Ćipiko, Ivo - Pauci
— nastavi susjed i pogleda na nj. Jure podiže glavu; oči su mu podbule i zakrvavljene. — Valjalo bi providit', — izusti jedva čujno. — Providit'! A okle? ... Uvik su ovaka moja dica, ozva se ona naglo i otresito.
Jure podiže glavu; oči su mu podbule i zakrvavljene. — Valjalo bi providit', — izusti jedva čujno. — Providit'! A okle? ... Uvik su ovaka moja dica, ozva se ona naglo i otresito. — Jemaju praviщu!
razgovor čeljadi koja se bijaše sastala u kući pokojnika, da mu odade pošljednju pomen, a Jurine riječi: „Valjalo bi providit”, izgovorene jedva čujno, živo ga taknuše. On odluči da se zauzme da sve bude učinjeno po njegovoj volji.