, i u neznanju, greš ovaj čudni put: Sivo je tamo, sivinom prostreli bit, sive su oči tajni. I kad umiru drveta, ni tuga ni opomena, te suhi list čudno tišinom omiluje patniku čelo.
Jer i u podrumu memli bleda se gljiva, čedo nasmeši. Pa Isaije likuj, čemerom kad neželjeni rod roditelja prostreli. VIII Dvojih pre sunca ukrštaj. Sablasno noći u noć je taj bat. Da prespava se, da pretegli u Boga dan.
3 Tajna to tajni, za dalju nekud menu otvori vid. I obnevidi oko, gde progledala duša neproboja kroz tvrdi prostreli zid. 4 To zadnju premašiti je metu u bezdan sebe ko krenu; to sile je u cvetu mrklu razbuditi stenu.