Jakšić, Đura - PROZA
Kakvi sam kačamak kuvao u njemu! Baš bi ga i gospodin proto mogao kusati. Jedanput sam opekao usta, ha, ha! Što i proto ne okusi, a ne bi više pridikovao kako se pokojna
Kakvi sam kačamak kuvao u njemu! Baš bi ga i gospodin proto mogao kusati. Jedanput sam opekao usta, ha, ha! Što i proto ne okusi, a ne bi više pridikovao kako se pokojna Magdalena posvetila, a njegova kći da je poštena — poštena! Ha, ha!
„Ko ti je ova žena?“ pitao ga je prota oporim glasom. „Sestra moga pobratima, oče proto!“ odgovori čiča Marko duboko uzdahnuvši. „A ko će za pogreb da plati?...
Ali kad je video da prota na njegov odgovor čeka, on sasvim mirno dodade: „Oče proto, od gladi je umrla!“ Prota ga je razumeo. „Od gladi?...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Zapitam ja Savu: „Šta ćemo mi sad raditi?” — Na to on odgovori: „A šta ćemo, kuma-proto? Što je bilo, biće opet; no mi svi žene i decu u šumu za brdo, a mi puške pa na brdo, pa što kome Bog da!
Pa da mi ko drugi govori nego ti, proto, što si ovamo dolazio i što znaš ove regule! Zar ti hoćeš da mi ovo zlato sa šešira i sablje skineš?
— „Doista Veso?” — „Baš doista, proto!” odgovori Vesa. — Ja se pobojim da ne čuje ova vojska i kažem: „Veso, o tome ćuti, nikom da nisi kazao; jer, jednom
Pitam ja nji̓: zašto su tako uradili, da od Boga nađu! Poče knez Peja govoriti: „Ta, proto, za Boga, kako ćemo se mi sa tolikom silom tući!?
— Vele Turci: „E moj proto, pošto dođe vojska u kuće, tu se onda neće znati ni pravi ni krivi”. — Ja im kažem da drukčije ne može biti.
No oni skočiše za oči: „Prođi se, proto, zašto se zadužuješ? Sutra, kad u Srem pobegneš pod dugom, a ionako, čime ćeš se raniti” itd. Eto opet muke gore.
” pa obode dorata i ode. Sva vojska potrča, potrča i ja; a Nemac Mata tobdžija povika: „Zaboga, gospodine proto, osta top sam. Kuda ću sad ja s topom?
Kad uđemo u sobu, ali Petar Bijuklić skide kapu pak se sa mnom u obraz poljubi: „Kako ste, oče proto, kako je Crni Đorđe i Jakov i sva naša braća?
— Sluša njegov ortak Nikola, pa kaže: „Proći se, Petre, čoveka, ti si se upoznao”. — „Nisam, Niko, nisam. Nego, proto, zašto svoje ime kriješ?
Poče mi govoriti: „Proto, čujem ja, da si se ti vrlo uplašio; ali ne boj se, pope: tvrda je turska vera, tvrđa od kamena; ja sam alis (pravi)
Ja ti odovuda na kočija, a četiri bega odonud; sretnemo se nasred polja, pitaju me veseli: „Kako ti tamo, proto?” — „Hvala Bogu, dobro. Kako je vama bilo?” — „Šućur Bogu”.
— „E, čiča-proto, tako je, to sve i ja znam, ali će reći: ne smede Karađorđe da iziđe Hadži-begu na bitku, a kako će sutra veziru i svoj
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— To ti je pametno! — reče Čupić. — Onda, tako ćemo i radiTi... Proto! — okrete se Smiljaniću. — Jedan od tvojih ljudi neka sačeka Jakova i Miloša, pa neka ih na Ravnje dovede... — Dobro.
Matavulj, Simo - USKOK
Od Riječke nahije: proto Ivan Pejović i dva Đuraškovića. Od Crmničke nahije: serdar Savo Plamenac i proto Andrija Đurović.
Od Riječke nahije: proto Ivan Pejović i dva Đuraškovića. Od Crmničke nahije: serdar Savo Plamenac i proto Andrija Đurović. Iz Primorja: Krsto Kalućerović i Vuko Ivanović.
Zid s lica i naličja bješe već gotov, a lastavice malo što nedovršene. Zato proto reče: — Milo mi je vidjeti vas, ali bi mi milije bilo da ste sutra došli!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Gde ste vi, g. proto — uzviknu divizijar, pola u šali a pola u zbilji. — Gde ste u Gračanici, da mi odslužite službu, nego sam morao da
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nije vajde svoje poslove drugome kazivati. —Radi kako znaš, — odgovori mlađi. Ali časkom smisli se: — Znaš što? Proto dobro nas poznaje; da ga zamolimo da Mitra s radnje otjera, da druge ne brka.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— grmnuo stari prota kao da su gromovi toga trenutka udarili kroz crkvene pećine. — Jesam, proto, i ne muči me više radi zakona našega, crkava i manastira!...
