Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
On veli: „Može 300 dukata”. — Kažem ja njemu, da ja imam 250, a koliko on ima pa da idemo; a Jova Protić trgovac je, poneće za se što mu treba.
On polako odgovori: „Bog vam dobro dao, i dobro došli moji soputnici!” — Ja po tome poznam da je to Jova Protić, i odgovorim: „Boljim došli, ako si ti onaj koga mi tražimo”. — Kaže „Ja sam”, i poljubimo se.
Jova Protić bio je sasvim spreman. Kažem mu koliko mi novaca imamo, no da on ponese što više može. On kaže: „Ja ću poneti 50 dukata
Noćimo tu (u Ramu), i ujutru, tek se rasviće, zovnu nas čovek na Dunav. Odemo ja i Protić, kad al̓ došao Steva Živković; dade nam jednoga živa šarana: „Najte tu ribu i što pre možete ugotovite i ponesite —
” — Al̓ reče Jova Protić: „Počekaj, pobratime, počekaj, dok na Đerdap dođeš, vidićeš kako ti je tih Dunav!” — Voze naši vozari pobrzo, i
— Čuje se nešto gde huči! — Pita mene moj pobratim Protić: „Čuješ li, pobratime, štogod?” — „Čujem nešto huči, a ne znam šta je.” — „Ono je — veli — glas tvoga tihoga Dunava.
” Kažem da ne smem od Turaka, no hoću preko Vlaške. Pita Protića kuda će on. — Protić kaže: „Imao sam ortaka, pak pobegao u Vlašku i odneo mi račune”. — „Dobro, a vi brate, kuda idete?” upita Čardakliju.
” — Ja jednako ćutim i odričem. Zovnu ga Nikola napolje i on izađe. Onda Protić i Čardaklija reknu mi: „Ako ga poznaješ, zašto se ne kažeš? Može se čovek ražljutiti, pak nam pakosti učiniti”.
Nikola pasoš potpiše, ali, veli, nema konja na pošti, moraju se čekati. Uze Protić pasoš pa s Nikolom opet na poštu, kad tamo puna štala konja, a oni kažu da nema konja. To nije čist posao!
) Uplašimo se mi, zašto bi oni govorili da nema konja, a konja u štali puno i nama i̓ ne dadu. Opet ode Protić, on zna vlaški, ište konje, a oni kažu — nema konja sutra do podne. Mi se jošte većma zabrinemo.
Veli Protić: „Ako Bog da, biće i nama tal od toga, kad su ona ovako blizu granice”. Dođemo kod fon-Benkovića opet u trakter, koji
” Ja mu kažem da bi ovog manjeg voleo, „jerbo mi se onaj veći sasma vatren i pla̓ovit dopada.” Pri̓vati reč Protić i reče: „Ako onoga većega (tj.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PREDIGROM U TRI ČINA) LICA Pavle Marić Milan Novaković Spasoje Blagojević Gospodin Đurić Ljubomir Protić Anta Mladen Đoković Mile Aljoša Adolf Švarc Rina Agnija Vukica Prvi policijski agent Drugi Marija Ana
? XV LjUBOMIR PROTIĆ, PREĐAŠNjI LjUBOMIR (donosi nekoliko brojeva raznih novina. On je bled i vrlo zbunjen): šta je ovo; šta je ovo, zaboga?!
Gospodin Protić, odnosno moj budući zet i sada verenik moje kćeri, izabran je za tehničkoga direktora celoga preduzeća.
SPASOJE: Učio sam, gospodine, sve sam ja to naučio napamet da bih mogao o toj stvari govoriti. PROTIĆ (Spasoju): Ja vas, molim, oče, ne govorite više o tome; govorite o čem drugom. SPASOJE: Hteo sam da mu objasnim.
Spasoje prekrsti ruke na trbuh i zagleda se u tavanicu; Rina se sakrije iza leđa Novakovićevih; Protić seo u jednu duboku fotelju, utonuo u nju i zaklonio oči; Anta uzeo maramu korsem da obriše nos, pa kako ga zabo u
Najzad, preskočimo njega. ANTA: Sasvim, preskočimo mene! PAVLE: Ali moj mladi prijatelj, gospodin Protić, prema kome sam ja imao toliko ljubavi I poverenja i kome sam ja...
PAVLE: Ali moj mladi prijatelj, gospodin Protić, prema kome sam ja imao toliko ljubavi I poverenja i kome sam ja... PROTIĆ (slomljen, prilazi mu): Ja vas molim, gospodine, dozvolite mi da o tome nasamo govorimo. PAVLE: Molim!
(Prati ga do spoljnih vrata.) Sofija, odvedite gospodina u moju malu sobu. (Vraća se.) XIV LjUBOMIR PROTIĆ, ANTA, PREĐAŠNjI ANTA: Sreo sam gospodina zeta; on je već išao po redakcijama. SPASOJE (Protiću): Išao si?
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
tkačka radnica TOMANIJA, njena senka Glumci putujućeg pozorišta Šòpalović: VASILIJE ŠÒPALOVIĆ, vođa trupe JELISAVETA PROTIĆ, glumica u zlatnožutom SOFIJA SUBOTIĆ, glumica u ljubičastom FILIP TRNAVAC, glumac sa dve maske, ispod kojih se možda
nesrećnog oca Francovog i Karlovog, pojavljuje se, ovoga puta izuzetno u muškoj ulozi, naša tragetkinja, Jelisaveta Protić! (Jelisaveta se pokloni.) VASILIJE: Zbog policijskog časa, predstava počinje nešto ranije nego što je uobičajeno!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zagatili smo ulicu. Tadašnji predsednik Vlade, Stojan Protić, odbio je da našu rezoluciju primi, ali je pristao da sasluša našeg govornika, koji je imao naše želje da izloži.
odbio je da našu rezoluciju primi, ali je pristao da sasluša našeg govornika, koji je imao naše želje da izloži. Protić se pojavio, nalakćen, na prozoru, i ja, i sad još, vidim kako se kiselo i nabureno smeši.
