Obradović, Dositej - BASNE
bojati kojim pravdoljubiv i prosvešten vladjetelj upravlja i gdi pravedni zakoni svu silu imadu, gdi su i sami podani prosvešteni i dobrodjeteljni, i znadu šta su oni svom caru kako opštemu ocu dužni, i šta je njihov car njima kako svojim sinovom i
Što u dobrim i pametnim ljudma pohvaljujemo, za tim da nastojimo; što god vidimo da prosvešteni narodi tvore na opštu polzu, tvorimo i mi koliko možemo. Ne činimo se pametniji od sviju, ovo je znak varvarstva.
Dobro koje može biti u vaše vreme, zašto da čekate da posle vas bude? Prosvešteni arhijereji i dobroželateljni razumni mirski sveštenici, oni su dužni na to narod skloniti i uvještati.
Evo, braćo moja, jošt jedna stvar, ne znam je li čuda ili sijaseta dostojna: među isti prosvešteni narodi ima ljudi koji sav život svoj s knjigami provode, pak se od nekih njih nahode takovi da ono što su najpre naučili
” Oni drevni slavni Greci, prosvetitelji čelovečeskoga roda, samim jestestvenim zdravim razumom prosvešteni, kako su visoko i blagorodno mislili o duši i o umu čelovečeskom!
Evo, braćo, žalosno i plačevno sostojanije gluposti, slepote i varvarstva! Ono o čem su se prekrasni, prosvešteni umovi nekoliko hiljada godina trudili, sve u oganj!
” Ovi besporedak u oni mesti ne biva gdi su poglavari narodni prosvešteni i opšte polze pravi revnitelji i želatelji; a tu gdi po nesreći biva, po višoj časti iz zavisti proizlazi.
Svi Evropejci da su hoteli ostati kao su im stari bili, bili bi i danas idoloslužitelji, a ne hristjani; varvari, a ne prosvešteni i blagoupravljajemi narodi.
malo pomalo carem i narodom da obladaju, sve to, sa sujeverijem, s neznanjem i s glupom prostotom, gine i iščezava. Prosvešteni i pravdoljubivi vladjetelji žele poštenim i prosveštenim ljudma da vladaju i upravljaju; zašto takovi narod poznaje i
„I g o m o j e b l a g o j e i b r e m j a m o j e l e h k o”, zašto ne ište od nas razvje da smo razumni, prosvešteni, dobri i sinovi Višnjago.| 130 Slavuj i paun U jedan lepi proljetni dan slatko pojaše slavuj.
A mi, koji smo po mislosti božjej svetom evangelskim prosvešteni i verujemo boga i besmertije duše naše, smatrajmo privremenu smert kako san, i radujmo se onima svetima rečma: „B l a
Sjedinimo, dakle, s dobrotom srca i čestnost srca, i dajmo ovim njegovim blagorodnim svojstvam zdravi i prosvešteni razum za upravitelja i pu|tevoditelja, pak ćemo onda zaisto naći u njemu istočnik našega jestestvenoga i naravnoga
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
A svrh svega, sveta nauka, božji dar, nebesni svet, nauka i knjige premudri[h] i prosvešteni[h] ljudi, učeni[h] ljudi, istini blagodetelja čelovečeskoga roda, dale su mi sposob proći i dostignuti do
Evo vaša slava i visoko dostojinstvo, koja čini da svi narodi krasnonaravni i prosvešteni vam svako visokopočitanije pokazuju i da vam se klanjaju.“ „No, šta ja to vidim? Neke od gospođa kao da suze otiru!
čineći nikakova upotrebljenija bogodanoga razuma i slovesnosti, niti primajući nikakav priklad od drugi[h] učeni[h] i prosvešteni[h] naroda, ostaju za vavek u vsekonečnom plača dostojnom beslovesiju.
O, koliko smo dužni mi blagodariti nebesnom promislu što se na[h] odimo među učeni i prosvešteni narodi, a najpače pod upravljenijem pravednejšega, premudroga i bogoprosveštenoga vladetelja koji ničim ne diše razve
A drugo, svu onu decu koja misle da sveštenici budu — na nauku, na nauku! I kako svi mirski sveštenici budu prosvešteni, u malo vremena prosvetiće se i narod; i onda moći će arhijereji svoju dužnost činiti.
Vsegda o ovi gradovi čitati i slušati, ovi[h] prosvešteni[h] naroda knjige u rukama imati, a njih voopšte ne poznavati i nji[h]ova preslovuta mesta i gradove ne viditi, to bi za
Nigde! Nestalo, propalo i iščezlo da mu ni traga nema, kako god lastavici koja kroz vozduh leti! A spisanija prosvešteni[h] naukom umova?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
što od onog vremena, to jest od kako sam Serpski narodni list, Serpski ljetopis i knjige Mušickoga čitati počeo, u krugu prosvešteni nikako drugčije nego neposredstveno serpski mislim, čuvstvujem i pripoznajem, da sam onda kad sam onu i više onakovi