Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
u ovim materijalnim tekovinama, već mnogo više u novom duhu koji teži da povede borbu protivu prilika skučenog života. Prosveta se sve više širi po celom primorju i na ostrvima.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
FUSNOTE ¹ Filipović, M. S., „Vuk Karadžić kao etnolog“, u: Karadžić, V. S., Etnografski spisi, Prosveta-Nolit, Beograd 1987, s. 393-403; Drobnjaković, B.
13—14; Đorđević T. R., „Srpski folklor“, u: Naš narodni život, tom 4, Prosveta, Beograd 1984, s. 7—9. ² Bogišić, B., Pravnі običaji Slovena, Zagreb 1866; Kraus, F.
¹ Brajović, M., „Praznoverice u Jelenku“, GEM, knj. 4, Beograd 1929, s. 115. ² Milićević, M. Đ., Život Srba seljaka Prosveta, Beograd 1984, s. 121. ³ Stanojević, M., „Običaji i verovanja na Timoku“, GEM, knj. 4, Beograd 1929, s. 51.
LXV, Naučna knjiga, Beograd 1952, s. 160. ⁵ Stojadinović, Milica Srpkinja, U Fruškoj Gori 1854, Prosveta, Beograd 1985, s. 174. ⁶ Stanojević M., isto, s. 51.; Lilek E.
634. ⁷ Grđić Bjelokosić, L., Iz naroda i o narodu, Prosveta, Beograd 1985, s. 205. ⁸ Petrović, A., Narodni život i običaji u Skopskoj Crnoj Gori, SEZ, knj. VII, Beograd 1907, s.
9. (U ovoj knjizi mogu se naći brojni primeri ljubavne magije.) ¹⁶ Begović, N., Život Srba graničara, Prosveta, Beograd 1986, s. 255. ¹⁷ Milićević, M. Đ., isto, s. 120. ¹⁸ Milićević, M. Đ., isto, s. 121. ¹⁹ Filipović, M. S.
33 Frojd, S., Totem i tabu, Matica srpska, Novi Sad 1986, s. 212. 34 Up. Malinovski, B., Magija, nauka i religija, Prosveta, Beograd 1971, s. 78—80. ³⁵ Trebješanin, Ž., „Poezija i psihologija ljubavne magije“, Književne novine, 1985.
⁷ Dragičević, T., „Narodne praznovjerice“, GZM, 20, Sarajevo 1908, s. 489. ⁸ Milićević, M. Đ., Život Srba seljaka, Prosveta, Beograd 1984, s. 190; Filipović, M. S., Život i običaji narodni u Visočkoj Nahiji, SEZ, LXI, Beograd 1949, s.
291. ³¹ Đorđević, T. R., Nekoliki svadbeni običaji, u: Naš narodni život, tom 1, Prosveta, Beograd 1984, s. 276. ³² Grbić, S. M., isto, s. 160; Stanojević, M. S., isto, s. 33. ³³ Đorđević, T. R., isto, s.
160; Stanojević, M. S., isto, s. 33. ³³ Đorđević, T. R., isto, s. 280. ³⁴ Karadžić, V. S., Srpski rječnik (1818), Prosveta—Nolit, Beograd 1987. s. 169. ³⁵ Dušanić, S.
331. ³⁸ Milićević, M. Đ., isto, s. 190. ³⁹ Grđić Bjelokosić, L., Iz naroda i o narodu, Prosveta, Beograd 1985, s. 210. ⁴⁰ Mijatović, S. M., Običaji Srpskog naroda iz Levča i Temnića, SEZ, VII, Beograd 1907, s. 16.
S., „Osnovni karakter i struktura narodnih verovanja u istočnom delu Jugoslavije“, u: Trački konjanik, Prosveta, Beograd 1986, s. 15. ⁴⁵ Karadžić, V. S., isto, s. 436. ⁴⁶ Vukanović, T., isto, s. 213. ⁴⁷ Vrčević, V.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
prvu prosvetnu organizaciju srpsku; oni su izdavači i pretplatnici srpskih knjiga, mecene srpskih pisaca, i sva moderna prosveta i svetovna književnost srpska koja se stvorila na kraju XVIII veka ne može se bez njih zamisliti.