Zar da čekamo do Boga i do vijeka? Nijesam ja lud, ženo!.. Pođem u ljude ili na sabor. Sve izgubilo pamet. I knez i proto i onaj mrtvi Neđeljko Škipac što ide u manastirsku pisaniju. Sve: Srbija, Srbija; Kosovo, Lazar.
Očevidno beše se obradovao poseti, te se staraše da bude i veseo i gostoljubiv. — S kim si ovde, proto? – upitah ga polako, začuđen što nikoga od čeljadi ne vidim.
— Pa posle, proto? — Eh, posle!.. Eto vidiš. Malo sam ti već kazao... Nisam više mogao gore da ostanem. Prelomilo mi se na duši.
Jer sam ja samo njihovo ispaštanje. Pa se vazda u tom prisetim Met Firaje i njegova poslednja pogleda. „E, proto Dejane, prosta ti sva krv, ali tad... tad si trebao da budeš jači od sebe.
“ — A služiš li, proto, kad? — Ne. Ne više posle Metove smrti. Osetio sam olakšicu kad sam saznao da na to nemam prava.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Nije svakome dato, oče proto, da živi, što no reč, po notama. — Meni je, vidite, to dato, ja imam moju dijetetiku i to mi je svetinja.
— Raspaljuju, raspaljuju, vera mnogo može, ona fanatizira i čeliči. — Lepo, dakle, vi ste, oče proto, srpski derviš, pa hajdete da učinimo ovako: ja ću uzeti sablju, a vi krst u ruku, pa kad ona vojska, što maršira za
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
KNjIŽEVNOSTI Petar Kočić IZABRANA DELA Sadržaj MOLITVA 2 JABLAN 3 KROZ MEĆAVU 7 GROB SLATKE DUŠE 17 MRAČAJSKI PROTO 23 ZULUM SIMEUNA BAKA 29 ISTINITI ZULUM SIMEUNA BAKA 34 MEJDAN SIMEUNA BAKA 40 JAZAVAC PRED
— A ko mu podiže biljeg? — Selo je podiglo biljeg svojoj Slatkoj Duši. MRAČAJSKI PROTO Kad me baš toliko moliš, eto, hajdemo, pa šta nam Bog dadne! — poče Stevica, sin popa Jove, žilavo i okretno momče.
— E, jadni i čemerni proto! — viknu promuklo. — Pokradoše te, oteše ti sve... Onome si psu juče krstio dijete... Jesi li de?!
Iziđoh iza strehe, a za mnom Stevica. — Pomozi Bog, oče proto! On se trže i uznevijereno me pogleda, silno, strahovito me pogleda: — ko si ti?! Oklen si? Šta sam ti kriv?!
! Oklen si? Šta sam ti kriv?! — Pomozi Bog, oče proto! — Ama, kakva si ti vjera?! Šta ćeš ti od mene?... A kud si ti pošô, Džibiću?!
— Pa onako smo se, oče proto, malo navrnuli... — Ama kako ste vi ušli da vas pas ne opazi i ne zalaje?... Nećeš više ni zalajati Džibovina ti se
— tepa mu, i čuje se kako ga miluje i lagano udara po sapima. — Sad će tebi tvoj proto dati soli, pa dati zobi, pa te onda lijepo napojiti i istimariti. Voli tebe tvoj proto, magajcino jedna stara!
— Sad će tebi tvoj proto dati soli, pa dati zobi, pa te onda lijepo napojiti i istimariti. Voli tebe tvoj proto, magajcino jedna stara! A zeljova! — razdera se i stade ljutito, zlobno škripati zub'ma.
Voli tebe tvoj proto, magajcino jedna stara! A zeljova! — razdera se i stade ljutito, zlobno škripati zub'ma. — Njega je proto opremio, da nosi u pakô starom Džibukardi selam, ama maksuz selam, što balije kažu!
— Mlogo me je, kažem ti, — nastavi, izlazeći — Džibo oblagivô i kod vladike i kod ovog švapskog suda. Ama mračajski proto, ako'š, malo benda i vladiku i ovaj sud... Ne gledaj, Džibiću! Što zvjernjaš po sobi, a?
Ama mračajski proto, ako'š, malo benda i vladiku i ovaj sud... Ne gledaj, Džibiću! Što zvjernjaš po sobi, a? Ima proto svega u svojoj kući; nemoj Misliti da nema... Jesi li samćio već? — izdera se na me. — Jesam, oče proto, jesam!
Ima proto svega u svojoj kući; nemoj Misliti da nema... Jesi li samćio već? — izdera se na me. — Jesam, oče proto, jesam! Iznese kavu. Počesmo, ja i on, piti. — Oče proto, uli-de i Stevici jedan fildžan.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Kako bih na Boga žalila, gospodin proto! Meni je zaista Bog poslao decu, jer nijedno nisam rodila, pa će mi dati i snagu da ih podržim dok na noge ne stanu, i
pomamiće se svet protiv nas: da smo svi poludeli. — Gospa Nola se prekrsti i sklopi ruke. — Brige su mi, gospodin proto, mnoge. Za ove tri godine, vi vidite i znate što je o v d e. A ne znate da je Srba za to vreme pojeo jednu njivu.