Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Tako odrede mene, Čardakliju i Jovu Protića iz Požarevca. Pređe i neki Gaja (Nikolajević) s Čardaklijom (koga ćete dosta pisama međ mojim ̓artijama naći).
” Kažem da ne smem od Turaka, no hoću preko Vlaške. Pita Protića kuda će on. — Protić kaže: „Imao sam ortaka, pak pobegao u Vlašku i odneo mi račune”. — „Dobro, a vi brate, kuda idete?
I tako opredelimo Protića Jovu da plaća i vodi račun, a kako nestane, ja izvadim te po 20 dukata dam mu, i opet tako. Dođemo u Bukarest 14.
Pošto odu oni na svoje kvartire, zapita Čardaklija mene i Protića Jovu: „Od ova dva čoveka koga bi voleli da sa sobom povedemo?
ti̓ novaca isplaćujemo dugove Gušančeve i za džebanu; ispratismo naše deputate: protu iz Šopića, Stefana Živkovića i Protića Jovu do Bukurešta, pak Jova da ostane u Bukureštu a Čardaklija da ide u Stambol.
vojvodinski; a osobito da je vezir veće dvaput Milošu govorio, da mu dovede Mutapa, Lomu, [Milića] Drinčića, [Ćoku] Protića, kneza Avrama [Lukića] i proče neke vojvode, ako i̓ ne dovede da će Miloš za nji̓ glavom platiti.
jerbo znamo dok šanac sverše da će sve iseći; kako mnogi ljudi po šumama i gorama begaju, i da su posekli vojvodu Protića, i da je vezir Milošu govorio i zaklinjao ga tajno, da mu bude veran, i da ga ne izda, jerbo imamo — kazivao je — rat s
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: To sam već mislio, a treću? MILE: Treću protivu profesora univerziteta gospodina Ljubomira Protića za krađu rukopisa i objavljivanje istoga pod svojim imenom! SPASOJE: Ala je taj zapeo! A četvrtu tužbu?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
pukovnik Kosta Protić, komandant aleksinačkih položaja, dobio je, kao naknadu za izgubljenoga brata, (kapetana Živ. Protića), đeneralski čin. Na ovaj se račun u štabu pilo i veselilo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Tako, preturajući ih, prevedosmo naše konje. Noge su im bile ranjave. Usled prevrtanja puklo je sedlo na konju poručnika Protića. Protić se podbočio rukama i posmatra tužno. — Ne sekiraj se.
Ja bih ga pred celom vojskom degradirao i vezanog terao. — Dušan tada neprimetno gurnu Protića: — Zar ti mučenici ostavili zemlju, prešli hiljadama kilometara, pa ih pored živog popa zakopati kao mrcine...