Obradović, Dositej - BASNE
gospodi i gospođama pojati, a ovde kome poješ, kom li slatkim tvojim uslaždavaš glasom, van do koga seoskog pastira i prostu pastirku, koji nisu za taku muziku?” „Ah, sestrice, kako to besediš?
Matavulj, Simo - USKOK
“... — Sad što ide dalje, ne umijem kazati u pjesmi, no umijem po prostu, ev’ ovako: „Gospodaru, željni smo te kao ozebao sunca, i ti nas dočekuješ kao svoju đecu, ali smo, bogme, i ozebli i
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Gledaj, i to mu je protivno! MUŽ (sleže ramenima). ŽENA: Ti kad si hteo da imaš sluškinju, da si tražio devojku prostu, a ne vospitanu. MUŽ: Vidim kako si vospitana.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
škole bile su samo po većim mestima, i one su bile sasvim po tipu grčkih škola na Balkanu, gde se rad ograničavao na prostu pismenost i cela škola imala obredni i verski karakter.
ljude što su se »potuđili od svoga naroda i njegovijeh običaja« i »drukčije od naroda nose se i žive«, i veliča »prostu klasu naroda našega«, koja čuva narodno ime, jezik i obeležje.
Milićević, Vuk - Bespuće
napiti i zagrljeni, hitajući da sjednu, smeteni dalekim putem na koji se spremaju, unoseći među svijet dobrodušnu i prostu zabunu, smetajući prolaz, bojeći se da ne ostanu iza voza.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Prosta stvar... Narod je bar nekoliko meseci živeo u radosti i sreći! — To je istina! — rekoh postiđen što tako prostu stvar nisam mogao odmah protumačiti.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ne da je samo strepila, nego je bila sigurna da će Sofka, kad dođe i vidi je ovako prostu, uvučenu, suvu, čisto prokleti sudbu što joj dosudila da takvu svekrvu ima.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ali žene, inače koliko tankoćutne i pronicave, nikako da shvate tu prostu i jednostavnu stvar dok im se tako otvoreno i četvrtasto ne kaže.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ju, gladi, meće na koljeno, posadi na krilo, ljubi, grli, dok odjednom među zlaćanom joj kosom zapazi jednu običnu prostu lisičju dlaku. Sva kosa sja se kao sunce od samoga zlata, a jedna samo jedina kosa žuta i baš kao lisičja.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
ali s vremenom uvidi da je sve zaludu, pa joj se pogdjekad učini da je ludo silom htjeti u sebi satrti svoju besvjesnu prostu volju, — pa napokon ona je na taj način od nepoznate joj čeljadi i na svijet došla!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
se za obilazi njegova ritmičko-intonaciona strana, a ona se mora zaobilaziti sve dok nismo u stanju da uočimo barem tako prostu činjenicu da je ritmotvorno težište pomereno ka sintaksičkoj ravni.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Za sinom svojim tužim, nesrećna; Za njega jednog tvrde pragove Pašina dvora čepam strašljivo, Uklanjajući prostu haljinu, Da mi krajičak kakve zakrpe Ne dirne, kako, mermer uglađen! O, deco, pa i vas molim!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kako u ratu zadivlja narav! Kako je tu čovek bra na zlo, pa i protiv rođenoga brata! U mirno vreme na prostu zapovest jednoga starešine ovako se što ne bi moglo desiti. U šumatovačkom šancu nađem ceo štab.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Sav žar i žegu u prirodi osjećaše u svojim grudima. I kada bi je zamislio, onako prostu i zdravu trznuo bi se i jako bi ga u duši žacnulo. Silna prirodna strast nadjačavaše svaku misao.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
počeh da brzam, izabraćemo neko zgodno mesto kraj Morave, neki ćoščić da ne smetamo nikom, napravićemo onde prostu zemunicu... Saborište — reče Dimitrije. Saborište?!
je vredelo što sam se bunio govoreći kako nam ta rupčaga u steni uopšte nije potrebna, da umesto nje možemo napraviti prostu krovinjaru na četiri soje, kad se ispred mene tako zacepljeno isprečila Matijina graditeljska strast i Dorotejevo
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Po naški: Namet s kamenja. IGRA DAVIDOVA Prosti čovek Jozan što nije dato prostu čoveku čemu svetu doticati se, — toga se on s rukom dotaknu, ta i porazi ga Bog, te pogibe!
I najpače provodadžiji valjalu se držati prostu i osvestnu; po svemu pravu i k svima sklonitu biti, razlikoprutastu s hubavom šarom po svakome prisvajanju u besedi.
Ni kucnuo u vrata, ni zapitao: sloboda mi je ući? Zar si me tek tako za neku prostu devojku a ne za maricu mislio da sam?
Da im ne dotuži se uzalud s mučanjem opstajanje tu. A svakom je i milije slušati koju pripovetku nego li prostu besedu. Toga rad i Hristos eto, proste ljude i seljane prosto i otvorno i učaše, a gospodu i književnike s pripovešću