Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I kao tih jecaj prostrujao je glas: mrtav. — Pa gde ćete sa njim? — zapita neko bolećivim glasom. — A šta ga znam... umre sad na putu!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kroza me bi prostrujao hučniji ritam: slutnja da negdje van našeg uskoga kruga postoji drugi jedan prostor i teče drugo jedno vrijeme.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Neki neprijatan osećaj je prostrujao kroz moju dušu... Nebo je bilo titravo plavo. Vrhovi planinski onako obasjani suncem izgledali su kao nasmejani.
— Priroda... Bog, sasvim svejedno, ovaplotio je mrtvu materiju, nadahnuo je živim dahom i život je prostrujao zemljom. Sporedno, je li biće svesno ili nerazumno. Ubijaju se podjednako među sobom.
Jedna generacija priklonila je glavu. Iz zemlje natopljene krvlju niklo je novo pokolenje. Zemljom je prostrujao novi život. GODINA HILjADU DEVETSTO TRIDESET ŠESTA Auto se s teškom mukom probijao uskom ulicom pored reke Dragora.