Naročito je potrebno da se nauka i prosveta tako shvate kod jednog tako zapuštenog i zaostalog naroda kao što je srpski, koji je inače »po prirodi najsposobnjejši
Donosi se nov krivični zakonik, čovečniji i pravičniji, jednak za sve građane bez razlike staleža i vere. Prosveta dobija neviđen polet: za deset godina vlade Josifa II broj dece u osnovnim školama se udesetostručio.
Ali, do istine se ne dolazi samo umovanjem. Zdrav razum je samo sredstvo, a cilj je prosveta, stvorena na temelju nauke i iskustva vekova i kulturnih naroda.
»S gorućim i punim ljubavi srcem« govori on o »slavnoj slaveno-srbskoj naciji« i veruje da kada nauka i prosveta dođu među Srbe, »izabranije nacije« neće biti.
jezik u književnosti da bi prosti ljudi, i seljaci i čobani, mogli što lakše i sa što više razumevanja čitati i da bi se prosveta mogla što brže i dublje širiti.
Tako ne samo knezovi i kmetovi, i narodni trgovci po selima, nego i mnogi varošani... račune svoje zarezuju u raboš.« Prosveta se tako malo ceni da je okolina VELIKA ŠKOLA U BEOGRADU IZ 1808.
nesigurnosti svoga međunarodnoga položaja, pored svih unutrašnjih trzavica i pobuna, Srbija staje sve čvršće na noge. Prosveta i kultura u njoj se razvijaju kao prirodna posledica samostalnog državnog života.
Iako je Srbija prolazila kroz ceo jedan niz dinastičkih i političkih kriza, njena prosveta i kultura su stalno napredovale.
u 6—800, a oko 1830. ima ih koje štampaju u 2000 primeraka. Ukoliko se prosveta prostirala na dalje krajeve i na šire slojeve narodne, broj kupaca i čitalaca knjiga sve se više uvećavao.
Kostić, Laza - PESME
— Nestade plama. Samrtna tama; Samo u ruci pijanog Švaba palilo gori boja i graba, prosveta srama. U tome žaru vidi se žena, po golom telu rana je silna, na rane kaplje s palila kivna vatra žežena.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Zar nije bolje bilo da se ja izvučem iz stečaja? Crkva i prosveta nisu pod stečajem. GINA: Pa jest, prijatelj-Tanasije, al' opet, što kažu: bolje crkvi i prosveti nego jednoj
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Jest, imate pravo, i tu, sem prosvete, ide oko četrdeset miliona, ali to ulazi u redovni godišnji deficit. — A prosveta? — Prosveta? E ona, već, razume se, dolazi u nepredviđene izdatke. — Pa čime onda pokrivate tako veliki deficit?
— A prosveta? — Prosveta? E ona, već, razume se, dolazi u nepredviđene izdatke. — Pa čime onda pokrivate tako veliki deficit? — Ničim.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
promisal — promisao, proviđenje prosveštavati — prosvećivati prosvešten — prosvećen prosveštenije — prosvećivanje, prosveta proskomidija — žrtvena molitva, priprema za pričešće prostranejši — najprostraniji protivan — suprotan protosinđel
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
On ne bi bio ovakva zver da je blagodetna prosveta prodrla u njegov mračan um. A je li on lično kriv što se prosveta nije njega dotakla? Nije. Požali ga dakle.
On ne bi bio ovakva zver da je blagodetna prosveta prodrla u njegov mračan um. A je li on lično kriv što se prosveta nije njega dotakla? Nije. Požali ga dakle.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
”). Kazačinskoga drama „kulminuje u tom, da su škola i prosveta ona sredstva koja mogu jadnim Srbima pomoći, a da za škole ima najviše zasluga mitropolit Vićentije”. (Tih.
O njoj v. belešku: Dositej Obradović, Sabrana dela, III, Bgd, Prosveta 1961, 395. — Ako se prvo izdanje Dositejeve pesme i nije sačuvalo, na žalost, ima vest, ne znam koliko pouzdana, kao da