Držao je šaku iza uva da što bolje čuje. Međutim je, iza leđa, dao naređenje da se protiv nas izvedu žandarmi. Protić je, inače, bio miran i vrlo razborit čovek, ali strašno nabusit.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
da se bavi vojevanjem no može da se bavi, kako je to posle rekao u svojoj Povestnici jedan od svedoka ustanka, Anta Protić, narodnim vnutrenim delima i narodnim prosveščenijem. — Pa daj, Jovane, daj odmah! Sve treba, a škole ponajpre!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Obojici kao da nije bilo mesto ovde. Malo dalje ctojao je komandant šanca, kapetan Živan Protić. Upitam ga da li zna gde je kapetan Sirovacki. — Hije ovde i ne znam gde je, odgovori mi on.
Vladana, koji su sedeli u jednom zaklonu, za bedemom, na dva koraka preda mnom pade kapetan Živan Protić, komandant šanca. Pade ničice, i tako osta nepomičan — niti se okrete, niti reče jao, ništa.
Stoga pukovnik Kosta Protić, komandant aleksinačkih položaja, htede da me pošlje u Šumatovac da ja, koji tako isto niti znam gde je ni šta je mina,
major Sava Grujić, kao komandant cele artiljerije, koja je dejstvovala 11 avgusta, takođe potpukovnik; pukovnik Kosta Protić, komandant aleksinačkih položaja, dobio je, kao naknadu za izgubljenoga brata, (kapetana Živ. Protića), đeneralski čin.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Amebe bivaju uništavane od drugih organizama. Bilje se bori o mesto. Životinje se kolju među sobom. Poručnik Protić ga prekide: — To znači, u prirodi kao da postoji večni zakon ranga, po kojem jači gazi slabijega. — Sasvim.
Isto se tako i jedinke na zemlji uništavaju, ali je život večan... — Mene interesuje samo jedno — umeša se Protić — reci ti meni kako smatraš rat? — Kao biološku pojavu. — Po tvome, dakle, rat je među ljudima neizbežan.
Granate jedne poljske baterije u blizini našoj zaparaše vazduh. — Čuo si valjda da je pre mesec dana poginuo poručnik Protić — zapita Luka. — Šta kažeš! — ustuknu Dragiša. — Kako? — Preko dana vršio je reglažno gađanje, pomoću aeroplana.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Bilo je i drugih koji su, učeći matematiku, potpuno zabrljavili. Jedan moj drug, neki Nenad Protić, nazvao je osnovaoca francuske dinastije Ljudevitom Katetom i uporno je ostajao pri tome da su svi francuski
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
- Čekajte, brate, rano si počeo! — umiruje Kostu poručnik Protić. — E, nije nego, da ga molim... Šta, treba i mi da skrstimo ruke i čekamo blagoslov!
— Čekajte — umeša se u razgovor poručnik Protić, sudski pisar. — Svi ste vi u pravu. Samo niko od vas ne ume da izrazi svoju misao.
“ — E, vala, znaš, ti ne možeš da živiš, a da ne „prećeraš“! — smeje se poručnik Protić. A potporučnik Dragiša razmišlja: — Ako se ikad vratimo u zemlju, trebalo bi obeležiti vidnim znacima pravac kojim je
Kada smo ga, grešnika, izvukli, on je bio mrtav... — A kako prevukoste ostale vozove? — pita poručnik Protić. — Da nam se ne bi isti slučaj ponovio, ljudi su ostale topove preneli na rukama.
Načelnik je pozvao ljubazno i nas ostale i ponudio kavom. Pri polasku, poručnik Protić obrati se sreskom načelniku: — Gospodine, na izlasku iz Crne Gore neka mi je dopušteno da vam se zahvalim na
Noge su im bile ranjave. Usled prevrtanja puklo je sedlo na konju poručnika Protića. Protić se podbočio rukama i posmatra tužno. — Ne sekiraj se.
Ili se prave šereti, ili su detinjasto bezazleni, kada ovako govore. — Ni jedno, ni drugo veli poručnik Protić — već samo primitivci... Vekovima su živeli u ovim krševima izdvojeni od celoga sveta.
Odmah za kolac — ljuti se poručnik Protić. — Ne za kolac! Takva smrt je za džentlmene. Nego motka. Pa ubiti kao džukelu. Kipislcauf!
— To su izuzetne prilike! — mucao je pop Momčilo. — Naravno! — dodaje poručnik Protić, koji se već sažalio na sveštenika. — Ko će sada još od toga da pravi pitanje. Ostavite, molim vas...
pop Momčilo ne prelije grob onoga vojnika, mi nećemo zbog toga pomreti, niti bi od te njegove šetnje bili siti — brani Protić sveštenika. — E, izvinite, gospodine poručniče — ljuti se sad ozbiljno potporučnik Živadin.
Ne ode Živadin po seno, na jedan mah polipsaše konji. A pop Momčilo upropasti moral. Tada se i Dušan vrati. Poručnik Protić se uozbilji: — Baš danas, kada nas glad satire, ljudi umiru na svakom koraku, danas treba da smo velikodušni i da ne
— govori Dušan. — Ljudi, ja sve mislim, vi terate šalu... — Bogami, i ja sam to mislio — reče Protić. Pop Momčilo se diže. — Da nećeš ti takav da ideš? — zapita Luka. — Ja šta ću...