Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Davao sam Stevanu pismo (prošenije) da odnese do g. Sturze da i on providi, no Živković nije hteo, no mi je kazao da mu više prag ne prelazim... i pročaja. 31. dekembra u b sati odem kod g.
Milićević, Vuk - Bespuće
dubina koje pokriva podmuklo i zatvoreno zelenilo; zastaje kod brodova kud se prelazi na bosansku stranu: kroz vodu providi se šljunak, a nad vodu izbija staro, izglačano kamenje, a pored njega drugo pod vodom, zaraslo toplom i mekom mahovinom.
On prijeđe preko jednog polutrulog drvenog mosta, punog šupljina, kroz koje se providi blistava voda koja blago šumi ne remeteći krotku tišinu svečanog dana, koga ne buni bučno okretanje vitlova s vodom,
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ili je što ujagmio, ili drugo što na srcu ima? Čudno je čovek ustrojen, kao staklo kojim spolja se sve providi što iznutra leži.
) Aha, nova zemlja, nešto zakopano! Kakve kradene stvari, ili može biti, drugo što. Neće kvariti, ako se to providi. (Kopa.) Čovek je kao krtica. Dok je god živ, sve jednako rije i kopa, pak najposle šta dočeka? Da i njega zakopadu!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Razmišlja: „I sutra osviće dan, ko zna da bog providi za duhan i kruh!” Još dugo bi se tješio tom nadom i ne bi s mjesta krenuo, da nije opazio da i na župnoj crkvi, mahom,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ljupko čamac brodi, zefirom ga volna talasa, Providi s’ bistra voda iskrenom ravno srcu. Mimo čamca lete smejuća se vesela brda, Bregovi grdni lete, divno pozorje oku.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— A ono dvoje starih? — izmače se Ivu. — Ostaće... Ako nam bog providi, nećemo ih zapustit'. — Pa nikad već amo! — istrgnu se Ivu iz duše. — Ko zna!
Pružim se na žalo, gledam u more kako mala riba veliku ždere; kunjam po dva—tri dana, dok bog i sveti Nikola ne providi čakod. — A ni vam bolje bilo u svitu? — U svitu?! — ponovi starac, pridrža u ruci kraj mreže, i pogleda ga ispod sebe.
Petrović, Rastko - PESME
O, toliko varnica, Kroz poludeli podmlađeni mlečni put; Dole se providi i miriše nađubrena mračna njiva, Međ noge tu prima poslanu ženu Boz - i jedan mesec žut, Ogroman, istinski prvi put
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A opet providi ga po stajanju i po pogledu gde mu se blista lice kano sunce. Misli se, jer doista nije čovek, angel je božiji.