Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Vidiš li, Šokice, ovu moju ravan? San za čoveka, a trku za konjika. Kad noć večeras padne, tamna, prostreće se kao meki dušek, za kirasira, a za trkalište tih husara. Dok se samo dohvatim konja, trkaću se sa njima sve do Bačke.