Ćosić, Dobrica - KORENI
Odlomilo se. Nema vole da posluje, pa iziđe napolje. Crnim jasenovima mesečina posedela vrhove, a nad njima se prosule sitne zvezde. Ona je žena. Nad svima. Zemlja joj se podmetnula da po njoj hoda i nju da drži. I noć je njena topla reka.
Krakov, Stanislav - KRILA
Providne, žute kapsule se prosule po zemlji. Pocrveneo je kao devojčica. — Zar i na frontu? Govorio je kako laricin leči od bubrega.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Na prvog, što na po puta osta, Vila ruže davno uvenule, Po grobu mu pelena je dosta, — Drugog brata po grobu prosule Neven-seme višnjeg duha ruke, Zlatni neven večno na njem’ traje, — Tamo putnik pušta uzdisaje: Ovde puta zaboravlja